Početna / Front Page Slide Show / Vođino stado lajavaca
Vođino stado lajavaca

Vođino stado lajavaca

PIŠE: Peđa B. Đurović

Dolazeći i formalno na čelo države (niste valjda toliko naivni pa da i dalje verujete da se lažni diplomac iz Bajčetine pita za bilo šta), nekadašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke, poznate po brutalnoj nepristojnosti i po vulgarnostima u svim oblicima, rešio je da se predstavi naciji kao prepodobljeni mesija izrazito prefinjenih manira i neprirodno pristojnog vokabulara.

Kako vreme odmiče, kočnice popuštaju, pa se uznemirenom ministru svih ministarstava sve češće dešavaju verbalni izlivi agresije, posebno kada je reč o njegovom mišljenju o narodu kojim vlada. O narodu koji je lenj, zatucan, primitivan, a svi oni koji mu se do imbecilnosti ne dive automatski dobijaju titulu ološa (sa društvenih mreža). Ne treba stoga da čudi što nas po svetu predstavlja kao državu sa najjeftinijom (čitaj: najglupljom, najobespravljenijom, najbednijom) radnom snagom.

S kim si onakav si

Mudri ljudi kažu da uvek treba pogledati ljude kojima je neko okružen, i onda ćemo zasigurno znati sa kakvom osobom imamo posla. Srpski premijer okružio se u prvom „prstenu“ ljudima sumnjivih biografija i još sumnjivijih moralnih kvaliteta, a zajednički imenitelj im je nedvosmislena sklonost ka gomilanju ogromnih svota novca. I ptice na grani znaju da postoji nekoliko moćnika koji drmaju Srbijom i svim što je srpsko, a svi oni su pod direktnom zaštitom brata, kuma, prijatelja… Zaživi li ikada Srbija kao pravna država, i dođe li na njeno čelo neko ko će vaspostaviti zdrav sistem, koji podrazumeva objektivno i nepristrasno sudstvo, drugovanje sa aktuelnim srpskim premijerom plaćaće se višedecenijskim kaznama zatvora.

Drugi „prsten“ čine partijski i koalicioni poslušnici, koje je Vođa kao pravi pastir okupio oko sebe, znajući za sklonost ovaca da budu poslušne i glupe, sve dok dobijaju mrvice sa stola. Kao da je kriterijum u odabiru najistaknutijih partijskih funkcionera bio kombinacija što je moguće nižeg IQ-a i što je moguće većeg stepena bahatosti, nekulture, džiberluka, prostakluka, primitivizma. Iznedrila je tako Srpska napredna stranka, koja tobož predstavlja naprednu i bolju Srbiju, razne likove, koji u pristojnoj državi ne bi mogli da rade ni kao magacioneri u seoskoj zadruzi. Iskočili su u prvi plan, direkt iz glibom i fekalijama ukaljanih opanaka u „Prada“ cipele, razni mutavi Babići, preko svake mere nevaspitani Đukanovići, odvratni Rističevići, mortadelu i karte na pregled Bečići, „Vučić je mali miš“ Martinovići i razna druga bagra koja ima samo jednu funkciju. Da umesto Vođe laje ono što on ne sme da kaže javno, i da tako usmerava gnev javnosti na sebe.

Treći gospodarov „prsten“ čine bezgranično poslušni i do zaljubljenosti fascinirani Vođinim likom vlasnici medijskog kancera, koji Srbiju izjeda podjednako pogubno kao i sve bolesti i ratovi sa kojima smo se u prošlosti izborili. Ne zna se da li većen stepen gađenja i odvratnosti izaziva prostačina sa jeftinom imitacijom Rolexa na ruci, koji je pre nekoliko godina za dvojac Vučić-Nikolić pisao kako su podguzne muve a sada brani premijera od državnih udara i atentata, ili mnogo prefriganiji i bogatiji (čitaj: uticajniji) car ružičaste imperije, legla bubašvaba koje preživljava sve kataklizme. A upravo preko njih srpski predsednik Vlade saopštava sve ono što bi vrlo rado rekao, podsetivši se radikalske retorike, ali zbog uloge uglađenog Europejca to ne sme da uradi. Poražavajuća je činjenica to što je ciljna grupa tih medija u Srbiji većinsko stanovništvo, i što se gnusne laži i izmišljotine – iz najobičnije gluposti ili opšteg neobrazovanja – gutaju kao jedine istine koje postoje.

Promena DA, ali tolika NE

Moguće je da neko promeni politički stav, i da ga u InformBiro stilu revidira, pa da od zakletog četnika koji kolje 100 muslimana za jednog Srbina postane mirotvorac koji je sa svima osim sa svojim narodom dobar. Teoretski, i slabe su šanse, ali je moguće. Aleksandar Vučić je neko ko je sa skupštinske govornice, zajedno sa radikalskim kolegom danas zalutalim na Andrićev venac, poručivao koleginici u parlamentu da ode prvo da unajmi žigoloa i kada joj on smiri hormone da se vrati da diskutuju. Takav primitivizam se ni obrazovanjem ni batinom ne isteruje iz nekoga. To se stiče u traumatičnom detinjstvu i tako ostaje do kraja života. I upravo zbog toga ne treba da čude primitivne i bahate izjave koje u njegovo ime izgovaraju lajavci koje je okupio oko sebe.

Niti bi oni smeli da se ponašaju tako da ih gazda posle ispada u javnosti ne potapše u prolazu po ramenu, niti bi oni bili kadri da sami smisle tolike gadosti. A da ne pominjem činjenicu da ni pod tačkom razno ne bi smeli da kažu bilo šta za šta mogu samo da posumnjaju da se Njemu ne bi dopalo. Svi prostakluci kojima nas sa svih strana bombarduje družina okupljena oko srpskog Gospodara prstenova potiču iz njegove kuhinje, u to ne treba sumnjati ni jednog jedinog trenutka. I baš zbog toga sav svoj gnev treba usmeriti ka njemu, a ne prema onima koji njegove misli i reči prenose plebsu. Onom istom plebsu koji Vođa sa svojom bratijom bez trunke griže savesti zapišava. Svi ti Rističevići, Babići, Đukanovići & ostali potrošna su roba, koji će nakon upotrebe biti bačeni, baš onako kao što se nakon dobre partije seksa odbaci upotrebljeni kondom.

Preživeće medijski paraziti svikli na promene režima i prilagođavanje potrebama aktuelne vlasti. E oni, i onaj koji ih kontroliše i drži u šaci, treba da budu razlog za zabrinutost. Njih mi treba da sklonimo iz fokusa javnosti, a ovi lajavi krelci će nestati sami po sebi.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Peđa B. Đurović

Rođen sam daleke i varljive 1968. godine u Beogradu, i to me je opredelilo za ceo život. Beograđanin sam u srcu i duši, što nikako ne znači da se odričem svojih korena, koji po očevoj liniji vuku sa Romanije, a po majčinoj sa tromeđe Bosne, Like i Dalmacije. Odrastao sam i školovao sam se u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Rumunija, Poljska, Italija), da bih se 1992. godine skrasio u rodnom gradu, a 1995. godine sam se preselio u Batajnicu, gde i danas živim. Pišem jer volim i jer ne želim da ćutim.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top