Tonemo

Tonemo

Sve se odvija baš onako kako smo pre nekoliko nedelja i napisali: red neprijatnih vesti iz Evrope biće zabašuren redom dobrih priča o investitorima koji tek što nisu došli, red udara po džepu običnog građanina biće zabašuren redom priča o lepotama Srbije, a red priča o kriminalu (što onom na ulicama gradova, što onom privrednom) – pričama o hapšenju. 
I naravno, da se razumemo: nemamo ništa protiv toga da iza rešetaka završe svi oni koji su osiromašili ovaj narod u proteklih 15 godina (a može se govoriti i o 25, da se ne lažemo); nemamo ništa protiv toga da iza rešetaka završe svi oni koji su opljačkali državnu imovinu; nemamo apsolutno ništa protiv toga da marica (ovaj put bez Ivice, ali s doktorom Nešom) „svrati“ po nekog bahatog direktora koji je u svoj džep keširao neko milionče. 
Zbog toga i pozdravljamo privođenja direktora Privredne komore Beograd ili direktora Aerodroma Beograd. Da se razumemo: u pitanju su privođenja, a ne hapšenja. Tek sledi sudski postupak. A u njemu su čuda moguća, znaju to dobro svi srpski advokati (bez obzira da li su u štrajku ili rade), a naročito dobro to znaju sve srpske sudije. Eto, jedno se obistinilo dok smo pisali ovaj tekst: direktor Privredne komore Beograd (onaj za kog su na naslovnoj strani jednog „nezavisnog“ lista napisali „stoko alava“) pušten je da se brani sa slobode. Pa neka neko kaže kako čuda nema?
Nego, recite mi, hoće li zbog tih hapšenja (pardon, privođenja),  biti puniji vaš frižider? Hoće li vaše dete moći da dobije ono što traži od vas kada stoji u nekom blještavom mega-marketu? 
Neće.
Hoće li se u vašim novčanicima stvoriti volšebno po neka hiljadarka viška, kao stvorena za plaćanje zasluženog godišnjeg odmora, zato što su priveli nekog tamo bandita, koji je kvadrat stana u centru prestonice plaćao kao da ga je kupio u najnerazvijenijoj opštini ove naše zemlje?
Neće.
Da li ćete možda (ukoliko ste bez posla) zbog privođenja nekog od već opisanih – baš vi dobiti posao posle 11 godina strpljivog čekanja na Birou i upornog odbijanja da potpišete pristupnicu za neku stranku?
Nećete, naravno.
Pa? Čemu se veselite?
Najavi da će poreski inspektori ubuduće moći dva puta mesečno da kontrolišu „privredne subjekte“?
Drakonskim odlukama mlađahnog Lazara Finansijskog, koji je rešio da u istoriji srpske ekonomije ostane zapamćen kao inkvizitor malih i srednjih preduzeća?
Poskupljenju usluga koje „dobijate“ od Telekoma?
I dalje obaveznoj televizijskoj pretplati?
Ili se, možda veselite tome što ćemo dobiti Beograd na vodi za osam do deset godina što će izrazito značajno biti za nekoga u Babušnici? Ili Krupnju?
Ne?
Ah, da! Mora da se veselite zbog odluke osiguravajućih društava da poskupe obavezno osiguranje automobila za sitnih 45 odsto zbog toga što nema dovoljno saobraćajnih nesreća?!?
Mora da se veselite zato što EPS seče struju dužnicima iz Obrenovca koji su izgubili sve, ali struju moraju da plate, jer je ovo uređena država.
Ma, pričam svašta: vi se veselite zato što je u Srbiji najvažnija stvar danas ko će se plasirati u polufinale svetskog prvenstva u fudbalu.
Uz to, naravno, veoma vam je bitno što su vam oni penzioneri ostali „krajcovani“ za koju hiljadarku dinara – jer država mora da se ponaša odgovorno prema najstarijoj kategoriji stanovništva. Baš kao što se odgovorno ponaša prema budućim majkama, pa im seče „preveliku“ pomoć namenjenu za snalaženje u zemlji u kojoj je sve potaman.
I naravno, veselite se tome što je hrana u Srbiji svake nedelje, kada uđete u neki mega-market (ako ga ima u vašem kraju) sve skuplja i skuplja i pored silnih „akcija“ i „šok cena“.
Tonemo, narode. Baš tonemo. 
I što je najgore, tonemo uz tradicionalno srpsku izreku „ma nek komšiji crkne krava“.
„E, neka! Nek malo oni u Beogradu vide kako je nama!“, čujem svakog dana ne samo na društvenim mrežama, nego i uživo, kada se iz prestonice otisnem u unutrašnjost.
Pa narode, ako vam je tako loše, zašto ne menjate?
Nemate koga?
Razmislite o tome kada sledeći put budete izlazili na birališta.
Stavite na spisak ko vas je slagao. Koliko puta. Stavite na spisak za koliko vremena je to uspeo da uradi onaj koji je na vlasti.
A onda pogledajte oko sebe. I pronađite onoga (ili onu) ko je najbolji. Ko je nov, neokaljan, pošten, drčan. Glasajte za njega. A ne za puste političke parole.
Šta kažete – nema takvog? Pa kandidujte se onda vi. 
Nemojte da nam više ovi (demokrate, socijalisti, naprednjaci, radikali, dss-ovci, urs-ovci i ostali) kroje kapu. Jer, dok oni budu krojili kapu, Srbija će tonuti. I nemojte da mislite da ne može dublje i gore. Može. Zato, hajde da sačekamo (ako se čekati mora) sledeće izbore. Hajde da na njima ne crtamo razne supermene (zna se kome će taj glas otići). Hajde da na tim izborima ne ostavljamo bele listiće. Niti da pišemo „svi ste vi isti“, „e neću da glasam“, „lopovi“ i slično. Hajde da konačno izaberemo one koji znaju šta je pravda. One koji su pravedni. I da glasamo za njih.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top