Početna / Front Page Slide Show / Vic o pijancu, političaru i još ponekome
Vic o pijancu, političaru i još ponekome

Vic o pijancu, političaru i još ponekome

PIŠE: Mira Novaković 

Znate onaj vic o pijancu koji je ušao u autobus i rekao da su svi sa leve strane kurve i lopovi, a sa desne budale? Samo se jedna gospođa iz levog reda pobunila, rekavši da nikad nije prevarila svoga muža. Zamislite da se, umesto ove odane žene, na levoj strani našao neki naš političar.
Znam da je teško zamisliti političara u autobusu.
Kakav je to političar koji se meša sa običnim svetom, radnicima, službenicima, penzionerima i studentima?
Ipak, upotrebimo maštu i zamislimo da je moguće.
Taj političar, uvređen, ustaje sa sedišta u levom redu i kaže: „Molim Vas da ne vređate. Ja se bavim politikom, ali nikada nikoga nisam prevario niti nešto ukrao.“
Pijanac bi mu, ne zbunjujući se, odgovorio isto što i gospođi u originalnom vicu: „Vi, gospodine, pređite onda na desnu stranu.“
Meni lično je ovaj vic sa političarem verodostojniji od originalnog. Poznajem dosta žena koje jesu verne. Bez obzira na to da li su to njihovi muževi zaslužili ili ne, smatram da  nije fer vernu  ženu nazvati budalom. Sa druge strane, ne poznajem nijednog političara koji ne zaslužuje mesto u ovom vicu.

NOVE DIMENZIJE VICA I STVARNOSTI
Osećam takođe potrebu da se izvinim pravim kurvama i lopovima. Oni su to što jesu i stoje iza svojih zanata. Osoba koja prodaje svoje telo, bez obzira iz kojih razloga to radila, trguje svojim telom, ne mojim. Onaj koji krade rizikuje da bude uhvaćen i kažnjen. Tu su uloge jasno podeljene, zna se ko je počinilac, a ko žrtva.
Političari su ove zanate podigli na viši nivo. Oni rade one stvari preko naših leđa. Kurvaju se sa glasovima onih  koji su im dali mandat da se takmiče u političkoj areni. Iza tih glasova stoje ljudi, sa svojim nadama i strahovima, poverenjem i sumnjom. Nebitno. Onog momenta kada naš političar dobije te glasove, pa ih pretvori u broj osvojenih mandata, kreće se sa prostituisanjem istih.  I levi i desni i oni sa centra, zanemare svoje razlike i nađu se na zajedničkom interesu formiranja vlasti.
A vlast naravno znači raspodelu funkcija, od ministarskih, ambasadorskih, preko državnih sekretara, šefova kabineta, savetnika, direktora javnih preduzeća, članova upravnih odbora, pa sve do bilo kog radnog mesta u državnom aparatu. Što je država siromašnija, to je ponuda naravno bogatija. Viđeniji predstavnici političkih stranaka za nagradu dobijaju više funkcija. Samo oni najalaviji među njima mogu rizikovati da ih uhvate na nekom čisto lopovskom delu. Oni mudriji će, kroz primanja sa brojnih funkcija, sasvim legalno da zavlače ruke u naše dzepove. Pri tome, žaliće se kako se žrtvuju zarad našeg dobra. Pitaće nas, onako umorni od rada i nespavanja,  do kada ćemo samo da tražimo nešto od države, zar nije vreme da se zapitamo šta mi možemo da učinimo za svoju državu.

ZAKRPA KOJA SE NE ODBIJA
Dok u spoljnoj politici postoji samo jedan jedini put, bez alternative, na unutrašnjem planu, posebno na širenju budžetske rupe, ima raznih puteva, direktnih, zaobilaznih, prečica.
Ako nema para da se podmire sve potrebe, država će povećati poreze ili smanjiti plate i penzije, ili i jedno i drugo.
Ima i treća opcija.
dusan-vujovicVlast se može odlučiti da proda ono malo državnih preduzeća što je ostalo – Telekom, EPS, Aerodrom. Kako reče ministar privrede Dušan Vujović, „u ekonomiji postoji pravilo da je sve na prodaju, samo neko treba da ponudi cenu koju ne možemo da odbijemo.“ Pravilo “ponude koja se ne odbija” davno je preraslo ekonomiju. Postalo je univerzalno, primenjivo u svim oblastima, od sporta, obrazovanja do politike.  Verujem da se dogodilo da u politiku zaluta i neki istinski idealista, neko ko zaista veruje da je politika samo sredstvo za stvaranje boljeg sveta. Takvi se u politici nisu dugo zadržali.
Naravno, nisu naši političari izmislili korupciju i lopovluk. Događa se to i u zemljama sa dužom demokratskom  tradicijom nego što je naša. U Francuskoj se vodi nekoliko istraga zbog korupcije protiv Sarkozija. U Italiji je Berluskoni, nakon tridesetak dobijenih sudskih sporova, osuđen zbog utaje poreza. Imamo i primer u komšiluku: Sanader je zbog korupcije osuđen na devet godina zatvora. Moraće da vrati i nelegalno stečenih dva miliona evra.

