Uskorost

Uskorost

PIŠE: Aleksandar Bećić
U vreme Slobodana Miloševića omiljena reč srpskih političara bila je „patriotizam“. Nakon petog oktobra, političari su najpre svakodnevno koristili reč „transparentno“. U vreme Koštunice upotrebljavali su reč „srce“ (znate ono „Kosovo je srce Srbije“). Pa su posle toga stalno pominjali „Evropa“. A sad? Kako ko. Onaj najvažniji, koji je samo formalno prvi potpredsednik vlade obožava da koristi reč „uskoro“.
Aleksandar V (a „V“ je od Veličanstveni, a ne Vučić) toliko često koristi ovu reč, da je Srbiju zahvatila epidemija uskorosti.

PRIMERI
Da ne bude kako izmišljam i prozivam Onoga-O-Kome-Se-Može-Pisati-I-Govoriti-Samo-Lepo, navešću vam nekoliko primera, koji se odavno najavljuju u ovoj zemlji. I to ne iz mojih usta, nego iz usta Aleksandra V.
Uskoro će otvoriti kancelariju za brze odgovore.
Uskoro će dovesti svog prijatelja, takoreći brata šeika.
Uskoro će doći nove investicije.
Uskoro će modernizovati naše vazduhoplovstvo.
Uskoro će pohapsiti narko-dilere i kriminalce.
Uskoro će biti novih otkrića koja će zatresti Srbiju.
Uskoro će moći da nam kaže ko je odgovoran za sva zla.
Uskoro će smeniti 10 gradonačelnika i 40 direktora u javnim preduzećima.
Uskoro će razmišljati o izborima.
Uopšte, šta god da pitate prvog potpredsednika vlade Srbije, on u svom odgovoru ima reč „uskoro“. Ma, čak i kad ga ne pitate! Kad sam govori, ima potrebu da kaže „uskoro“.
Što ti je potreba za najavljivanjem.
A šta se desi sa tim „uskoro“? On se produži. Na neodređeno. Eto, kancelarije za brze odgovore još nisu otvorene. Ali će uskoro. Šeik je već nekoliko puta dolazio, al’ će uskoro opet. I avioni će uskoro da dođu. Doduše, već je trebalo, ali nisu. No, uskoro će. I oni civilni i oni vojni. O onim krimosima i narko-dilerima ne bih da pišem. To ne treba uskoro nego stalno. Ta otkrića što će uskoro da zatresu Srbiju su već opšte poznata. Oni gradonačelnici i direktori još uvek sede na svojim mestima (osim dva – tri koji su pokazno smenjeni).

A IZBORI?
E, na izborima se reč uskoro – maksimalno oteže.
Tačnije, već mesec dana.
Naravno, ne govorimo o onim (beo)gradskim, njih je doktor beogradskih nauka Nebojša Stefanović raspisao danas. Govorimo o oni republičkim, za koje pola novinara zna kad će biti.
Ali, iz samo njemu znanih razloga, Aleksandar Vučić oteže.
S jedne strane, mogu da ga razumem: Što duže govori kako još nije odlučio i kako će o tome odlučiti uskoro, narod (onaj koji ima članske karte SNS) se oduševljava koliko je odgovoran Vođa. Koliko dugo sagledava i mudro razmišlja. Koliko se konsultuje sa saradnicima. A tako – raste kult ličnosti, koji Aleksandar V (a „V“ je, kao što znamo, od „Veličanstveni“, a ne od Vučić) voli. I svaki put kad kaže da ne želi da bude jedan i jedini, upravo u narodu ojačava tu svoju nedodirljivost i univerzalnost.
tadic djilasPostoji i drugi razlog zbog kog prvi potpredsednik vlade oteže sa odlukom o izborima, koji baš ne razumem. Naime, Vučić hoće da vidi da li će mu se žuto carstvo prikloniti, iako zna odgovor; jer – žutom se carstvu vlast omilila i bez nje živeti ne može. A ne može ni poslove da završava.
Sutra će u Novom Sadu biti održana sednica Glavnog odbora DS. I na toj sednici će biti i glasanja. Za ili protiv Dragana Đilasa. Za ili protiv Borisa Tadića. Nema tu neke razlike. Jedan je odavno pokazao šta ume i koliko zna da okleva. Drugi je pokazao koliko ne ume da se bavi politikom.
Vučić pomno prati šta će se desiti i u poslednjih nekoliko dana vrlo jasno – ne dozvoljava da se napadaju DS-ovci. I zna Vučić da će – kako god da bude i šta god da se desi – saradnja sa nekim demokratama postojati. To se, uostalom, najbolje vidi i iz autorskog teksta nekadašnjeg šefa kabineta Borisa Tadića. Siva eminencija Demokrata, Miki Rakić, u svom stavu objavljenom u Politici, navodi da Vučić nema u sadašnjoj koaliciji saveznika za svoj politički projekat modernizacije Srbije i da ga mora potražiti na drugoj strani, jer „jedini politički blok koji mu to može omogućiti jeste DS. Zato ponuda za politički dogovor ne znači samo, kao u slučaju drugih stranaka, povećanje broja rezervnih političkih igrača„.

