Početna / Front Page Slide Show / Tišina tamo, piskarala!
Tišina tamo, piskarala!

Tišina tamo, piskarala!

PIŠE: Rada Karanac

U čemu je problem novinara, dopisnika i urednika svega i svačega sa našim javnim, poznatim istorijskim ličnostima?
U čemu je njihov problem kada je u pitanju srpska diva Jelena Karleuša, koja je deceniju unazad postala kulturni fenomen i koja menja poglede na svet ove nacije?
U čemu je njihov problem sa Ministrom prosvete, koji volontira (radi za džabe !) u rođenom Ministarstvu?
U čemu je njihov problem sa Ministrom Mrkonjićem, jedino ako nisu ljubomorni što je u tim svojim godinama maznuo mlađu i poznatu ribetinu?
U čemu je njihov problem sa Ministarkom zdravlja, koja deluje tako nevino i čedno, pa da nije kojekavih tekstova ni u snu niko sanj’o ne bi takve gadosti i podlosti?

VULKAN LJUBOMORE
Zašto ih nervira JK, koja je pokazala koliko neko treba da bude drzak, bezobziran, pogan na jeziku da bi uspeo i opstao. Koja je pokazala da je najbolja investicija dobar brak, bio on sa bizMismenom ili sa fudbalerom. Zašto ih nervira osoba, čije pesme u ostalom i ne razumeju, čak i kada pažljivo slušaju i pauziraju numeru na svake tri sekunde. Ne dirajte mi JK, jer je ona moj idol, jer je nerazumljivim pesmama, pedigreom, ekscentričnošću, osvojila srpski narod, kome je dosta svega i želi nešto sa druge planete, želi da vidi da i poznati nose pocepane čarape i gaće i da su i poznati u stanju da rode dve bebe, i to zaredom.
Sva sreća da je u Srbiji svako čudo do popodne, jer od podneva isplovljava drugo, pa su se nakačili na (za) Ministra Mrkonjića? Verovatno je u njihovim dušama proradio onaj srpski vulkan zlobe, ljubomore, pa im smete što ima istovremeno i suprugu i atraktivnu devojku, pa im smeta što ’oće, pošto poto i džip da joj kupi, pa im smeta što po celoj Srbiji moraju da joj organizuju koncerte, jer to samo pravi dasa i džentlmen može da smisli i uradi za svoju ljubav. Šta li su svi oni svojim partnerima(partnerkama) poklonili: najmodreniju veš mašinu, magične kreme za čišćenje cipela ili samohodne krpe?!

NE DIRAJTE FARMERE
U ispadima ljubomore ne posustaju, pa pljuju  i opako se šale na račun svih divnih porodičnih rialiti šoua/serija. Kako i kada bi se, inače porodica sastala i uživala i zajedno ručala, da nije tih divnih rialitija. Svi članovi posedaju oko čarobnog i najboljeg prijatelja i uživaju u svađi, psovkama, raznim gologuzanima, a kasnije nastave komunikaciju prepucavajući se između sebe, kritikujući dete da nije dobro procenila one divne žene sa Farme, koje se po ceo dan muče i pokazuju šta je prava vrednost. Uče decu kako nije dobro zbog svađe i tuče izgubiti honorar koji je mukom stečen. Uče našu decu, kada oni po školama nisu sposobni. Uče ih šta su to životni ciljevi i vrednosti, kako do njih doći na najpošteniji način i kako na fin način uzimati, a da svi misle da se žrtvujete. E to se narode, ne uči u školama!

FESTIVALI? NIJE NEGO!
Nakačilli se na neki tamo drugorazredni festival u Nišu da nije dobio kintu od države. Ko im je kriv kada nisu Guča i ne promovišu ono što narod voli i živi! Pominju neke događaje i ljude: Teslu, Milankovića, Andrića, a za koje niko osim njih, ne zna, niti je ikada čuo. Uostalom, baš briga ovaj narod ko su njihovi idoli i prijatelji iz kafana i sa faksa.
Mnogo su, bre, novinari, dopisnici, urednici svega i svačega preterali kada je u pitanju Ministar prosvete. Čovek radi za DŽ u Ministarstvu, u kome je on do duše i Ministar, ali kao volonter da bude odgovoran za neke manjkavosti, pa to u istoriji civilizacije nije zabeleženeo. Pišu da je kriv čovek za loša postignuća učenika, utripovali da on treba da ide od učionice do učionice i proverava znanje. Što bi Ministar to radio kada se odrekao svoje plate u korist prosvetnih radnika, koji ništa ne rade osim što maltretitaju decu da nešto kao pročitaju, pa im neko kriv kada ih učenik udari! Smeju se Ministru koji je pitao „…da li je distrubucija testova bila KAKA treba“?, pa koliko puta dnevno, svi ti novinari  kažu: KAKA!

