Početna / Front Page Slide Show / Uđeš, izađeš i gotovo
Uđeš, izađeš i gotovo

Uđeš, izađeš i gotovo

Ako Vam naslov ovog teksta liči na slogan za keš kredite jedne banke – potpuno ste u pravu. Samo što ovaj tekst govori o poseti Aleksandra Vučića Kosovu. I Metohiji. Ne samo da naslov liči, nego je identičan. Vučić je zaista primenio slogan „uđeš, izađeš i gotovo“. I suštinski, i sadržajno i posledično.

SUŠTINSKI

Kada posle ubistva najuglednijeg političara iz redova našeg naroda, Olivera Ivanovića, Veliki Vođa zemlje reši da poseti deo Srbije, onda bi logično bilo da isti taj Veliki Vođa ode u Prištinu i direktno, pred kamerama, od Hašima Tačija zatraži (ne, zahteva – kako je rekao) da srpski istražni organi učestvuju u istrazi.

Ima tu samo jedan problem: Srbija tim delom Srbije faktički ne upravlja, ali to Veliki Vođa ne bi priznao nikad. Osim, možda, kad bi mu sa Zapada pripretili kako će biti smenjen „sutra ujutro“. Zato Veliki Vođa može samo da uđe, izađe i gotovo.

SADRŽAJNO

Aleksandar Vučić „zbog ranijih obaveza“ nije bio na sahrani Olivera Ivanovića. Valjda zbog ranijih obaveza u vladi nije ni doneta odluka o danu žalosti za Oliverom.

Pošto on nije mogao da ode, poslao je Gospođu Fikus, da poklekne; Poslao je i Marka Đurića (osobu koja je likvidiranog Ivanovića optužila za izdaju Srbije i Srba); Na groblju je bio prisutan i jedan od Aleksandara Vulina (koji je sredio da na Pinkoviziji provlače Olivera kroz gnoj i blato); Poslao je i Nebojšu Stefanovića. To vam je mali od palube koji je nekad Vučiću služio kao nosač torbice, a sada bi trebalo da se stara o bezbednosti svih Srba. Ah, da: bio je na sahrani i Bananamen Ivica, i na kraju – jedini koji je nekada bio blizak sa Oliverom – Rasim Ljajić.

Zato je Aleksandar Vučić putovao u subotu na Kosovo (i Metohiju) sa Markom Đurićem i Batom (ne Onim batom, negoBatom Gašićem). U gomili obavljenih sastanaka (a bio je između ostalog i na mestu ubistva, i na fakultetu, i u bolnici, i u manastiru i na sastanku iza zatvorenih vrata i na slavi kod podobnog domaćina) dramatično je poručio da Srbi moraju da ostanu i opstanu na Kosovu, kao i da neće biti milosti prema ubicama Olivera Ivanovića. Ali da se neće ispaliti nijedan metak.

A zapravo je svuda i na sva mesta samo ušao, izašao i – gotovo.

POSLEDIČNO 

Srbija nema kontrolu nad Kosovom. Vučićevi kerberi u džipovima sa crnim staklima i bez tablica kontrolišu Kosovsku Mitrovicu i srpske enklave. Ako se pitate koji su to „momci“, prevrtite snimak od pre tri godine, kada su Vučića u istoj toj Kosovskoj Mitrovici dočekali sa povicima „izdaja“ i „ustašo“.

Obećanje da će Srbija i dalje pomagati i štititi Srbe na Kosovu i Metohiji pa im onda najavljivati ulaganje u vodovod islične gluposti je samo izraz nemoći zvaničnog Beograda, koji je u taj deo Srbije uvezao strahovladu.

Takvo obećanje jeste posledično upravo slogan za gotovinski kredit jedne banke: Uđeš, izađeš i gotovo.

Upravo to je uradio Vučić: Ušao (na Kosovo), porazgovarao sa vernim podguznim muvama, izašao i vratio se u Beograd. Gotovo.

Obećanja koja su pala tokom kratkotrajne Vučićeve posete „svetoj srpskoj zemlji“ su banalna i ne daju nikakvu sigurnost stanovništvu. Na strah on odgovara sa „dajte da se mi bavimo politikom“. Na zahtev za oružjem on kaže da je bolje da se potroši hiljadu reči negoli jedan metak. On obećava da prema ubici – ma kako se zvao – neće biti milosti.

Sve to su obećanja koja su data samo i isključivo kerberima. Čak ne ni svima koji su poslušni i kooperativni. Budite sigurni: Kada Vučić izgubi vlast, Kerberi će skočiti u Ibar i preplivati na drugu obalu. Odmah. Preko noći.

Samo ne znam da li će na Kosovu biti još Srba koji će dočekati taj dan.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Jedan komentar

  1. miha bukovac

    Slažem se da treba kritikovati vlast za svaki njihov pogrešan (ili „pogrešan“) korak. Vlast, (vastodršci) bili oni monarsi (kraljevi, carevi) ili predsednici države, zbog svoje ljedske nesavešenosti i ograničenosti (a mnogi i zbog svojih ljudskih mana) prave greške, bilo nedovovoljno promišljene ili tendeciozno lopovske i kriminalne, i oni koji predstavljaju javnost (novinari) treba da rade korektno svoj posao, tj. da kritički motre i obaveštavaju građane, svakako da im tu pomaže i opozicija kao alternativa onima na vlasti. Ipak, treba biti, truditi se da se bude (koliko toliko) pošten, objektivan, to je civilizaciska odlika, vrlina. AV nije neki „bogomdan“ predsednik, nije savršen, (daleko od toga) pa ipak, daleko je bolji od (recimo) DrK-adžije „pravnih nauka, ili izvesnog BoTa ili (daleko bilo) i od Tome „Diplome“.

    Samo prema pok. premijeru Đinđiću bila je veća novinarska haranga, i ne samo novinarska, ali novinari su upravo bili ti koji su stvorili uslove, (dali mafijo znak) da mogu da pristupe njegovoj likvidaciji! I likvidirali su ga! A on je za Srbe u to vrema baš bio „bogom dan“, najbolji koga je Srbija mogla da iznedri! Imao je sve atribute koje jedan čovek političar treba da ima da bi se nosio sa vukovima, lavovima i hijenama na međunarodnoj polit. sceni, samo nije imao ono što je potrebno na unutrašnjoj političkoj sceni a to je oprez od domaćih pacova koji su bili oko njega i isto vršili neku vlast koju im je on dao! Prestanite da mrzite Aleka samo tako – patološki, u redu je biti kritičan ali oslobodite se patologije. Zašto sudstvo ne radi svoj poso onako po etici, tj. profesionalno? To je problem u Srbiji br. 1! Sudije treba žigosati i dići „drvlje i kamenje“ na njih jer oni su pravi pacovi, (zveri sitnog zuba) koji najviše škode društviu u Srbiji!

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top