Vuk i ovce

Vuk i ovce

PIŠE: Aleksandar Bećić

Ne, ovo nije, kako biste iz naslova mogli da zaključite, neka basna koju sam osmislio. Ovo je tekst o Vuku Jeremiću i političkim ovcama Srbije, koje bi htele da budu vukovi ili (barem) bikovi, silni i snažni.

Nekadašnji šef srpske diplomatije, u javnosti poznat i po posprdnom nadimku Sunđer Bob Kockalone, a u srBskoj javnosti (koja svakodnevno u svoja četiri zida guta turske serije) poznat i kao „mali Pozderac“ i(li) „Turčin“ završio je trku za novog Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija porazom: Bio je drugi.

Kad se uzme u obzir „ugled“ koji Srbija uživa u svetu i „podrška“ koju je Vuk Jeremić dobio iz Beograda, mora mu se čestitati, šta god vi mislili o „enfant terrible“-u srpske politike. Osvojiti (u ukupnom skoru) bolju poziciju od karijernog i svetski dobro poznatog diplomate, Miroslava Lajčaka, odbiti (prema nekim navodima) ponudu zamenika Genseka u trenutku kad je ishod trke poznat – za mene je za svako poštovanje).

KO SI TI

Već duži niz godina Jeremić je u Srbiji osporavan: Mlad je. Sklon je samoreklamerstvu. Nema blage veze sa politikom. Previše je zaljubljen u sebe. Ovo su samo neke od konstatacija koje su se mogle čuti u komentarima o diplomiranom fizičaru sa Kembridža, koji je magistrirao državnu administraciju na Harvardu. Problem je samo što su te komentare u velikom broju slučajeva izgovarali oni koji su pored srpskih fakulteta uglavnom samo prošli, ili su na nekim privatnim fakultetima kupili diplomu.

yskktkpturbxy80mjnkmzq3njc4ytvlngnkyti1nwi4ytrlzwfjytczzi5wbmetlqlnaxqawsovas0b1gdcw5uh2tivchvsc2ntcy9nrefflzfknzrjyjqxnza1otuwndm2nji5y2fizdywnmy1mgy2lnbuzwfcaaZameralo mu se i kako nema nikakvog radnog iskustva, iako malo ljudi zna da je Vuk radio kao finansijski analitičar Dojče banke i Drezdner Klajnvort Benson banke, a finansijama se bavio i u velikoj farmaceutskoj kompaniji Astra Zeneka.

U srpsku politiku uveo ga je 2000. godine Boris Tadić. Po mišljenju nekih – to je bila jedina pametna stvar koju je nekadašnji lider Demokratske stranke i predsednik Srbije uradio. Za neke, opet (uključujući i samog Tadića) – katastrofalna greška. Interesantno je da je Jeremić bio uz njega i dok je Boris bio ministar telekomunikacija SRJ, i ministar odbrane SCG, ali i dok je Tadić bio predsednik Srbije po prvi put.

Sedam godina kasnije, Vuk Jeremić je postao ministar spoljnih poslova u vladi Vojislava Koštunice. Smešio mu se vrlo nezahvalan zadatak: Bilo je izvesno da je pitanje dana kada će Priština jednostrano proglasiti nezavisnost, a pred Vuka je bačena „koska“ (koliko god to zvučalo cinično). Trebalo je da što više uspori proces priznavanja Kosova u međunarodnim institucijama. Beogradski politički znalci smeškali su se značajno predviđajući brzi krah mlađahnog Jeremića, koji je u tom trenutku tek napunio „Isusove godine“, ali je „Pozderčev mali“ pokazao zavidnu žilavost u svom poslu i putovao s kraja na kraj sveta da što više rastegne albanske namere, dobrano podmazane finansijama iz Vašingtona, ali i iz nekih drugih, švajcarskih izvora: ne samo u Koštuničinoj vladi kratkog daha, već i u vladi Mirka Cvetkovića. Toliko da je njegovu smenu od Tadića otvoreno tražio Džozef Bajden (Veliki Prijatelj Velikog Vođe).

Nažalost krajem 2010. videlo se da je pao u nemilost sopstvene stranke, jer je izgubio u trci za mesto potpredsednika stranke. Njegove ideje (ali i njegovo znanje) nije se svidelo moćnicima (Šutanovcu, Đilasu, Rakiću, Krstiću) iz Krunske. Epilog toga možete videti ovih dana. „Žuti“ su napravili – recimo to jezikom običnih ljudi – najgoru glupost kada su u februaru 2013. Jeremića isključili iz svojih redova „zbog nepoštovanja odluke Glavnog odbora DS i kršenja Statuta stranke“. Njega to nije previše doticalo, jer je već više od pola godine on obavljao dužnost predsednika Generalne skupštine UN. Na tom mestu bio je do septembra 2013.

