Početna / Istraga / Afere / Zaboravljeno otvoreno pismo građanima Beograda
Zaboravljeno otvoreno pismo građanima Beograda

Zaboravljeno otvoreno pismo građanima Beograda

PRIREDILA: Ekipa portala Kolumnista
Mi smo grupa od 50 međunarodnih naučnika i stručnjaka za urbani razvoj i planiranje, koja će posetiti Beograd povodom naše 24. godišnje konferencije. Mi već imamo urađene ekspertize projekata spuštanja pojedinih gradova na vodu u Londonu, Amsterdamu, Hamburgu, Barseloni, Bostonu, Njujorku, Torontu, Vankuveru, Hong Kongu, Sidneju i Melburnu.
Veoma smo impresionirani jedinstvenim kvalitetima Beograda, posebno filigranski izgrađenim i izmešanim urbanim celinama koje ovaj grad pruža. Povezivanje gradskog jezgra sa obalama reka može se poboljšati pažljivim razvojem zone između centra grada i reke Save. Razumemo da je projekat Beograd na vodi inicijativa da se takva konekcija napravi, i mi pozdravljamo tako nešto. Videli smo i prostudirali planove, i zbog toga želimo da izrazimo našu ozbiljnu zabrinutost vezanu za trenutni predlog.

BEOGRAD NA VODI, KAKO JE TRENUTNO PLANIRAN, NOSI VEOMA VISOKE RIZIKE
Pre svega, megaprojekti su uvek osetljivi na promene na tržištu. Poveriti ceo projekat jednom investitoru uvećava rizik: ako kompanija postane finansijski neodrživa, Beograd će imati nezavršen projekat na vrhunskoj lokaciji. U najmanju ruku, ovakve mogućnosti se mogu ublažiti obezbeđivanjem raznovrsnih nosilaca razvoja.
Čak su i očekivanja u pogledu ovog investitora nerealni. Predlog predviđa 200 novih zgrada, ali ekonomski kontekst je takav da postoji izvesna verovatnoća da će biti izgrađeno samo ono što se naziva „prva A faza“ projekta : dve stambene zgrade, dva hotela, visoka kula i „najveći tržni centar na Balkanu“. Perspektiva ovih konstrukcija, koje stoje neprodate i usamljene na raskrčenom terenu, izolovane od javnosti dok ne dođe do porasta vrednosti zemljišta i zainteresovanosti kupaca, je prevelika da opravda takav pristup.
Obećanja ekonomske dobiti kroz poslove projektovanja, izgradnje, održavanja i rukovanja iziskuju garancije da će lokalni resursi i radna snaga biti iskorišćeni sa dobrim platama i uslovima rada. Međutim, zgrade predložene za projekat „Beograd na vodi“ sugerišu da će većina tekućih poslova na projektu biti kratkoročni i slabo plaćeni poslovi izgradnje i uslužne delatnosti. Sadržaj ovog značajnog razvoja mogao bi biti mnogo raznovrsniji i pre svega odgovoriti stvarnim potrebama grada i građana.
Zemljište duž Save ima veliku potencijalnu vrednost. Njegov prenos po niskoj ceni ili bez ikakvih troškova u dugoročni privatni zakup neće obezbediti veliku korist građanima Beograda. Pored toga, angažovanje 200 miliona evra javnih sredstava za raščišćavanje Savskog amfiteatra je verovatno početak visokih izdataka države, svojstvenih ovakvim projektima. Čini se da postoje mnogo bolji načini za korišćenje ovih sredstava, kao i za korišćenje tog područja, na način koji bi bio prikladniji za ekonomski, društveni i ekološki kontekst.
U malo verovatnom slučaju da se predlog realizuje, trenutni nacrti otkrivaju generički krajolik beživotnih i razdvojenih poslovnih, stambenih i trgovinskih objekata. Konačna formula „mešovite upotrebe“ ne sadrži socijalno, ekonomsko ili kulturno mešanje. To je kliše korporativnog modela koji zanemaruje lokalne potrebe u pogledu stanovanja ili rada. Ona pruža veoma ograničen izbor mogućnosti za proizvodnju i potrošnju.
Najveće atrakcije Beograda su neraskidivo povezane sa njegovim stanovnicima i kulturom. Stanovnici grada se kreću njegovim ulicama i stvaraju prostore koji ga čine toliko prepoznatljivim i punim potencijala. Njihova isključenost iz procesa planiranja i izrade razvoja Beograda na vodi nije samo nepravedna – i stoga opasna – već predstavlja propuštanje prilike da se angažuju i iskoriste vitalni gradski resursi.