O SMENAMA I PLAGIJATIMA 
Ima i kod nas hapšenja, nije da nema. Tabloidi nas uredno unapred obaveštavaju o tome, znaju više i od policije i tužilaca.
Kada bi svi oni optuženi sa naslovnih strana bili zaista osuđeni, izgradnja novih zatvora bila bi velika šansa za našu građevinsku industriju, možda malo manja nego Beograd na vodi, ali mogli bi da je izvedemo sami, bez Arapa.
Ipak, dug je put do podizanja optužnice, još duži do prve presude. Ali, ako je istinita izreka da je pravda spora ali dostižna, ne treba se žaliti. Mi smo sigurno na dobrom putu, jer dokazujemo da jeste spora, sporija skoro da ne može biti.
generali i ministarZakon je mreža kroz koju prolaze krupne, a hvataju se uglavnom sitne ribe, ponekad i one osrednje. Najnovije smene u policiji samo su još jedna potvrda. Zbog loših rezultata  smenjeni su svi načelnici uprava, samo direktor policije nije. Iz moralnih razloga trebalo je i on da bude smenjen, ali ne može, pošto je izabran na konkursu.
Istovremeno, ministar policije se i dalje diči sa titulom „dr“ ispred svog imena. On nema nikakvih moralnih dilema, iako je znatan broj akadameskih građana izjavio da je njegov doktorat ne samo plagijat, već jedna velika sramota za naučni svet. Za 9. jul zakazana je sednica Konferencije univerziteta Srbije na kojoj će biti razmatrana inicijativa Senata Beogradskog univerziteta o formiranju komisije za preispitivanje doktorata Nebojše Stefanovića. On se naravno ne uzbuđuje, njegov moralni kompas je okrenut prema lideru stranke koji ga je i postavio na to mesto. Kakve konferencije i komisije dokonih naučnika, zna se ko ovde kosi, a ko vodu nosi!

METAMORFOZA MORALA 
A naš premijer, od junaka bez mane i straha pretvori se u đačića koji pred strogim nemačkim profesorima obeća da Srbija neće ustuknuti na evropskom putu. Čudno: njemu (i pored obožavanja nemačke logike i metodologije u svemu, pa i u politici) ipak ne pada na pamet da se ugleda na Angelu Merkel koja se, zbog tvrdnji o plagijatu doktorata, odrekla dvoje svojih ministara. On očigledno ima svoj originalni moralni kodeks, koji čuva od očiju javnosti sa istim žarom kao ugovore sa Etihadom i Fiatom.
Neka mi zato niko ne priča o poštenju političara. Svaki ima svoju cenu. Istina, ne prodaju se svi za pare. Neki za stan, za položaj, neki za ženin ili svastikin posao na državnim jaslama, neki da im se biznis od zeta ili pašenoga nasloni na javne nabavke. A neki opet, oni retki među njima što nisu materijalisti, pa cene neke druge, duhovne stvari, prodaće se za pet minuta slave, za slikanje sa nekim važnim državnikom ili milijarderom, za njihov osmeh ili tapšanje po ramenu. Nadam se samo da među njima  nema onih koji iskreno misle da za njih ne postoji čuvena „ponuda koja se ne odbija“. Ti su najugroženiji na političkoj pijaci. Političar koji zna svoju cenu neće se prodati budzašto, taj će da tvrdi pazar i uspeće da izvuče nešto, ako ne za sebe, bar za građane.  Ovaj drugi, blažen u neznanju i siguran u svoju nepotkupljivost, prevariće svoje birače zabadava. Jedino njemu zaista nije mesto u levom, već u desnom redu.
Zato, kada pričate vic o pijancu koji zavodi red u autobusu, nemojte, molim vas, pominjati ženu, ni kao kurvu ni kao budalu. Nije fer, ni prema ženi, ni prema političarima.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Gost Kolumnista

Gost kolumnista ponekad ima biografiju. A ponekad nema. Gost kolumnista može da se ponaša kako hoće. Gost kolumnista svoju sliku čuva za sebe. I Ti možeš biti Gost kolumnista.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top