Početna / KOLUMNE / Antiprotivan / TAJNA VEČERA 3: Opelo za grobara
TAJNA VEČERA 3: Opelo za grobara

TAJNA VEČERA 3: Opelo za grobara

PIŠE: Dejan M. Andrić 

(Toma, Radomir i Velja Ilić ulaze u prostoriju gde se održava Tajna večera)

TOMA: Pomaže Bog braćo! Kako ste mi?

VUČIĆ: Bog ti pomogao moj brate Tomo! Evo, dobro smo, hvala na pitanju. A vi, kako ste? Mislim, svi vi?

VELJA: Daj bre ne zajebavaj, nego kaži odmah šta muljate iza leđa ovom jadnom čoveku! (gleda ka Tomislavu Nikoliću)

VUČIĆ: Čekaj Veljo, polako, samo polako…

ZORANA: Jeste, samo polako…

VUČIĆ: Ti Zorana ćuti, ne mešaj se sada, ovo su muška posla!

ZORANA: Jeste, to su muška posla…

TOMA: Ma mi bili u prolazu, pa rekoh da navratimo, da vidimo šta radite?

VULIN: E baš lepo predsedniče što ste svratili!

DAČIĆ: Da, da, lepo, lepo…

DRAŠKOVIĆ: Sedite za sto ljudi, poslužite se slobodno! Pečenje je prva liga!

TOMA: Neka, hvala, jeli smo, pravila Dragica neku gibanicu, nismo gladni. Sad idemo od kuće baš…

VUČIĆ: Sedite, sedite ljudi, e baš mi je milo što ste navratili!

ZORANA: Jeste, baš nam je milo…

VULIN: A jel’ mogu i ja da sednem?

VUČIĆ: Sedi bre budalo dole i ćuti!

ZORANA: Jeste, sedi dole budalo!

VULIN: Dobro, evo sedim i ćutim.

KRKOBABIĆ: Ja ne čujem dobro, ovaj kineski slušni aparat samo krči, nemam pojma što smo se okupili ovde uopšte?

RADOMIR: (udara rukom u sto) Ma dosta je bilo foliranja! Okupili ste se ovde da zajebete mog ćaleta, da ga sprečite da se kandidujete! Nismo mi mutavi!

VELJA: Polako Radomire, znaju oni da mi sve znamo! Neka kažu sami šta rade ovde!

ZORANA: (gleda u Velju) Ti pijanduro da ćutiš! Ti si mene upropastio na koridorima! Idi bre u Čačak i tamo šljokaj rakiju, šta se vrzmaš po Beogradu čoveče i samo smetaš, ne možemo od tebe da radimo ništa!

VELJA: Ti dronfuljo da umukneš! Nije ti ovo američka ambasada pa da se siliš ovde!

ZORANA: E za ovo dronfuljo ću da te tužim! Pa ćeš da vidiš svog Boga!

VELJA: E sad sam se usrao od straha! Ma beži bre tamo kokoško ofarbana! Ajde, iš, iš! (maše rukama na Zoranu)

VUČIĆ: Stanite ljudi, stanite, šta vam je bre?! Dajte lepo da razgovaramo!

ZORANA: Jeste, da razgovaramo…

VUČIĆ: Ućuti Zorana i ti više! Pusti mene da govorim!

ZORANA: Jeste, Vučić će da govori…

VUČIĆ: Dakle, ovako: okupili smo se ovde da se dogovorimo kako da podržimo našeg Tomu u još jednom mandatu, da izgura čovek još jedan mandat pa posle da bude premijer još dva mandata, a tek posle da ide u Bajčetinu u penziju.

TOMA: Tako ste smislili?

VUČIĆ: Tako, i nikako drugačije!

TOMA: Lepo, lepo, baš sam dirnut… (plače od sreće)

VELJA: Tomo bre, pa ti njemu veruješ?! Daj bre čoveče udari mu šamar, jer laže! Okupili su se ovde da te zajebu isto k’o mene što su zajebali!

VULIN: Ma nije tako Veljo, istinu kaže Vučić!

VELJA: Ti dvorska ludo da ćutiš! Ti si Vučićeva podguzna muva veća čak i od Zorane!

ZORANA: E, i za ovo podguzna muva ima da te tužim!

VELJA: Ma beži bre od mene kokoško jedna, skloni se od mene!

VUČIĆ: Ama ljudi šta vam je?! Dajte da pričamo k’o ljudi!

ZORANA: Jeste, da pričamo kao ljudi…

ANDREJ: Znate šta? Ja ću da vam kažem sad a vi vidite šta ćete i kako ćete.

VELJA: Šta ćeš bre ti da kažeš?! Ko si bre ti uopšte čoveče?! Koji si ti faktor bre, ni funkciju nemaš, a špartaš Srbijom i radiš šta ‘oćeš!