EKOLOŠKE POSLEDICE SU ZANEMARENE
Delikatna ekološka ravnoteža reke Save je očigledno zanemarena u postojećem predlogu. U vremenu ozbiljnih klimatskih promena u gradu već podložnom poplavama nema smisla da se vrši gradnja na obalama reka bez pažljivog razmatranja prilagodljivosti i naknade za proširenje priobalja.
Već realizovani projekti gradova na priobalju u prošlosti su uništili lokalne ekološke celine, raselili lokalno stanovništvo i učinili nedostupnim javni otvoreni prostor. Tehnologije za adaptaciju klimatskih promjena i novi pristupi ekološkim posledicama projekata gradova na priobalju se brzo razvijaju. Evo prilike za Beograd da prikaže novi i uzbudljiv pristup svojoj rečnoj obali.

VRHUNSKA PRAKSA ANGAŽUJE LOKALNE ZAJEDNICE I KORISTI INOVATIVNE MEHANIZME
Međunarodna praksa i standardi sa ciljem da učine gradove na priobalju dostupnijim za bolju i širu primenu takođe se ubrzano poboljšavaju. Finansijski aranžmani za razvoj evoluiraju da bi se u njih uključile poluge za planiranje i finansiranje putem „zarobljene vrednosti“. Ova javna sredstva se zatim koriste da obezbede viši stepen koristi za zajednicu.
Lokalne vlasti sada koriste sofisticirane postupke urbanog prostornog planiranja, uključujući rasitnjavanje zemljišta za zakup ili prodaju raznim investitorima, od većih firmi do manjih preduzetnika i lokalnih zajednica. Ovi principi podstiču inovativne lokalne arhitektonske stilove u izradi velikih projekata, i osiguravaju raznolikost u formi izgradnje i njihovom korišćenju. Ovo zauzvrat omogućava lokalnim prilikama da se razviju u kontekstu globalinog okruženja.
Participativni procesi u planiranju su unapređeni i „doterani“ tako da garantuju bolje rezultate. Angažovanjem lokalnih zajednica i njihovog lokalnog znanja, ne samo da su rezultati projekta vrlo često znatno poboljšani, već su i u lokalnom vlasništvu, i dobijaju poseban legitimitet iz ovog procesa. Takav pristup učinio bi održivijim razvoj projekta „Beograd na vodi“.

EVO PRILIKE ZA PROJEKAT KOJI ZAISTA ZADOVOLJAVA GLOBALNU MAŠTU
Ako Srbija želi da unapredi svoj ekonomski položaj kroz razvoj Beograda, ona mora da obezbedi pravu procenu lokacije odgovarajuće vrednosti i lokalnih potreba. Ako narod želi da pozove svet u svoje društveno, kulturno i ekološko središte, mora da učini više nego da planira uobičajeni razvoj formule kojoj nedostaje bilo koja osobina svojstvena Beogradu.
Umesto što obezbeđuje standardne crteže sa nejasnim biznis-planom (obaveze države su u ovom trenutku mnogo veće nego obaveza investitora), ovaj projekat bi trebalo da bude izgrađen korak po korak, i da se striktno pridržava najviših propisa i normi i da ga odlikuje transparentnost. Mora da ima u vidu lokalnu privredu i izgled i korišćenje ovog centralnog dela Beograda. Mora da uključi svoj narod, da prepozna potrebu za ekološkom obnovom i održivošću, a ne da upadne u zamku očekivanja korporativnog urbanizma koji odbijaju kako stručnjaci za urbanizam, tako i građani širom sveta.
Ako Beograd na vodi treba da bude održiv i uspešan, on mora da projektuje potrebe i želje grada na globalnu scenu, umesto da pravi od jednog od glavnih beogradskih zemljišta produžetak bezimene korporacije.
Na dobitku mora biti Beograd. Mi vam želimo sve najbolje.

Iskreno,
Međunarodna mreža za urbano istraživanje i akciju, jul 2014. godine
www.inura.org

NAPOMENA: Tekst je preuzet sa sajta European Alternatives i u celini preveden sa engleskog jezika na srpski.

Share Button

O Ekipa portala Kolumnista

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

one × four =

Scroll To Top