Početna / Front Page Slide Show / Drugi dolazak Isusov
Drugi dolazak Isusov

Drugi dolazak Isusov

PIŠE: Ivan Radović

Odlučio Isus da ponovo svrati na Zemlju. Odabrao Srbiju, jer mu se učinilo da je ona nekako baš u sredini među hrišćanskim zemljama. Na aerodromu ga je čekao Lavrentije sa tek opranim Audijem od 40.000 evra i uključenom klimom. Ipak, Isus dolazi po drugi put. Treba i dostojno da se dočeka.
Kad se Isus pojavi, Lavrentiju bi malo neprijatno, jer je Isus bio oskudno obučen, tačnije, obavijen belom plahtom, ali, Isus je Isus…
Sav ozaren, jer vidi Isusa, Lavrentije uskliknu:
– Voljeni Isuse! Dobro nam došao po drugi put! Izvoli, sedi, idemo prvo da ti pokažem Hram Svetog Save, pa na Oplenac, posle ćemo na ručak kod vladike Jovana u Kragujevac!
– Lepo, lepo… Ma, svratio sam samo da vidim kako narod živi. Ništa apokalipsa sad, ovo, ono… – reče Isus i sede u Audi A6. – Zaista lepa limunizina, svaka čast! Drago mi je da narod u današnje vreme ima dobar prevoz… Fino je ovo, napolju vrućina, a u kolima milina… – divio se Isus čudu tehnike.

NA PUTU KA HRAMU
Lavrentije pusti na CD-u neku duhovnu muziku i krenuše u obilazak. Sa ogledala na šoferšajbni klatili su se: mirišljavi osveživač sa likom Bogorodice, brojanica, 4S privezak i tri različita krsta.
Isus se zagleda u krstove, pa se malo uplaši, i reče:
– Oče Lavrentije! Šta će vam krst tu?!? Da nećete to opet da me razapinjete?
– Taman posla voljeni Isuse! Mi ljubimo krst na kome si ti razapet zbog naših grehova! – objasni mu vladika.
Isus se zamisli i začudi:
– Nije mi baš jasno to što ljubite krst na kome ste me razapeli i ubili na zemlji… To je kao kada bi Kenedija dočekali tako što ljubite puške, ali, ajde… Vidi, pa to mi je majka na slici na šoferšajbni! – primeti Isus sliku Bogorodice…
– Jeste – reče Lavrentije. – Mirišljava ikona Svete Bogorodice. Osveživač za auto i ikona. – Lavrentije se prekrsti i poljubi ikonu onako dok je vozio.
Isus se opet iznenadi i reče:
– Oče, vi ljubite ikonu? Rekao sam vam još prvi put kad sam bio šta je moj Otac poručio… Druga Zapovest: Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
– Aaa nee, nije to u tom smislu, voljeni Isuse… Ikone su naše oruđe vere, a ne idoli. – objasni vladika, a Isusu opet ne bi baš jasno.
Stigoše i do velelepnog Hrama Svetog Save.
– Evo, voljeni Isuse! Ovo je najveći Pravoslavni Hram na svetu! Ima najveći zlatni krst, preko 50 tona težak. Evo, polako ga privodimo kraju. Još ove mozaike da uradimo unutra. Koštaju 40 miliona evra, pa treba vremena da malo sakupimo novce od pastve i od donatora… Hram je posvećen našem svecu Svetom Savi.
Isus zblanuto gleda u sve:
– Čekaj, stani, oče Lavrentije! Ništa ne razumem! Ljubite ikonu moje majke, ljubite krst na kome su me razapeli, gradite ovoliki skupi hram u slavu Svetog Save… Ja sam mislio da ste hrišćani… Šta znači to “pravoslavni hram”?
– Voljeni Isuse, pa mi jesmo Hrišćani, ali Pravoslavni! Mi smo ti, ustvari, pravi Hrišćani! Imaš i ove Katolike, Protestante, Anglikance, Evangeliste, Pentakostalce, Adventiste, ima ih puno… Svi su Hrišćani, ali mi smo pravi! Pa, eto, i samo ime kaže – Pravoslavci! Uostalom, videćeš i sam… Kad završiš posetu ovde kod nas, čeka te Papa Franjo u Rimu. On ti je glavni Katolik pa će ti sve objasniti u vezi njih, ali da znaš – mi smo pravi ovde!
Isus sluša, gleda, trlja oči, i prizva Oca, onako, u sebi, da mu Otac razjasni situaciju…
“Moj veliki Oče i Gospode, meni ovo ništa nije jasno ovde… Ja sam mislio da ću, drugi put kada dođem, imati čistu situaciju, a Ti me, Oče, opet stavljaš na neka iskušenja….”
Bog mu reče:
“Sine, nije ni meni baš najjasnije, pa sam te zato i poslao opet da malo izvidiš…”
Isus mu odgovori u sebi:
“Oče, ali ja još jednu čašu žuči ne mogu da…”
Bog ga prekide:
“Ne sekiraj se, sine, ovaj put te neće razapinjati. Ovo je samo izvidnica… Lavrentije dobro vozi, a uredio sam i da ne bude gužva po putevima, da budeš siguran… Opusti se, uživaj i beleži šta se dešava, da znamo ovde…”
– Ali, Papa je, kažeš u Rimu! Pa Rimljani su me i razapeli! – obrati se zabrinuti Isus Lavrentiju.
– Ne brini, voljeni Isuse, oni su sad isto Hrišćani, samo Katolici. Nisu baš pravi, k’o mi, ali su Hrišćani… Rekao sam ti. Fino će te dočekati, a videćeš i Vatikan. Da vidiš samo šta je bogatstva tamo… Zato oni i nisu pravi… Sve kroz pare gledaju. Daš neku paru i opraštaju grehe… – odgovori vladika.

