Početna / KOLUMNE / Dnevnik šumadinke / Život je nekad siv. A nekom žut
Život je nekad siv. A nekom žut

Život je nekad siv. A nekom žut

PIŠE: Jelena Maksimović
Danas mi je svratio na posao moj školski drug Mile. Celu osnovnu školu je sedeo u klupi iza mene, sa Duletom. Dule je bio onako, osrednji đak, klasičan mali prevarant koji je umeo je da se izvuče iz svih situacija i sa dobrom ocenom, kad mu zafali. A Mile -žgoljav, smotan, loš đak, a dobar, kao ‘leba koga nikada u kući nisu imali dovoljno. Sirotinja odvajkada. U vreme kad sam sa ja išla u školu, nije bilo tajkuna, nije bilo maminih i tatinih sinova, nije bilo došljaka. Možda i jeste, ali se te razlike nisu potencirale i svi smo se međusobno poznavali i družili.
Mile je celoga života ostao zahvalan nama, iz odeljenja, jer smo mu pomogli da završi osnovnu školu, bez ponavljanja. Nikada nije pravio ni one osnovne đačke gluposti, nije bio drzak, ni nevaspitan. Jedino mu škola baš nije išla od ruke.
Srećom, završio je neki zanat i zaposlio se u privatnoj fabrici, a ubrzo i oženio. Kad god je u prolazu, svrati da se vidimo. Ne samo kod mene. On sve nas, iz osnovne škole, nekako drži na okupu. Takav je bio oduvek, brižan i uvek prvi kada treba nešto da se pomogne. Osim što je malo pogrbljen, nije se promenio. Ušao je sa hrpom papira u rukama i počeo sa vrata:
„Evo, idem od lekara, pa se setih da ti ovde radiš i rekoh – da svratim.“
Prvo sam pomislila da mu nešto treba i, taman kad sam htela da to izustim, preduhitrio me je:
„Ništa mi ne treba, samo sam svratio da vidim kako si. Svraćao sam i kod Duleta, al’ znaš kako je, on je sada mnogo zauzet kampanjom. Nije mogao da me primi, razumem ga. Izbori su, veliki je to posao. Od toga mu zavisi život, šta će.“
Bila sam besna na sebe što mi je uopšte i palo na pamet da je došao nešto da me moljaka. Onda smo razvezli priču. Deca su mu velika, sin mu radi kao konobar, a ćerka je odličan student. Nije mogao da je pošalje za Beograd, iako je položila prijemni, pa je ostala ovde, na pravima. Najbolji student. Žena mu ne radi, a on je pred otkazom. Firma, u kojoj radi je propala. Nije se žalio, prosto je žalio. Žalio je za propalom fabrikom, žalio što je u godinama kada bi trebalo da bude u punoj snazi, kada je spreman da radi bilo šta, a njega su stigle bolesti.
„Imam šećer i visok pritisak. Jedna noga mi se suši. Ratovao sam u svim ratovima, a u ovom poslednjem, sa NATO, povredio sam kičmu. Dve operacije sam imao. Skupio sam papire za invalidsku penziju, ali ja ne poznajem nikog, teško da će da mi je odobre bez neke veze. Voleo bih ja da mogu da radim, bar dok ovu malu iškolujem, al’ šta ću ovako bangljav.“ Potom je, u dahu, nastavio: „Ma, ovi što imaju para, oni imaju i zdravlje. A i pare, hoće samo na zdrave. Eto, zimus. Taman sam skupio sve papire i predao za banju. I, zamisli, odobrili mi je! Ja, onako srećan, šta ću, prvo odem u banku. Reko’, da podignem kredit, dok se još vodim da sam u radnom odnosu, da ostavim ženi malo para, platim račune i ponesem neki dinar. Jesam sirotinja, al’ ne ide da odem u banju kao slepac. Odobre oni meni kredit, a ja – kao da sam osvojio bingo. I, tako ti ja stavim u torbicu pare i sva dokumenta za banju i penziju. Krenem kući i sednem na klupicu ispred stanice, da sačekam gradski prevoz. Onako euforičan od radosti, uđem u bus i na prvoj sledećoj stanici se setim da sam zaboravio torbicu na klupi. Vratim se. Kad tamo, ni torbe, ni čoveka koji je čekao sa mnom. A znam ga, čeka autobus svaki dan. Tad sam dobio i pritisak.“
Dok sam ga ja nemo gledala, gotova da zaplačem, on je mahnuo rukom i rekao:
„Makar da sam dinara potrošio od tog kredita. Ali, jok. Ja sve poneo kući. Zamisli, ostao sam bez celog kredita. Eeej, svih 42 000 mi neko ukrao! Bar da mi je dokumenta poslao poštom. Mesecima sam sve ponovo skupljao! A, skuplj’o sam pare i za lična dokumenta, da iznova povadim. Sad otplaćujem kredit, šta ću.“
Život nije nekada siv, a nekada žut. On je nekome siv, a nekome žut!

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Jelena Maksimović

Pametna Šumadinka. Neodoljiva. Nekad išla u Petnicu. Sad u Petnicu ide njen sin. Ona je novinar i filolog. Ili filološkinja. Čita i čuva knjige u jednoj biblioteci. Vodi dobru emisiju na radiju u Kragujevcu.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top