Početna / Front Page Slide Show / Treba nam parada ponosa. Pravog
Treba nam parada ponosa. Pravog

Treba nam parada ponosa. Pravog

PIŠE: Aleksandar Bećić
Zapravo je drugi dan nove vlade – bio prvi dan. Jer, Vođa je tek u utorak, 29. aprila, postao – vođa. Preuzeo kabinet. I to  kada mu je Ivica Nobelovac poklonio repliku Grifona. To je ona životinja iz bajki, koja ima glavu i telo lava (za hrabrost, kaže Ivica) i krila orla (za mudrost, opet kaže Ivica, mada se meni čini da je tu malo pobrkao). Super Alek nije zauzvrat Ivici Nobelovcu poklonio patuljka. Kriza. Nema poklanjanja nako. Barem ne pred kamerama.
grifon
To što je u proteklih 24 sata skočila i kuka i motika da zakuka zbog umanjenja pomoći za porodilje, to što se provalilo da je u poslednjih mesec dana ne samo u Zaječaru, već i u nekim drugim gradovima doneta odluka da se štedi na novim životima, grifona i patuljka nije dirnulo. A ni Super Aleka i Ivicu Nobelovca.
Po principu „ja tebi vojvodo – a ti meni serdare“, objašnjavali su narodu da je onih 11 miliona evra (koliko je zvanično potrošeno na kampanju, a zna se da je još tri puta toliko otišlo na gluposti) opravdano time što će ubuduće za manje pare državni službenici da rade od pola osam, a ne od osam, kao do sad.
A šta će raditi recimo – ministar odbrane? Sprovesti keramičarski kurs prekvalifikacije za sve one kojima je pun kofer vojske? Ne, ne mislim na Ivicin kofer, nego koristim tu reč da ne bih napisao neku mnogo prostiju.
Šta će, moliću lepo – da radi ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije? Koje vanredne situacije? Količinu rakije, vinjaka i viskija u depoima vlade i Skupštine Srbije?
Pa zar u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova nemamo sektor za vanredne situacije? I zar tim ministarstvom ne rukovodi doktor nauka (hahahahaha)? Eto – ako je danas bio zvanični prvi dan rada vlade – moram reći da su obojica ministara podbacili – i to u Beogradu. To je onaj grad kojim je nekad vladao zli Đilas. U tom gradu je danas zbog nevremena bio potop. Ali ni ministra Ilića ni ministra Stefanovića nije bilo nigde.
Mogao bih tako do u nedogled da nabrajam kako će narod u Srbiji (pa čak i onaj koji je glasao za SNS) u narednih sedam dana zbog odluka koje dolaze iz Nemanjine 11 da beči oči. 
Mogao bih da vam govorim kako će posle tih sedam dana da nastupi period od tri meseca tokom kojih ćete da se osećate kao da ste u pustinji: preznajaćete se do iznemoglosti kao da ste u pustinji. Ali ne zato što će ovo leto biti izrazito toplo i suvo, nego zato što će vas ledeni znoj oblivati kad shvatite da će najnovija plata biti još manja. Ako je uopšte dobijete. A nameti će biti još veći.
Zato što je kriza i zato što moramo da štedimo.
Pa čak i na porodiljama. Čak i na deci u koju se zaklinjemo.
Umesto što u nedogled na društvenim mrežama komentarišemo katastrofalne odluke koje vas dovode na ivicu gladi, mi treba, u stvari da organizujemo nedelju parade ponosa. Ali – ne onog.
Treba da organizujemo paradu ponosa roditelja. I ne, ne mislim na okupljanje kojekakvih dverjana. Mislim na okupljanje svih roditelja. Svih novopečenih majki i očeva i njihove dece. Svih onih koji su herojski odlučili da u ovoj i ovakvoj zemlji podižu dete, a majka Srbija im kaže da za njih nema para zbog „katastrofalnog stanja u budžetu“.  
Treba da preplavimo ne samo ulice Beograda, nego i Niša, Kragujevca, Zaječara, Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, ma svih gradova u ovoj zemlji u kojoj žena predsednika poručuje da „mora da nas ima više“.
Muškarcima su u ovoj zemlji za taj boj puške spremne. Žene su na položajima! Osnovni preduslovi su tu. Ali država – ne sme da kaže da za njih – nema.
Jer država koja ima vlast – a ova je ima , ako se ne varam nedavno je izabrana – mora da stvori uslove za to. Bez odlaganja. Bez izgovora. Bez zavlačenja. Ako vam je do štednje, štedite prvo na službenim automobilima, bonusima, direktorima i direktorčićima, štedite na firmama koje gule kožu sa leđa ovog naroda, štedite na upošljavanju po partijskoj liniji. Nemojte štedeti na onima koji moraju da obavljaju najvažniji posao na svetu: da podižu decu. U suprotnom, stvarno ćemo svi stati pod jednu šljivu. Evropsku. Onu – podrezanu pod konac. A ne srpsku. Rodnu. 

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top