KAD SE PREDSEDNICI SLOŽE

Kada je Bajden u Tadićevo vreme došao u Beograd, prilikom rukovanja kod Palate Srbije je rekao: „Je l’ to ovaj mali što nas maltretira? I mi kod kuće imamo problem s harvardovcima.“ Animozitet prema Jeremiću je, ispostaviće se, jedna od retkih stvari koja se može navesti kao zajednički imenitelj Borisa Tadića i Tomislava Nikolića.

Bivši razredni starešina, koji ga je kroz svoje kabinete vodio kao vernog savetnika, danas uporno govori kako je Jeremić „ekstremista“, „Čava Dimitrijević srpske politike koji je spreman da u trenutku sruši sve što je dugo gradio“ (za neupućene – Zoran Čava Dimitrijević je u vreme Mancea i Varge činio okosnicu prvog tima FK Partizan, ali je umeo sve da uprska zbog pića). Tadić je svojevremeno, u intervjuu Nedeljniku tvrdio da je Jeremić „bio za nezavisnost Kosova“, kao i da je on za njega bio tek „peti kandidat za ministra spoljnih poslova Srbije“. Nekadašnji prvi čovek Srbije tvrdi i da je Jeremić sklon „samoreklamiranju bez osnova“.

jeremiceva-zahvalnicaVoleo bi i Tomislav Nikolić da može toliko da zamera Vuku Jeremiću, ali ne može. Jedino što je svojevremeno medijima govorio je da neće da podrži kandidaturu Vuka Jeremića za Genseka svetske organizacije zato što ga je ovaj – ismevao. Lično, ne vidim ništa sporno u takvom odnosu, ali je čitava ta priča zapravo banalna: Predsednik Srbije uostalom – nema nikakve veze sa podržavanjem jednog ili drugog čoveka za obavljanje neke funkcije.

Važnije je šta kaže vlada.

A vlada Srbije je u poslednjem trenutku dala podršku Vuku Jeremiću. I to tek 12. aprila 2016. uoči samih izbora. Iznenada, kažu neki. A zapravo – nije tu bilo toliko iznenađenja: U dobro obaveštenim političkim kuloarima se tada pojavila informacija da je Jeremić, kao čovek koji u politici ume izuzetno brzo da osvoji prostor, rešio da se uplete u srpsku baru, u kojoj je već bilo mnogo krokodila. Istina, nije bilo poznato da li će zaigrati kolce sa desnom opcijom DSS-Dveri, da li će se vratiti ekspresno u staro jato u Krunskoj, ili će pružiti logistiku Zato je (i pored prethodnih izrazito negativnih stavova) podrška data u „minut do dvanaest“.

I na toj pukoj, nemuštoj, na silu datoj podršci se sve završilo.

A SAD? 

Sad, kada je Jeremić završio svoju trku na Ist Riveru – svašta može da se desi. 

Za ovu (ali i svaku drugu) srpsku vlast najbolje bi bilo da Jeremićevoj nevladinoj organizaciji u narednom periodu da veliku podršku, da se „Mali Pozderac“ dosetio kako bi mogao da promeni nešto u Srbiji. Ionako nas ova trka nije koštala ni dinar (mislim na pare poreskih obveznika).

Pragmatično kao i dosad, mogao bi on da sedi u Briselu i (sigurno mnogo bolje nego Ivica Dačić) pregovara o daljim evro-integracijama s pozicije nekog srpskog zvaničnika. Ali, isto tako bi Vuk Jeremić mogao i da skine sako, olabavi kravatu, zavrne rukave i sedne za astal u Guči, gde bi od kafedžije za sebe poručio „onu njegovu domaću, ljutu“, dok bi njegovi pratioci uz viski s dve kocke leda i dalje uštogljeno u čudu gledali šta se desilo njihovom šefu.

Mogao bi Jeremić, bez obzira na nekada teške sukobe (kreirane u kuhinji pokojnog Mikija Rakića), da se vidi i sa Borkom Stefanovićem, koji mu je jedno vreme bio desna ruka u MSP. Mogao bi i da pomeri Sinišu Malog iz kabineta. I Tomu Nikolića.

Mislite da nisam realan?

Koliko da vas podsetim: Kada je Jeremić najavio svoju kandidaturu – nema ko se u Srbiji nije smejao. Kako i ne bi kada je u konkurenciji, među 13 kandidata, bilo i onih izuzetnih poput predsedavajućeg Evropske unije, potpredsednice Evropske komisije, direktorke Uneska, šefice UNDP-a… A na kraju? Na kraju je Vitalij Čurkin rekao „imamo novog genseka…“ Vuk je bio drugi. 

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top