Početna / Front Page Slide Show / Zašto je grčko OXI važno za Srbiju
Zašto je grčko OXI važno za Srbiju

Zašto je grčko OXI važno za Srbiju

PIŠE: Aleksandar Bećić
Grcima je, jednostavno, pukao film. Da budemo precizni, film je pukao onom procentu državljana Grčke koji su na referendumskom listiću označili OXI. Ne.
Da: Evrofanatici i ekonomisti (čitaj libertarijanci) će sada krenuti sa onim floskulama kako se „pare koje se uzmu moraju vratiti“. Kako „nisu spremni da oni vraćaju grčki dug“. Kako su sami Grci lenj narod za koje su Crnogorci pojam radoholika. Kako su loše gazde i kako je za njih teško raditi. Zaboravljaju ti stručnjaci da u srpskom narodu odavno postoji poslovica „Koga Rus brani i Grk hrani…“
Da: Činjenica je da je referendumsko pitanje bilo zakukuljeno i zamumuljeno. Činjenica je da je na listiću prvi odgovor bio OXI (ne). Činjenica je i da su oni koji su u Grčkoj na vlasti imali dve trećine medijskog prostora u odnosu na opoziciju koja se zalagala za prihvatanje uslova EU. Činjenica je i da je referendum raspisan za sedam dana, iako zakon kaže da treba da se raspiše sa rokom od 15 dana za kampanju.
Ali: Grci više nisu hteli da čekaju.
A nisu ni imali razloga.
Jer, strateški – ovo je bilo pravo vreme za referendum. U vreme turističke sezone, Grčka je puna novca. A ovih dana – naročito keša, jer banke – ne rade. Samim tim – ne mogu ni da sklanjaju pare negde daleko.
Nego, hajde da vidimo zašto je važno to što je Grčka rekla Evropskoj uniji – Ne.
Zato što im je dosta programa štednje.
Zato što je levica u usponu (počela je smena snaga na evropskom političkom nebu, jačaju i desne i leve stranke).
Zato što su znali da imaju keca u rukavu.
Zato što demokratija podrazumeva da se pita narod.
Da, Grčka je zemlja koja se naprosto zajebavala sa novcem: 13. plata je bila standardna, pa neretko i 14. Dodaci su plaćani čak i za sedenje pred računarom. Radnici su nagrađivani za dolazak na posao na vreme! Jednostavno – rasipali su se. I onda su pukli. Pre pet godina počeo je njihov hod po paklenim merama MMF-a koje su (oh, zamislite) bile vrlo slične kao naše. Ukidanje svih dodataka (ukinusmo). Rezanje plata u javnom sektoru (srezasmo). Podizanje praga za odlazak u penziju (podigosmo). Rezanje penzija (srezasmo). Otpuštanje viška administracije (oni otpustiše, ali mi ono što smo otpustili (ako smo išta) zamenismo novim partijskim vojnicima.  I zamislite, sve sa merama štednje – Grci su tonuli sve više. Pored kompletnog turističkog potencijala, pored svih prednosti njihove ekonomije, pored jakog domaćeg bankarskog sektora. Tonuli.
Zvuči li vam to poznato?
Prema razgovoru sa nekoliko ekonomista (jer, ja pitam kad nešto ne znam) objašnjeno mi je da su mere štednje normalan, uobičajen, ali ne i jedini način izlaska iz krize. Postoje mnogi modeli. Mi smo se (prema ideji nekadašnjeg ministra finansije Lazara Krstića) opredelili za stezanje kaiša. I šta nam se desilo? Desilo nam se da nam RTS prenese na svojoj naslovnoj strani (kao i većina provladinih medija) šokantan naslov preuzet od Blumberga: Srbija u 2015. u rastu BDP-a ispred Švajcarske.
Kad tako nešto pročitate prosto vam dođe žao jadnih malih Švajcaraca.
Kad pročitate takav naslov, nešto vas natera i da pročitate prvu rečenicu, a ona prema nacionalnoj agenciji Tanjug (koja je na prodaju, čisto da pomenem) glasi: „Srbija će se na kraju 2015. naći među 10 najslabijih privreda sveta, ali će po rastu bruto društvenog proizvoda biti ispred zemalja kao što su Švajcarska, Rusija, Hrvatska, pokazalo je istraživanje agencije „Blumberg“.
Deset najslabijih privreda sveta.
Što ti je život sa štednjom…
Da bi premijeru bilo lepše kad ustane ujutro, zato što svi hvale njegove ekonomske mere, nama na kaišu buše petu rupicu. Zato što je Reformator Veliki rešio da sluša lihvare iz MMF-a i korporativne prodavce magle.
U Grčkoj su mladi rešili da kažu „Ne“.
I čisto sumnjam da će se nešto epohalno desiti: dogovor će (u korist Grčke i na žalost Nemačke) veoma verovatno – biti postignut.
U Grčkoj su mladi stisli muda (izvinite) i rekli „Ne“ buržujima koji žive na račun radnika.
U Grčkoj su rešili da zviznu šamar Evropskoj uniji i kažu „E, pa ne može“.
Naročito Angeli Merkel.
Lično, došlo mi je da se nasmejem kada sam pročitao poruku Karla Bilta na Tviteru. Ucenjivačka. Sramna.
karl biltEvropska unija će morati da razmisli kako će postupiti.
U ovom trenutku, budite uvereni, na nekom mestu u Nemačkoj ili u blizini Brisela sedi čitav trust mozgova i smišlja šta da radi sa nepokorenom Atinom.
U ovom trenutku, oni su svesni: ako stegnu previše, Grčka će još viće pući. A tada će se lako raspisati još jedan referendum i onda će Grčka rešiti da izađe iz Unije. Šta mislite? Kakav će nastavak te priče biti? Dozvolite da vam pomognem: Španija, Italija, Irska… Potom Velika Britanija… Potom…
Razmislite.
I zapitajte se da li i Srbija zaslužuje neki referendum? S pitanjem – Da li želite u Evropsku uniju? Naprimer.

Share Button

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir. Autor je nekoliko romana (Svi naši razvodi i ostale porodične priče, Prvi čin, Treća komanda, Evo zašto te volim), drama (Sin domaćeg izdajnika, Telefon, Dan kada se nisam probudio, Partija bivših). Razvija scenario za originalnu sitcom seriju…

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

eighteen − 11 =

Scroll To Top