Početna / KOLUMNE / Dnevnik šumadinke / Morske priče
Morske priče

Morske priče

PIŠE: Jelena Maksimović
Dok sam bila mlađa, držala sam se one: “Letovanje je majka muvanja“. Sada mi je nekako najprihvatljivija ona Hemingvejeva: “More je za mornare i ajkule“. Naročito mi se sviđa ovaj deo sa mornarima. Zato i odem na more, ne bih li, napokon, upoznala jednog. Tolike godine letujem u Crnoj Gori i još uvek ne videh ni jednog mornara, neverovatno! Valjda zato što su na moru, a ne na plažama. Uvek sam prave muškarce tražila na pogrešnim mestima! I nalazila obrnuto!
Za nekog, poput mene, ko je planinski tip, potpuno je sve jedno gde letuje. Kao mlada, na more sam išla uglavnom zbog društva, a danas ga “robijam“ zbog sopstvenog deteta. Šatro, zdravo je. Na moru je najvažnije da imate nekog da vam maže leđa. Mada, pametni ljudi znaju da im za tu rabotu i ne treba čvarenje na plaži.

JUGO IDE DUGO

Kad se svemu ovome doda moja motorizovanost u vidu desetogodišnjeg juga, Crna Gora se prosto nameće kao destinacija. Istina, nije to običan jugo: kabriolet! A kabrio je, ipak, kabrio, pa makar ga napravili i moji Kragujevčani! Ionako je glavna atrakcija. Jer, mogu da se parkiram i pored najboljeg džipa,većina znatiželjnika će pre da se zaleti da pogleda kako to izgleda Zastavin kabriolet! Pipkaju ga, zagledaju, traže da ga provozaju… Za nov Fijatov auto me niko nije pitao!
To je, pri tom, ogromna prednost na granici. I kod najmanje gužve, svaki carinik će preko reda da propusti plavušu u kabrioletu. Znam da vam taj prizor budi maštu, ali zamislite da vozite više od četiri stotine kilometara po najvećem suncu! Samo deluje impozantno, inače je jedino dobro za nabacivanje boje tena pa na odredište, po pravilu, stignem već dobro prepranula.

FILMSKA GRANICA
Ove godine sam vozila prvo trasom Kusturica: Mećavnik, Andrićgrad… A potom nastavila putevima Save Kovačevića: Tjentište, Čemerno, Bileća… Huči, buči Sutjeska krv, srećom, ne pliva po njoj! Ali zato, čim sam izašla na prvu ravnicu, zaustavila me policija. Put ravan, kao na tacni, isprekidana linija na kolovozu, okolo sve sam kamenjar, ni travka ne može da nikne, a kamoli neka kuća. Pandur me ubeđivao da sam prekoračila brzinu jer sam u naseljenom mestu. Čim ima bilo kakav putokaz za naziv mesta, to znači da je naseljeno! Nakon desetominutnog cenkanja, uspela sam kaznu da spustim sa pedeset na sedamnaest evra. Može se reći da je licitacija uspela!
A onda me, tik nakon Trebinja, na bosansko-crnogorskoj granici (kako to smešno zvuči) pita Bosanac – carinik: “A čije vam je dijete?“
Ja kažem da je moje, a on će meni: “Imate li Vi neki dokaz za to? Iz dokumenata je jasno ko mu je otac. Vi, niti imate isto prezime sa njima, niti dijete baš nešto liči na Vas! Kako da znam šta ste mu Vi?“
Odmah sam predložila da ja nastavim sama ka moru, on uzme dete, vrati ga ocu, a ovaj nek vidi ko mu je majka! Ja sam jedina plavuša kod koje se pouzdano zna ko je otac detetu, ali je skroz neizvesno ko mu je majka!

GOSPOĐA, MULE, JAHTAŠI
Pred ulazak u Meljine, opet patrola. Ja, na brzinu krenem da motam onaj uprepletani pojas koji sam taman sklonila jer sam se od istog, po tom paklu od vrućine, sva osula. Zaustavlja me policajac i koliko sam otvorila usta usta da se pravdam, on će meni: “A, šta ćeš, jadna, sa tim pojasom? Pa, nijesi ti magarac, đe ćeš se vezat! Oli vozit ko gospođa ili mula?“ E, vala, neka mi je rekao!
A more, ko more! Svake godine isto, više ne razlikujem letovanja. Povremeno pomislim da, kad nema mornara, nisu loši ni jahtaši. Ali, ja ipak nisam novokomponovana vedeta, a ni Megatrendova, ni Singidunumova studentkinja, tako da nemam baš neko „znanje“ za tu felu. Nemam estradnu preporuku!