KOJEKUDE
Stigoše Isus i Lavrentije i na Oplenac. Uđe Isus u Crkvu na Oplencu, a tamo mermer, zlato, mozaici, likovi svetaca, kraljeva, čudesa svakakva. Podiže glavu i vide svoj lik pod kupolom i kako na mozaiku prstima pokazuje Iluminatski pozdrav.
– Ej, bre, Lavrentije, kakva vam je ovo slika? Ja nikad ovako nisam pokazivao prstima? Kakve su ovo đavolje rabote? – upita zblanuti Isus.
– Ne znam, Isuse, to su Karađorđevići nešto pravili… Naša kraljevska dinastija, možda njih da pitaš, ali, naš prestolonaslednik ne zna srpski, morali bi prevodioca za engleski… – predloži vladika.
– Ma batali, ne mogu još i sa Karađorđevićima da se bakćem, ne planiram ovde da ostajem 33 godine. Hoću da završim ovo za šta sam došao, da vidim kako narod živi, da obiđem malo i tamo kod tog Pape pa da idem nazad… Mani me, molim te, više ovog zlata, mermera, ovih postera i slika sa mojim, maminim i likovima mojih saboraca… Šta je bre ovo? I ovi krstovi na sve strane! Non stop se štrecam da me neko ponovo ne zakuca negde! Gle, gle! Šta je ovo? Neke pare na ikonama? I kakva je ono prodavnica ispred Crkve? Pa vi štancujete ove ikone i krstove da prodajete?
– Eto, malo, voljeni Isuse… Znaš kako je… Ove aute treba održavati, benzin sipati, treba para i za one mozaike i ove Crkve da se pozavršavaju što smo započeli… – pravdao se vladika.
– Pa, pobogu, čoveče, kada sam ja rekao da se stavljaju pare na ikone? Gde sam rekao da oslikavate Crkve? Kada sam ja, uopšte, rekao da zidate ovolike basnoslovne Hramove… Oooo, sačuvaj Bože!
U trenutku kad pomenu Boga, Otac mu se ponovo javi, onako, u sebi: “Sine, tražio si me?”
“Jesam, Oče! Budi tu i gledaj šta se radi, da me ne bi šlog strefio sad! Samo me pridrži s vremena na vreme, da se ne onesvestim od budalaština na ovu vrućinu!” – zamoli Isus svoga Oca.
“Važi, Sine, tu sam, opušteno samo…”

