Početna / KOLUMNE / Antiprotivan / Tajna večera
Tajna večera

Tajna večera

Dejan M. Andrić

Onomad mi je stigao mejl od NN osobe (navodno uticajnog člana SNS!), koja je, tvrdi, prisustvovala tajnoj večeri režimske koalicije organizovanoj povodom predstojećih predsedničkih izbora. U prilogu mejla bio je i stenografski zapis sa te „tajne večere“. Evo tog zapisa:

(Okupili smo se oko 20.00 sati u poznatom novobeogradskom restoranu, inače našem nezvaničnom izbornom štabu, u punom sastavu: Vučić i Andrej, Gašić, Stefanović, Dačić, Zorana, Vulin, Ljajić, Drašković, Krkobabić, Siniša Mali, Vesić, Dinkić…)

Vučić: Dobro vam veče ljudi! Verovatno znate da smo se okupili ovde da bi… (zastaje, namešta naočare) Nebojša, šta to radiš?! Odmah da si ostavio to pečenje! Pa kako te nije sramota?! Rejting nam je pao na 12% a ti ždereš kao na slavi!

Stefanović: (s punim ustima) Ali šefe, plaćeno je, mislim, ovo pečenje, rekoh, šteta da se baci? (ostavlja nož i viljušku, polako žvaće pečenje)

Zorana: Nešo, poslušaj ga, molim te, nemoj sad da jedeš! Nismo došli da jedemo nego da se dogovorimo šta ćemo za izbore i kako onu matoru budalu Tomu da ubedimo da odustane od kandidature (naginje se i šapuće Stefanoviću: „vidiš da je nervozan, ne nerviraj ga još više!“)

Stefanović: Vidim.

Ljajić: (pita tiho Stefanovića) Jel’ to svinjetina ili jagnjetina?

Stefanović: (šapuće) Prasetina.

Ljajić: Dakle, nije svinjetina?

Stefanović: Nije.

Ljajić: Dobro, pitam da znam da li mogu i ja da se poslužim malo posle, kad sastanak odmakne…

Vulin: (nakašljava se značajno) Pa dobro, možda čovek nije jeo ceo dan, nije to razlog za svađu sada, Neša mnogo radi, ne stigne ni da jede, nemojte se sad i oko hrane svađati. Evo, i ja ću da mu se pridružim, solidarno, da mezetimo malo dok pričamo (ubada viljuškom lepo parče pečenja).

Vučić: (teatralno se krsti) Bože me sačuvaj i sakloni, s kakvim idiotima ja moram da sarađujem i sačuvam ovo malo države i naroda! Vuline, hoćeš da te sada, momentalno, izbacim napolje naglavačke odavde i iz vlade?! Jel’ hoćeš to?!

Vulin: (zbunjeno, ruka mu sa viljuškom i pečenjem stoji u vazduhu) Neću, mislim, šalio sam se… a i jeo sam kod kuće. Uopšte nisam gladan! (vraća ono pečenje u oval)

Zorana: Evo, ja ću sad da sklonim ove tanjire (sklanja tanjire Stefanoviću i Vulinu) pa da počnemo da radimo.

Vučić: Hvala ti Zorana, zlatna si.

Vulin: (obraća se Zorani) A kad si zvala za slavu američkog ambasadora njemu nisi sklanjala pečenje?!

Zorana: Znaš šta, meni nemoj uopšte da se obraćaš! Ja sa tobom nemam šta da razgovaram, a da se ja pitam, leteo bi ti iz vlade kao ptica selica!
(Vulin se naginje i šapuće Stefanoviću: „Ova opajdara me mrzi jer mrzi Kineze i Ruse, radi za Amere a Vučiću se šlihta zbog premijerske fotelje! Gadura plaćenička!“)

Stefanović: (poluglasno, odmahuje rukom) Ma znam sve čoveče, nego pusti sad još i to…

Vučić: Vuline, slušaj me dobro: ako te još jedanput, ako te samo još jedanput vidim da šapućeš nešto bilo kome, osim meni, izbaciću te naglavačke odavde! A i iz vlade! Jesi čuo?!

Vulin: Ma ne šapućem, opušteno Aco, pričao sam Neši neki vic.

Stefanović: Jeste, vic je pričao šefe, majke mi moje!

Zorana: Ne laži! Pa što se ne smeje onda ako si mu pričao vic?! Ajde Nešo, smej se!

Vulin: Smejaće se, polako Zorana, dok skapira, treba mu vreme da skapira, pa on je pandur! (smeje se i grli Stefanovića)

Vučić: Dakle, ja sam zgranut! Vi ste jedna obična gomila ološa i budala koja bez mene ne bi mogli da pobedi ni u u nekoj seoskoj mesnoj zajednici, a verujte da mi je dosadilo da vas šlepam i radim 48 sati dnevno moje i vaše poslove da bi vi uživali u ministarskim foteljama. I još ste nezahvalni, sve ja znam ko mi šta govori iza leđa, i ko mi radi o glavi, meni i mom bratu!

Andrej: Neka bato, pusti sad to, nećemo sad o tome. Znaju oni da mi sve znamo! (gleda značajno u Ljajića)

Ljajić: Što se mene tiče, ja sam uložio svoje ime i svoju partiju da bi ova vlada funkcionisala. I trpim dole u Pazaru najgore uvrede što sam s vama, ali ja jesam s vama i biću s vama do samog kraja!

Andrej: (grli Ljajića) Rasime Srbine! Ne mislim ja na tebe!

(nastaviće se)

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Dejan M. Andrić

Dejana M. Andrića je teško razumeti. Valjda zato što je kontroverzan i - kao što i ime njegove rubrike kaže - „antiprotivan“: Osim što je novinar od 1987 (kada je objavio prvi tekst o ekologiji), Dejan je zeleni aktivista, osnivač Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS) i čovek koji ima previše oštar jezik za mnoge. Radio je u Novostima i RTS-u, ali je odatle zbog kritike Miloševića sklonjen 1993. Pisao je i za list „Promene“ Saveza za promene pre 5. oktobra.

Jedan komentar

  1. miha bukovac

    I u vladi Toma uživa autoritet i svaki respekt, nazivaju ga „matora budala“ znači uvažavaju njegovo članstvo u SANU kao i funkciju koju obavlja kao „šef države“ To mi se dopada! I ja ga isto tako veoma uvažavam!

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top