Početna / Front Page Slide Show / Zbog slobode i vode
Zbog slobode i vode

Zbog slobode i vode

PIŠE: Aleksandar Bećić 

Napade me  sinoć na najvećoj društvenoj mreži jedan čovek kako „po običaju lažem i manipulišem“ i kako, umesto o (po njegovom mišljenju) lažnoj (ne)slobodi medija – treba da pišem o pravim problemima. Još mi ponudi da me pomene liderima Saveza za Srbiju, jer, ko biva, poznaje neke od njih, „da me časte neku paru“, zato što „navijam za njih“. 

Nije da mi neka para ne bi značila, ali nisam baš mogao da objašnjavam osobi koju ne poznajem da je moje pisanje odraz mojih stavova, a ne honorara. Nisam mogao da objašnjavam da je suprotstavljanje ovom režimu pitanje građanske dužnosti, a ne ubeđenja.

Beše mi na početku smešno kako čovek preskače aktuelnu vlast, a razvlači onu bivšu (a sadašnju opoziciju) u više komentara, ponavljajući kako ja manipulišem: Klasičan primer plaćenog botovanja, politički potpuno legitimnog. Međutim, neznanac je komentarisao snimak Branke Stamenković (DJB) i njenog nastupa u Savetu Evrope, a ne neki moj lični stav.

Pročitam ja njegovu argumentaciju o vodama i shvatim da je u pitanju neki ostrašćeni političar u pokušaju, ekološke provinijencije.

Političar koji ne bi da pričamo o problemima u medijima i fizičkom nasilju u politici, iako se njegova stranka u poslednjih tri meseca tri puta bavila tim temama u saopštenjima.

Političar koji bi hteo da ja govorim o vodi i zabrani gradnje mini-hidroelektrana, iako je vrh njegove organizacije o tome u poslednjih nekoliko meseci pisao – samo jednom. Pa čak i u tom saopštenju koje je završilo na njihovoj internet stranici nije izrazilo zgroženost prema sramotnim pokušajima Nikole Petrovića, Vučićevog kumašina i svojevremeno stiliste, da se kroz izgradnju mini-hidroelektrana obogati, a zemlju osakati.

Pročitao sam, istina, kako je delegacija njegove stranke obišla podkopaonički region i zabrinuto najavila da će se svim silama boriti za izmenu Ustava kada su u pitanju mini-hidroelektrane.

Dobro. I to je nešto.

Hajde da se razumemo:

Izgradnja mini-hidroelektrana je ekskluzivna i omiljena biznis grana naprednjačke sekte. Vrhovni finansijer u toj biznis grani je Nikola Petrović, Vučićev kum, koji je pre izvesnog vremena „pao u nemilost“ nekih drugih ajkula u SNS, pa ga je kumašin prebacio na rezervni položaj, odakle može neometano da pribavlja novac za sebe i vladajuću kliku iščekujući „dan posle“ (pada s vlasti, op. aut.).

Poznato je da su za 2017. EPS i firma Nikole Petrovića za struju iz mini-hidroelektrana dobili 21 milion evra. U periodu pre 2017 – od 2013. do 2016, više od 7,2 miliona evra je isplaćeno firmama povezanim sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i njegovim poslovnim partnerima. 

To vam naprednjaci nikad neće priznati. Jer, znate, ovo je zemlja u kojoj svi napadaju jadnog predsednika i njegove saradnike… Naročito ovi zli patuljci iz Saveza za Srbiju, i zli glumci, pisci, javne ličnosti… Užas živi.

Šalu na stranu: Poznato je da su širom Srbije sve snažniji pritisci na vlasnike zemljišta da ga prodaju ili predaju „investitorima“ koji žele da grade MHE, iako su svetske ekološke organizacije ustanovile da su tri četvrtine reka na Balkanu toliko ekološki značajne da bi na njima trebalo apsolutno zabraniti gradnju mini-hidroelektrana.

U isto vreme, donošenje novog zakona o MHE se odugovlači, da bi „kumovi kuma“ otkinuli još koji komad zemlje i uništili još koji delić našeg eko sistema. Borba koju vode ljudi na terenu postaje dramatična:  Cela Srbija je unazad nekoliko meseci pomno pratila situaciju u Rakiti, u kojoj su obični ljudi u prvoj, iscrpljujućoj rundi, odneli pobedu, koja lako može postati Pirova. Jer… Ne možeš ti, prosti čoveče, da se boriš protiv „kumovljevih kumova“.

Zato me raduje vest da je Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu odbio da da u zakup zemljište na Goču jednoj privatnoj kompaniji za izgradnju mini-hidroelektrane. Naročito me raduje što su za tu svoju odluku dobili i podršku Saveta Univerziteta u Beogradu.

Ne umem ja o ovoj temi da govorim sa toliko srca kao što to može moj prijatelj i saborac, kolega, Mihajlo Medenica u svom tekstu „Nisu reke prćije neke“. Ali, gospodo dušebrižnici, nemojte misliti da mi je priroda na poslednjem mestu…

„Ološ se ostrvila na reke! Na sam krvotok Srbije računajući da ćemo za vodu brinuti tek koliko nam je treba za espreso i tuširanje.

E, pa tu ste se, podvodači Srbije, grdno prevarili, jer reke vam ne damo!

Ne damo šaku ove zemlje, ne damo ni prstohvat neba, ne damo ni kap, NITI KAP naše Srbije jer nećemo dozvoliti da nam potomke tuđini poje ko stoku na koritu istim onim rekama koje nam se vekovima slivaju u koren!…“

Ovo napisa moj vrli prijatelj, Medeni.

A ja, uz ono što napisah pre i posle – potpisujem svaku njegovu reč.

 

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top