Početna / Front Page Slide Show / Vučiću, neću da verujem!
Vučiću, neću da verujem!

Vučiću, neću da verujem!

PIŠE: Aleksandar Bećić
Eto, baš kao što piše, prvi potpredsedniče vlade. Neću da verujem da su Srbi ubili šestoro dečaka u kafiću Panda u Peći u decembru 1998.  Nema to veze sa mojim političkim uverenjima. Na Vašem primeru vidi se da su politička uverenja itekako promenljiva kategorija u ovoj zemlji. Nema to veze ni sa mojim mišljenjem o režimu koji je nekad davno vladao ovom zemljom (prezirao sam ga iz sve snage). Niti sa mojim patriotizmom, jer sam siguran da u Srbiji ima mnogo onih koji su bolji primer patriotizma nego što ću ja ikad biti.
Jednostavno, neću da verujem. Zato što ne mogu. Ne želim. Ne prihvatam. Pogotovo ne na ovaj dan, iako (onaj gore to zna) ja i nisam neki disciplinovan vernik.
Baš onako, srpski.

PODSEĆANJE
Pre skoro 16 godina, u vreme dok ste Vi, prvi potpredsedniče vlade, bili ministar informisanja u vladi Mirka Marjanovića, svratili ste do mog rodnog grada, da informišete lokalne urednike o našoj borbi (koja još uvek nije formalno bila rat, barem ne sa celim svetom) i o tome kako smo mi u pravu, a oni (kako ste ih tada nazvali) Šiptari, u krivu. Onako, ministarski. I mudro ste nam slovo držali. Pričali kako smo mi narod najbolji, najispravniji, kako ne treba da se plašimo jer je istina na našoj strani, kako mi nikakva zla ne činimo, nego da to čine – oni drugi. Tad sam vam, na zaprepašćenje svih, rekao da ne treba nama to da pričate, nego onima koji su na vlasti u nekom inostranstvu. Jer, mi znamo da smo najbolji. Mi znamo da smo ispravni. Mi znamo da smo bezgrešni. Oni tamo, na zapadu ne znaju. Tada se masakr u Peći još uvek nije ni dogodio.
A šta nam sad, posle toliko vremena pričate?
Da ste došli do novih saznanja? Da će se tresti zemlja? Da se bojite da nam neće prijati to što budemo čuli?
Šta želite da nam kažete, prvi potpredsedniče vlade Srbije? Da su neki tamo Srbi, po naređenju nekog tamo Radeta Markovića, ili šta-ti-ja-znam-već-koga ubili šest dečaka? Želite da nam kažete da je to uradio državni aparat? Želite da nam kažete da smo, u stvari, sve ove godine bili u kandžama zablude za koju je bila zadužena neka zver?

SVEDOK ILI „SVEDOK“
Ne mogu da verujem.
Naročito ako vam je, kako to bruji čaršija, za dokaze (opet) zadužen Milorad Ulemek. Zatvorenik. Onaj koji vam je ključni svedok u rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije.
Kad smo kod tog slučaja, nije vam bio toliko potreban on. Imali ste i druga dva svedoka koje ne otkrivate. Mogli ste još nekoga iz nekadašnje Službe da pritisnete. Znaju se tehnike pritiska, ne moramo sad na to da gubimo vreme.
Ja lično ne verujem Ulemeku kao svedoku, jer smo ustanovili (a možemo i da brojimo ponovo, čitajući dokumenta i sudske spise) koliko je puta do sada lagao. Olakšanju njegove duše naročito ne mogu da verujem (u to inače ne verujem kada su zločini u pitanju).
Isto tako ne mogu da verujem ni priči po kojoj Rade Marković sada zapravo ostvaruje plan o bacanju Srbije na kolena zato što nije pomilovan. Pa sad počinje sa nabrajanjem zločina koje je obavio Legija. I DB.

Vokerovi ljudi bili i u Pandi

Vokerovi ljudi bili i u Pandi

I? Šta postiže s tim?
Šokiranje Srbije?
Olakšanje duše? O tome smo već pričali.
Pomilovanje? Pa po zakonu je to nemoguće, a mi smo, je li, pravna država?
Kao mogući svedoci po čaršiji se pominju i „verifikatori Vilijama Vokera“. Oni su bili prisutni na uviđaju. Baš kao i u Račku… Uz dužno poštovanje diplomatskom statusu istih, to su oni banditi zbog čijeg izveštaja je Srbija bombardovana? Ne, ni njima ne mogu da verujem.

