Početna / Front Page Slide Show / I mi izlaz za Egzit imamo!
I mi izlaz za Egzit imamo!

I mi izlaz za Egzit imamo!

PIŠE: Zorica Dragojević

Ко каже да никада није био на вашеру – laže. Ко је још у свом животу могао да пропусти забаву за сиротињу и сељаке, гомилу начичканих тезги поред којих једва пролазиш од углађених, специјално за ту прилику дотераних локалних момака и стидљивих девојака?
Ја нисам и уживала сам у тој паради кича!
Како да одолим лицидерским срцима и коњићима који ме подсећају на детињство? Знате оно кад ти га деда и баба купе, па не дају да једеш да се не упрљаш. Ти цео вашар једва чекаш само да дођеш кући да би га отворио, а онда уследи твоје прво право разочарење у животу: Ставе га у креденац, негде високо да не можеш дага доитиш и објасне ти да је то за „успомену и дуго сећање“, кад дође мама из Београда да види и да јој се похвалиш где си била.
Јаааааааааааааааааооооооооооооооооооо, вашар и чежња и детињство, јаааааааааааааааоооо Обреновац на самo двадесетак минута од Београда. Живео вашар, живео кич, шунд, живеле пљеске и осамнаест прасића на осамнаест ражњева, живели распети јагњићи, живеле шатре са плакатима Зорице Марковић и Ере Ојданића. Опет Фарма, а мислила сам да је готова…
И мами, све то мами…како да не седнем за сто на климавим ногама и не попијем политарку пива, не поједем већ поменуту пљеску у тортиљи, како то да не урадим сад кад сам слободна кад нема бабе и деде. Ма, нема никог да ме заустави. Седам па куд пукло. А пукло је са свих страна, пуца већ неизбежна Цеца, пуца Јеца  али не Карлеуша, пуца Лепи Цане, све пуца све до Продиџија. Куку, помислих па ко да смо на Егзиту, а таман са мислила да га избегнем. Тбц, тбц,тбц,тбц одзвања, одзвања, одзвања…
Окретох се око себе, ко зна можда ја само мислим да сам на вашеру у Обреновцу, можда сањам…освестих се срећом врло брзо када ме за руку повуче просјакиња „сеееееееееееееко имаш који динар“.
Уплаших се, реко да није неки од оних из Европске уније, оних  финих што иду на фине концерте, што пуше оне травке заборавке. Оних што се после концерта ваљају по зеленој трави дома нашег, што подригују и повраћају хектолитре попијеног пива, што се после у немогућности да се негде добро окупају умоче у ладан Дунав на Штранду, па тако чисти у ново вече и у нови провод. А, не ти фини, ти лепо воспитани не долазе на овака места. Они не иду у „Кућу смеха“, не јашу електричног бика, не возају се возом смрти и на балерини, они брајко мој јаше једни друге, смеју се и кад им прст покажеш, а шетају ивицом Тврђаве као ивицом ножа. Е и то све фино, културно, онако европски и светски. А ми сељаци? Па ми уживамо у примитивној атмосфери полупуне шатре, меркамо момце и девојце и смејемо се на лушу као што се крезуби и припити смеју на Вендија и њену вриску под суседном шатром. Још нам само Екрем фали па да бидну шоуови… Јооооооооооооооој Србијо, јој лепото различитости!!! Јооооооооооој Европо дабогда ти никада не дошли…
Шта ће ми Европа ако у њој имам само Егзит? Хоћу вашар, хоћу шаренило, јагњиће и осамнаест прасића на осамнаест ражњића, осамнаест вам година до Европе ј..ем…

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Gost Kolumnista

Gost kolumnista ponekad ima biografiju. A ponekad nema. Gost kolumnista može da se ponaša kako hoće. Gost kolumnista svoju sliku čuva za sebe. I Ti možeš biti Gost kolumnista.

Jedan komentar

  1. Aaaaaaaa…ne mogu da verujem kako je dobar tekst!!!!
    Zaboravili ste pomenuti domaće promotere tuđe i satanizatore sopstvene kulture i načina života a koji su u stvarnosti užasno jadni plagijatori i imitatori bez sopstvenog JA, jadnici koji su imali tu nesreću da budu rođeni ovde a ne tamo gde je „kul“ i koji uporno ubeđuju svoje EU drugare da su slučajem okolnosti rođeni ovde a tamo kod njih.
    Kada za nešto ne mogu smisliti adekvatno ime ja ga nazovem TO.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top