ANDREJ: ‘Ajde ćuti, da ti ne pošaljem ekipu u Čačak dole, da te rasture k’o svinja slamu!

VELJA: Kome ćeš ti bre da šalješ ekipu?! Ja sam takve u Moravu bac’o jednom rukom!

VUČIĆ: Tišina! Glas da nisam čuo! Sada ja pričam!

(mrtva tišina)

Dakle, ovako: jeste, priznajem, skupili smo se ovde, da kandidujemo najboljeg među nama a to sam ja, kažu sve ankete, Zorana, Dačić, Vulin i moj drug Nebojša iz Beograda, i da skupimo pare da kupimo sat našem Tomi jer ide u političku penziju…

TOMA: Meni da kupite sat?!

VUČIĆ: Jeste, sat.

TOMA: Koji? Roleks?

VUČIĆ: Ma nebitno je koje marke čoveče. Svejedno.

TOMA: Nije svejedno! Nemoj neki kineski da mi kupujete, to se kvari brzo… a i Dragica ne voli ništa kinesko. Kaže da to samo sirotinja kupuje.

VUČIĆ: Dobro. Kupićemo ti Roleks.

TOMA: Pozlaćen?

VUČIĆ: Ma svejedno je čoveče, pozlaćen ili ne, biće Roleks.

TOMA: Ma nije svejedno!

VUČIĆ: Dobro bre, biće pozlaćen!

TOMA: E pa dobro. A od koliko karata?

VUČIĆ: Od najviše karata što ima! Jel’ si sad zadovoljan?!

TOMA: Jesam. Ček da odmah javim Dragici, baš će da se obraduje…

RADOMIR: A ja?!

VUČIĆ: Šta ti?

ZORANA: Jeste, šta ti?

RADOMIR: Koliki je moj deo?

VELJA: Ovoliki! (pokazuje mu lakat) Ako si glup, nisi gluv! Otac ti se prodao za sat čoveče! Pu! (pljuje na pod)

ZORANA: Iju, kakav prostakluk! Zovite obezbeđenje!

VUČIĆ: Čekajte ljudi, nismo završili. Ti ćeš Radomire vladati u Kragujevcu i dalje, a posle ćemo da te ubacimo u skupštinu, a ti ćeš Veljo sad da obećaš da ćeš da me podržiš na izborima, a Zorana će da ti da bagerom onim tvojim da radiš na koridoru. Može?

RADOMIR: Može, može! (trlja ruke zadovoljno)

VELJA: (češka se iza uveta) Pa, može, ajd, kad se već Toma složio…

TOMA: (priča telefonom sa Dragicom) Jeste Dragice, onaj roleks, zlatni, jeste, da, da, i Radomir se složio, šta, ne razumem, koji sin Brut, ko izdao, ne čujem?

RASIM: E ljudi moji, baš mi je milo što se ‘vako brzo izdogovaraste!

DRAŠKOVIĆ: Jesi vid’o moj dobri Rasime kako se Vlasi čas dogovore?! A ne k’o vi dole u Sandžaku, da izginete!

DAČIĆ: Znači, to je to?

VUČIĆ: Jeste, to je to.

DAČIĆ: Znači, sad možemo da počnemo da jedemo ovo pečenje? Ono se već ohladilo!

VELJA: Ja bih da nešto popijem, jeo sam već onu gibanicu četničku kod Dragice.

DRAŠKOVIĆ: Pametno zboriš moj Veljo, ne ide hrana na prazan stomak, prvo da se popije!

VUČIĆ: Sedite ljudi, poslužite se slobodno, drago mi je da smo opet pokazali da smo složni i da sve što radimo, radimo u interesu Srbije i naroda.

TOMA: Ja nisam gladan, a ni žedan. Hoću taj roleks, pa da idem u Bajčetinu. Kasno je već…

VUČIĆ: (mrmlja u bradu: “Sačuvaj me Božeˇ”) Ajde živeli ljudi! Neka nam sa srećom budu ovi izbori!

SVI: Ajde, neka nam je sa srećom!

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Dejan M. Andrić

Dejana M. Andrića je teško razumeti. Valjda zato što je kontroverzan i - kao što i ime njegove rubrike kaže - „antiprotivan“: Osim što je novinar od 1987 (kada je objavio prvi tekst o ekologiji), Dejan je zeleni aktivista, osnivač Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS) i čovek koji ima previše oštar jezik za mnoge. Radio je u Novostima i RTS-u, ali je odatle zbog kritike Miloševića sklonjen 1993. Pisao je i za list „Promene“ Saveza za promene pre 5. oktobra.

Jedan komentar

  1. Daće Bog da ih izgube,pa da nama bude sa srećom.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top