UTICAJ FOTOŠOPA NA POPOVE
Posedaše ponovo u auto, a Isus primeti novine i uze da ih pročita.
Lavrentije reče:
– Idemo sad na ručak u Kragujevac kod vladike Jovana da malo založimo, pa ćemo kod Pape…
– A narod? – upita Isus.
– Obićićemo, polako, svi smo željni da te vidimo i ugostimo… Eno, vladika tamo spremio sve… Da požurimo da se ne ‘ladi ručak.
Isus uzdahnu na zadnjem sedištu i otvori novine, a tamo, Kačavenda u strasnom zagrljaju mišićavog mladića, a pored njega vest o isplati odštete dečacima koje je vladika Pahomije seksualno zlostavljao.
Isus zavapi:
– Pa šta je ovo, crni Lavrentije?!?! Ajde ovo Kačavendino ljubljenje, možda čovek ljubi bližnjeg svog! Ali, bre, ovolika raskoš kod njega! Pa ovo nema ni gore kod moga Oca u Carstvu Nebeskom! Kukuuuu! A ovaj, Pahomije! Šta je ovo?
Lavrentije se okrenu i trgnu mu novine iz ruku…
– Ma pusti to, voljeni Isuse! Novine samo lažu! Opusti se, vidi prirode!
– Pa, evo im i slike, kako lažu?
– Ma lažu, Isuse, fotošop! Ne brini, to i ako ima nešto, Patrijarh će to rešiti, nego nije tu sad… On nam je glavni ovde… Kao Papa Katolicima, tako i Patrijarh nama… – smirivao ga je Lavrentije.
– Za šta glavni? – upita Isus.
– Pa Njegova Svetlost Patrijarh, znaš… Ono, glavni u Crkvi… Velikodostojnik…
– Pa kada sam ja rekao da treba da se imaju neki velikodostojnici? Vera je u srcu, moj Lavrentije! Šta će vam Patrijarh i Papa, ooo sačuvaj Bože, pa vi ste kao oficiri. I činove imate! Nije mi, da ti pravo kažem, jasno ni čemu ti služiš… Mislim, koji ti je posao… Kačavenda, evo vidim u novinama šta mu je posao… Jao, ništa mi nije jasno! Pa gde je Patrijarh?
Lavrentije mu odgovori da je Patrijarh otišao u Rusiju da osveštava neke kompanije, pa posle putuje u London, pa u Dominikansku Republiku, jer ga je Amfilohije zvao da obiđe novu pastvu.
– Dobro, Lavrentije… Molim te, samo malo smanji klimu, zbog sinusa, da malo odmorim dok ne stignemo.
Bog Otac vide da mu je Sin mnogo potrešen i umoran te mu posla Svetoh Duha na njega da malo zaspi pozadi u Audiju i odmori dušu.
Stigoše do Kragujevca. Isus se prestravi kad vide veliki krst na kružnom toku i opet ga prođe neka jeza. Uđoše u vladičanski dvor, sedoše za trpezu kod vladike Jovana, u vladičanskom dvoru, na tek kupljene stolice od 24.000 evra. Iako je bilo posno, bilo je svega i svačega. Isusu je u trenutku bilo malo muka od tolike hrane na jednom mestu, uze malo da jede, pozdravi prisutne i zamoli Lavrentija da požure i da krenu dalje.
Trebalo je stići do granice Hrvatske, naći se sa Papinim šoferom i nastaviti obilazak…
Prolazeći ponovo kroz Beograd, Isus zaustavi Lavrentija pored Dečje očne klinike u Pasterovoj ulici, da bar neku bolnicu obiđe dok je ovde u Srbiji… Kad tamo – ima šta da vidi:
decja ocna u tirsovojIsus u tom trenutku poprilično nezgodno pogleda Lavrentija i reče:
– I, kažeš, Lavrentije, vi ste Pravoslavni? Pa kakvi li su onda ovi što nisu Pravo…?
Pogleda u nebo i reče Ocu:
– Oče naš, koji jesi na nebesima, nema potrebe da izviđam dalje! SMESTA ODOZGO ŠALJI ILIJU DA MI POMOGNE!!!

napomena: Fotografija koja je iskorišćena kao ilustracija uz naslov delo je Nikole Šipetića

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Gost Kolumnista

Gost kolumnista ponekad ima biografiju. A ponekad nema. Gost kolumnista može da se ponaša kako hoće. Gost kolumnista svoju sliku čuva za sebe. I Ti možeš biti Gost kolumnista.

2 komentara

  1. Odlican tekst sa uvijenom porukom, napisan kao da se islo po ostrici zileta. Ali. Nama ipak ne treba da smeta SPC nego drzavna nebriga; naranco pre svega prema deci,

  2. Pomno sam pratio diskusiju koja se danima vodila oko ovog duhovitog teksta. Naravno, nije se u Srbiji zemlji da prevrne jos rodio onaj koji ce svaciji ukus zadovoljiti. Treba da budete zadovoljni podatkom ko vas je napadao: svrseni studenti teologije. To Vam, gospodine Radovicu, ide u prilog.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top