ŠTA ĆE BITI S NOBELOVCEM?
Ivicu Dačića neće hteti da smene sa mesta predsednika SPS, čak i ako (a po svoj prilici hoće) pukne politički savez sa Naprednjacima.
Budimo realni – taj čovek je vratio već mrtvu partiju rekordnom brzinom u život, a potom i na vlast. Malo opozicije neće biti na odmet. Zapravo, Dačiću, odnosno SPS-u bi i odgovaralo da se nađe u opoziciji. Stranka bi se definitivno očistila od starih, lenjih kadrova. Mogla bi da se razračuna sa onima koji su dokazali svoju nesposobnost i da na njih svali krivicu za neuspeh.
Kad kažem da će stranka svaliti krivicu na neke od funkcionera, nikako ne mislim na mlađahnog i neopreznog Ružića. Svako ima trenutak svoje slabosti u bavljenju politikom, pa tako i ministar za odlazak u Evropu.
ruzic dacicNjegova izjava zbog koje je Aleksandar V narodski rečeno – popizdeo – otkrila nam je jednu stvar: prvi potpredsednik je vrlo umoran od značajnog smeškanja i držanja stvari pod kontrolom. Ministar jedne vlade ne sme da daje onako naivne izjave kao što je Ružić uradio: verovati u nevinost čoveka koji je očerupao Veterinarski zavod je loše. Još lošije je ako javno kažete kako verujete u nečiju nevinost samo zato što vam je prijatelj i što je predsednik vašeg omiljenog fudbalskog kluba. Vi u to možete da verujete, ali u ličnom kontaktu sa uhapšenim prijateljem i njegovom porodicom. Novinare morate da izbegavate.
Mnogo jasniji znak da će pući savez između SNS i SPS je obračun sa Dušanom Bajatovićem, kom je nestranački ministar Lazar Krstić (poznat u narodu kao Laza Finansijski) hladno rekao – nema para, nisi radio po zakonu.
Istina, nije tu ni SPS bez aduta: Tate s juga (Dragomir Tomić, direktor Simpa, za neobaveštene) je – kažu dobro obavešteni izvori – dao lično neke pare da se oblati ministar Saša Radulović, odnosno da narod još malo popizdi na njega. Pa se pojavio onaj volšebni tekst u kom je najavljena uravnilovka s penzijama. Pa ko živ ko mrtav.
Eventualni odlazak sa vlasti Dačić treba da iskoristi da se razračuna sa raznim Mrkonjićima, Megatrendovićima, Đukić-Dejanovićima i Obradovićima koji uporno na mala vrata žele da izvrše rehabilitaciju bračnog para Milošević/Marković… Jer, objektivno, oni su ga koštali ministarske i premijerske fotelje.
Eventualni odlazak sa vlasti Dačić mora da iskoristi i za pozicioniranje u medijima. Samim tim, moraće i da bira svoje buduće koalicione partnere. Jer, ovi penzioneri koje je doveo u privatnom preduzeću PUPS d.o.o. na čelu sa generalnim direktorom iz dinastije Krkobabić su bili preskupi za ovaj narod.

TREBAJU LI NAM IZBORI
Ako želimo da sa političke scene konačno uklonimo Krađana Di… pardon, Mlađana Dinkića, onda je odgovor na ovo pitanje – da. Žao mi je samo što ista sudbina neće zadesiti Srpski pokret obnove, koji pokazuje zadivljujuću količinu političkog kurvanja. Da, znam, politika je kurva, ali, znate, ovo je već degutantno. Podseća na prostitutku koja je zaražena HIV virusom, a namerno i dalje radi.
Ako želimo da i najvećim nevernim Tomama dokažemo da svi koji sede u parlamentu danas mogu da pljuju na vlast, a već sutra da sede u vladi s Vučićem, onda je opet odgovor na ovo pitanje – da.
Na političkoj sceni će se pojaviti dve nove stranke koje će pokušati da uđu u parlament. Jedna je Nova. Vodi je Zoran Živković. Druga su Republikanci. Novo političko čedo bivšeg demokrate i bivšeg naprednjaka Cvijana. Nova je već formirana. Republikanci rade na tome. Videćemo da li će u tome uspeti.
Ali, šta će nam doneti novi izbori?
Ništa: potrošićemo koju stotinu miliona evra koju nemamo. Tri do šest meseci ćemo imati kampanju i praviti vladu. A za to vreme neće nam doći ni brat šeik, ni strani investitori, ni EU. Naprotiv, oni će nastaviti da se dogovaraju s Prištinom o nekim važnim stvarima bez nas. A mi ćemo se posle češati po glavi i pitati: a gde je Kosovo?
Nego, kad će ti izbori?
Uskoro će o tome On doneti odluku. Pa će javiti Tomi Ordenskom. Vidimo se 16. marta na biralištima.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top