srpska-deca-masakr-1390080729-430021

Snimak masakra u Peći

RUKOPIS
Ima onih koji već danima govore kako je već godinama poznato da je Rade Marković naručio ubistvo klinaca u Peći. Ima onih koji tvrde da je rukopis u tom slučaju isti, kao i prilikom ubistva Ćuruvije, Ivana Stambolića, četvorke na Ibarskoj magistrali… Rukopis nije isti. To je jasno svakome ko je iole pogledao metodologiju u pomenutim slučajevima. Ali, nije ni zato što su ovde ubijena srpska deca.
Nazovite me glupim, naivnim, ali ja ne želim na današnji dan da verujem da je bilo koji srpski policajac likividirao šestoro momaka. Ne želim da verujem da je bilo koji pripadnik službe koja je bila zadužena za bezbednost države pristao da likividira šestoro momaka koje je ista ta služba morala da štiti.
A taj slučaj je bio baš to: likvidacija.

ČEMU BAŠ SAD SVE OVO?
Znam: pojaviće se sada neko ko će da kaže „a kako svi (u Srbiji) veruju da je Alija Izetbegović na Markalama žrtvovao svoje? Što onda ne bi mogao Rade Marković da žrtvuje naše?“
Mogao bi. Ali ja u to neću da verujem. Ne zato što branim Markovića ili bilo koga iz bivšeg društva. Nego zato što se pitam – šta će posle biti?
Koje ćemo novo „šokantno otkriće“ morati da progutamo?
Možda da smo zaista napravili masakr u Račku?

Mitrovica 2004: Da nismo i za ovo mi krivi?

Mitrovica 2004: Da nismo i za ovo mi krivi?

Možda da smo mi krivi za srpske žrtve u Goraždevcu?
Ili da smo možda izmislili slučaj trgovine organima?
Ili da smo (još gore) možda mi zapravo napravili Žutu kuću u kojoj je onaj Jusuf Sonmez vadio organe Srbima?
Možda ćemo na kraju mi biti krivi za nasilje nad kosovskim Srbima 2004. godine? Možda ćemo na kraju ustanoviti da smo mi i niko drugi – organizovali paljenje naših bogomolja?
Šta ćemo od toga morati da „saznamo“?
I zbog čega?

Zbog izbora u Srbiji? Ne. Svi veruju da će ih biti. Uskoro.
Zbog odsustva rešenja narastajućih problema? Ne. Evo – došao čovek koji će da gradi Beograd na vodi. Narod zaćutao.
Zbog obračuna s političkim protivnicima? Ne. Nemate vi njih odavno. Tek pokoja stranka pokušava da bude u opoziciji.
Nije valjda zbog integrativnih procesa i naših koraka ka EU? Nije valjda zbog normalizacije odnosa sa onima koje nikad nećemo priznati dok smo živi? Nije valjda zbog, kako vi to kažete, „prihvatanja realnosti“?
Šta je sledeći korak?
Bratimljenje s Tačijem? Pomirenje s Haradinajem? Zajednička vojna vežba? Učestvovanje u mirovnim operacijama sa „oficirima“ UČK? Priznanje nezavisnosti južne srpske pokrajine?

I NA KRAJU
Prihvatimo realnost, Vučiću: ova zemlja do danas nije uspela ništa da uradi kako bi posle 1999. zaštitila Srbe na Kosovu. Ništa. Nijedna vlada nije učinila ni gram napora. Vaša – naročito. Mazanje očiju sa zajednicom srpskih opština je mogla biti sprovedena pre osam godina. Pod imenom Ahtisarijev plan. Da vas podsetim: vaša tadašnja stranka je  pretila da će izvesti ljude na ulicu ako se tako nešto potpiše. Sada pevate drugačiju pesmu.
Na kraju, ako se kojim monstruoznim čudom ispostavi da je ono što ste najavili istina, i ako se to neoborivo ustanovi: uz snimke, pokajanje, priznanje, nazovite kako god hoćete, izviniću se za ovu sumnju i srpsku neveru. Kad možete vi da se izvinjavate narodu, zašto ne bih ja mogao mojim čitaocima? I da: pokrenuću inicijativu da se u Srbiju vrati smrtna kazna. Mislim da ću prvog dana imati nekoliko hiljada potpisa. A vi ćete znati zbog koga narod potpisuje.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Jedan komentar

  1. A jel verujes da su panduri ubili dva vojnika na topcideru? Jel verujes da doktori govore majkama da su im bebe mrtvorodjene da bih ih prodali drugome? Takvi koji su svoje na Merkalama a ovi nase na Topcideru su ista govna. Placenici. Zato me ne bi ni ovo iznenadilo. Uvek treba traziti kome odgovara nesto sto se desilo i nacices krivca…

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top