PUSTITE NAROD
Sve razmišljam koliko su novinari, dopisnici i urednici svega i svačega dokoni ljudi, kada ceo dan pišu neke tekstove/gluposti, koje niko ne čita.
Neka ostave ovaj narod na miru, jer ovaj narod ima svoje idole, on voli Seke, Mace, Cice, Cace i naravno JK, on porodično uživa u rialitijima, on poštuje svoje Ministre i njihove gospođe! I da kažem ženama, a novinarkama, dopisnicama, doušnicama, urednicama svega i svačega, da podhitno kupe igle i konac i da nešto sebi lepo ispletu. A muški (gore navedeni samo nek se prebace u odgovarajući rod!), da kupe štapove i udice i da odu negde na reku ili potok i pecaju, i pri tome, obavezno da pozovu sve svoje ortake i pajtose, o kojima neprestano pišu, počev od Disa, Milana Mladenovića, Mike Alasa i neka uživaju koliko im je drago.

NAPOMENA: Fotografija je preuzeta sa portala www.6yka.com

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Rada Karanac

Pametna žena sa Zapadne Morave. Iz Čačka. Master. Ali pravi, a ne kao neki (koji su takođe iz Čačka). Sociolog i kulturolog. Obično je zovu da gostuje na TV kad neko u nekoj školi nešto mnogo zabrlja. Ili kad se neki klinci potuku. A toga je bilo – koliko god hoćeš. Mi je zovemo kad želimo da napiše dobar tekst. Ili ona zove nas.

4 komentara

  1. Sa uzivanjem sam procitala! Stvarno, sta hoce ti novinari-dopisnici-urednici kada je ovo zemlja snova?

  2. Ne volim ovakve tekstove. Mnogo ironije, mnogo negative. Pa pobogu, kolumna je pisana za rubriku „uz kafu“. Ne shvatam zašto u ovim rubrikama ne postoje tekstovi koji su vezani samo za proste životne teme? Za to kako (lepo) pada kiša i kako sunce (ružno) peče, a da se ovi pridevi ostave čitaocu da ih doda, po volji. Mislim da tekstovi po našim medijima kvazi ostaju neutralni, a da zapravo nose mnogo gorčine i nametnutog, najčešće negativnog stava, O SVEMU! Kapiram da smo dotle došli da najviše od svega želimo da odkukamo svoje, u društvu ako je to moguće, ali ne kapiram zašto ti moćni diktatori ne izdiktiraju neki novi trend pisanja u stilu „hajde sada malo da pozitivno sagledamo život“. Mislim, zapravo ubeđena sam da bi mnogima tako bilo lepše.

  3. @Maria ne bih voleo da ispadne kako Vam solim pamet, ali, kolumna (koliko me pamćenje služi, a tu je i Vikiliks da potvrdi) je „stubačni (lat. COLUMNA – stub) tekst koji se piše u prvom licu jednine s neskrivenom ironijom i čak satiričnim karakteristikama“. Dakle, ironija autorke je sasvim na mestu i podrazumeva se u ovom žanru.
    R. Karanac je svojom kolumnom ukazala na aktuelne probleme na taj način da sam se nekoliko puta nasmejao i zapitao se da li su redakciju KOLUMNISTE do danas zvali (pisali) 100 ili 1.000 puta da im „objasne“ na srpski način kako je krajnje nepristojno pisati na njihov način.
    Nisam video kukanje u tekstovima koji su objavlejni na kolumnisti. Nisam video ni kvazineutralnost. Ne, kolumna ne sme biti neutralna.Treba da bude nepristrasna, ali ne i neutralna.
    KOLUMNISTI, SAMO NASTAVITE!
    Marija, ne zamerite mi, zaista nisam želeo da držim bilo kakvo predavanje, ali su meni sadržaji na ovom i još nekoliko web-sajtova mnogo važniji od čitanja „neutralnih“ sadržaja na Blicu, Kuriru, i drugim online medijima.
    Što se tiče gorčine o kojoj govorite, da li zaista mislite da bi nam bilo bolje, ali suštinski bolje, kada bismo već sutra svi pevali neku pesmicu iz detinjstva?

  4. Neprilagođena

    Tako je Rado! Bravo! Pustite narodu na volju, vidite da ni sam ne zna šta će sa sobom,da li da hoće to što hoće, ili da hoće to što neće, ili da neće to što hoće…
    Samo ga zbunjujete još više, i onda hoće da hoće iako ne zna zašto, ali neće da neće zato što množina hoće.
    I ja uživam u čitanju i apsolutno se slažem sa Pravednikom.
    Evo, da uzmem sebe za primer, ja sam pozitivac, toliki da mi ponekad bude i neprijatno, uzimajući u obzir našu realnost, koja je sve drugo samo ni blizu pozitivi, tako da mi deluje ako nekako i nešto ne menjam-o, biće da sam-smo pozitivci bez pokrića.
    Zato rado čitam kolumne jer one ukazuju na goruće probleme, zastupaju stavove ljudi koji ironijom i satirom, iznose istinu o ranama društva kojima se stanje svakim danom sve više pogoršava, govore ono što i drugi osećaju i misle, nude suočavanje i priznavanje problema kao rešenje za izlazak iz začaranog lavirinta nezadovoljstva, nemanja, korupcije, pada morala, zamene vrednosnih aksioma njihovim suprotnostima… U ovakvim, slobodno mogu reći, prelomnim vremenima, pisanje kolumni je jedan od načina buđenja čoveka i usmeravanja ka ideologiji činjenja radi sebe i svog potomstva, pre svega.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top