Početna / Front Page Slide Show / Zašto? Zato, ljudi, zato…
Zašto? Zato, ljudi, zato…

Zašto? Zato, ljudi, zato…

PIŠE: Aleksandar Bećić 

Mnogo sam puta ovih dana čuo kako je stanje u Srbiji baš nepodnošljivo. Još više sam puta to pročitao na svemoćnim društvenim mrežama, koje, eto i ja koristim. I svi onako letnje – istopljeno – padaju u očaj i apatiju, dok oni koji su na vlasti brčkaju svoje noge na zasluženom odmoru u Grčkoj ili na nekoj drugoj destinaciji. Da, dragi moji: Zasluženom odmoru. Jer, oni su dobili izbore. A vi? Vi niste. Zašto? 

Zato što je lakše biti fejsbuk revolucionar (važi i za tviter, instagram, linkdin, vatsap, vajber i sl), nego izaći napolje i reći „Hoću da se promeni nešto“.

Zato što je lakše reći kako nema za koga da se glasa (pa se pozivati na primer najnovije političke super-gnjide Aleksandra Senića, koji, usput, nije ništa gori od Borisa Tadića, Dušana Petrovića, Aleksandra Martinovića, Božidara Đelića, Maje Gojković, Gorana Kneževića, Aleksandra Julina, Tome Nikolića i mnoooooooooogo drugih), umesto da se radi na tome da se osnuje opcija u koju verujete.

Zato što je mnogo lakše pljuvati po vlasti i opoziciji i mudroserati kako su svi isti, nego stegnuti zube i reći „Ja znam kako da promenim“. Makar i u svojoj ulici.

Zato što je lakše kukati kako su nam naprednjaci krivi za sve, nego ozbiljno raditi na lokalu (ako nemate snage za republiku) da se nešto promeni. A da može – može da se promeni. Eno u Mladenovcu grupa momaka potrošila ukupno jednu prosečnu (po Vučićevim rečima) srpsku platu na kompletnu kampanju i osvojila jednu petinu glasova.  S pola snage. I iz inata.

Zato što ste mantrali onu glupost kako se situacija u Srbiji može promeniti samo „apsolutnom građanskom neposlušnošću koja će dovesti do urušavanja sistema zemlje; apsolutnim bojkotovanjem izbora, što će – ko biva – da dovede do poništavanja izbora i prave revolucije“. 

Ne znam šta mi je (valjda je danas baš prevruće), pa mi pada na pamet da po ovako teškom vremenu citiram Gospodara Vučića: „Ja veću glupost odavno nisam čuo“. Tvorci ideje o bojkotu zanemaruju činjenicu da u našem zakonodavstvu ne postoji izborni prag, kao i da stranka na vlasti ima 450,000 članova (ako ne i više danas). Prevedeno na srpski, dovoljno je (a i to je mnogo) da na izbore izađu samo članovi vladajućih stranaka i oni – o naivni apstinenti i mudroseri – ostaju na vlasti.

Bitno je da se vama gadi, da vam je teško, da su svi isti, da se nešto ne može…

A može.

Ali razumem ja zašto se vi tako ponašate. Razumem, ali ne odobravam.

Zato što je lakše sedeti i gledati parove, farme i slična rijaliti sranja, a onda bljuvati po istim sadržajima do takvih detalja da je očigledno da ste hipnotički gledali iste.

Zato što je lakše uključiti klimu i kompjuter, a onda pljuvati po paravojnoj formaciji koju je uvela prethodna vlast (ona žuta). Zato ne trebaju muda. Sediš i pljuješ. Muda trebaju da se izađe i kaže se tom jebenom komunalnom kvazi-policajcu „mrš, stoko“!

Zato što je lakše čitati sajtove na kojima je najvažnije da proteče što više krvi, seksa i lažnog džet seta, kako bi se po njemu „nećete verovati“ kliktalo što više.  Zato što ste dopustili da vam mišljenje oblikuju neprovereni izvori informisanja koji tekstove ne potpisuju. Zato što vam na dnevnicima raznih pinkovizija Veliki Vođa iskače i iz daljinskog, a kamoli iz TV ekrana. Zato što svakog dana kupujete jeftine novine koje uređuju „novinari“ i „biznismeni“ sa kupljenim diplomama privatnih fakulteta, a njihovi „novinari“ naplaćuju tekstove o raznim „VIP ličnostima“. 

Zato što vam je važnije da danas pročitate 100 tekstova o zverski ubijenoj devojčici ili prevarama nekog političara, nego li da pročitate tekst o nekom pametnom detetu iz ove zemlje koje ne može da otputuje na svetsko takmičenje iz nekog predmeta (recimo fizike) – jer nema para za njih.

Zašto nam je, dakle, ovako? E, zato rođaci. Zato. 

Ne bavite se društvenim mrežama. Ne gledajte poslušničke kanale medijskih tajkuna koji vladaju Srbijom još od Slobinog vremena. Nemojte da čitate novine sumnjivog kvaliteta koje prave ljudi sa sumnjivim biografijama.

Ustajte bre. Dignite dupe. Promenite nešto. U svojoj ulici. U svom kraju. U svom gradu. Organizujte se. Jer, ako nastavite da kukate – nećete imati kome da se žalite. Šta kažete, vruće je? Jeste. Biće i vrelo. 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top