KAFANA DA, PLAŽA NE
Zato sam „pustila mozak na otavu“! I sasvim mi je sve jedno da li sam u Crnoj Gori ili na Majamiju, ionako bih svuda potrošila više love nego što je normalno, pošto mahom sedim u kafanskim ‘ladovinama, umesto na plaži, pod suncobranom.
Na crnogorskom primorju, sve po starom: bežični internet koji, napokon, većina lokala ima, funkcioniše na prekide. Rusi su manje-više na broju, Muslimani (pardon, Bošnjaci) na plažama, a Crnogoraca – njih je i dalje najviše u Beogradu. Izuzetak su elitni budvanski kafići. Slavne vojvode i serdari se prevrću po grobu gledajući svoje potomke. Daleko od stasitosti, po čemu su vazda bili poznati, današnji crnogorski frajeri su prevazišli sve metro muškarce. Najčešće su šetači srpskih pevaljki u pokušaju. Drugu grupu čine oni omaleni, debeljuškasti biznis-lelemudi, sa nekakvim kajlama oko vrata kojih se ne odriču. Razmeću se parama i viskijem, dok merkaju „grandovske“ zvezde čije je prisustvo u budvanskim lokalima nemoguće izbeći uz kombinaciju sa tehno densom propraćenim pentranjem gimnastički talentovanih devojaka po uspravnim šipkama.
Ostatk primorja je, koliko toliko normalniji za odmor. Istina, još uvek nije zamirisalo na borovinu i so, kao što je mirisalo hrvatsko. Često mi se pogled zadrži preko brda, tamo, ka Cavtatu i Dubrovniku. Misli koje imaju prizvuk nostalgičnih sećanja. Bilo je manje para, ali se živelo veselo. Na more se išlo u dečija odmarališta ili preko sindikata. Vozom! Danas je letovanje, za mnoge, mislena imenica. Za to smo se borili, valjda. Nije bilo tajkuna, svi smo bili jednako siromašni. Osim visokih političara koji su imali privilegije i vile bivših kapitalista. Istina, oni nekadašnji se nisu baš toliko razmetali kao ovi današnji. A i bilo ih je manje.
U povratku planiram da svratim na Žabljak. Da se odmorim, kako dolikuje. Da sa vrha Durmitora bacim pogled na levo, ka Srbiji i desno, ka Crnoj Gori. I nasmejem se, tužno, kako su nam države i zaslužile!

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Jelena Maksimović

Pametna Šumadinka. Neodoljiva. Nekad išla u Petnicu. Sad u Petnicu ide njen sin. Ona je novinar i filolog. Ili filološkinja. Čita i čuva knjige u jednoj biblioteci. Vodi dobru emisiju na radiju u Kragujevcu.

5 komentara

  1. Ako je atorka teksta na slici, jasno mi je zasto je policajac pitao za dete! Gospodjo, svaka cast!

  2. Jeste, autorka je na slici…
    I lepša je u prirodi!

  3. i sve se to nebi desavalo da je copavi zagorac jos uvek medju nama ali niko nije vecan

  4. Surovo realna i ekstremno elokventna, kao i uvek! Samo mi nije jasno što od Trebinja ne produži do Dubrovnika, Cavtata i Gradca na moru? I njihovi carinici su jednako glupi i pitali bi te isto za dete, ali sve ostalo bi, veruj mi bilo bolje! Bila sam u našem odmaralištu, Gradac jhe još uvek isti, mirišu borovi, a bogami i more. Dobar drug, inače turistički radnik Crne Gore (ako tamo radnika uopšte ima), kaže mi prošle godine: „Ja Vas Srbe uopšte ne razumem! Zašto uopšte letujete kod nas u Crnoj Gori, kada vam i vazduh naplaćujemo?“ ( ekološka taksa) Pa, bar su iskreni!

  5. Ma Crna Gora je super.ko sta trazi to i nadje.Ja volim Petrovac na moru i boje mi ne treba.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top