Početna / KOLUMNE / Antiprotivan / Tajna večera 2
Tajna večera 2

Tajna večera 2

PIŠE: Dejan Andrić
Sećate se da mi je onomad stigla elektronska pošta, takoreći mejl od NN osobe, koja je navodno uticajna u SNS? E, pa ta osoba je, kaže, onomad prisustvovala tajnoj večeri povodom predstojećih predsedničkih izbora.

A danas? Danas mi je opet ta NN osoba poslala mejl! Sa nastavkom stenografskog zapisa sa „tajne večere“.

Podsećanja radi: na kraju prvog dela bata Andrej je rekao kako oni (bata Aca i on) znaju šta ko radi i ko je izdajnik, a potom ozbiljno pogledao Rasima. I samo što je Rasim počeo da se preznaja, Andrej je zagrlio Ljajića i rekao mu „Rasime, Srbine! Ne mislim na tebe!“

LJAJIĆ: Ma znam brate moj (gleda umilno u Andreja) da nisi na mene mislio. Đe ćeš na mene misliti kad ja Aca volim više nego pola Sandžaka!

ANDREJ: Ma znam Rasime Srbendo, nego, jel’ istina ovo što se priča da farbaš kosu? Nemaš nijednu sedu čoveče!

RASIM: Ma zezaju ovi Suljovi i muftovi, đe se ja farbam, hajte bre ljudi!

DAČIĆ: I ja sam čuo da se farbaš Rasime, Tadić mi je to rekao!

DRAŠKOVIĆ: (smeje se grohotom) Rasime, moj dobri Rasime, vidiš šta ti ovi moji Vlasi rade moj Rasime…

KRKOBABIĆ: Ljudi, dajte ili da jedemo ovo pečenje ili da radimo nešto, ili da se razilazimo! Vreme nam prođe a mi ništa…

VESIĆ: Ja sam za to da prvo jedemo! Na prazan stomak ništa ne ide…

SINIŠA MALI: Ja sam za ovo što Vesić predlaže, ipak on ima iskustvo čovek u svemu.

VUČIĆ: (smeje se) Pa i da se farba, neka ga, ne dirajte ga, dobar je naš Rasim…

ZORANA: Jeste, dobar je Rasim.

VULIN: (naginje se ka Stefanoviću i šapuće: „Ej, kad bisamo znao ovaj glupi Rasim da mu Aca radi iza leđa i da se dogovara tajno sa muftijom kako da ga sjebe ha ha“)

VUČIĆ: Vuline, više neću da te opominjem! Odmah da si ustao i izašao napolje! Rekao sam da nema šaputanja, izađi lepo napolje!

ZORANA: Jeste, izađi napolje!

VULIN: Daj Aco ne zezaj, nije ništa bilo ozbiljno, za jednu žensku sam nešto pričao Neši?

VUČIĆ: (besno gleda u Vulina) Imaš dva minuta da izađeš! Stvarno nemam više vremena a ni strpljenja za neozbiljnost!

ZORANA: Jeste, nema više vremena a ni strpljenja za neozbiljnost!

VUČIĆ: Gubimo tlo pod nogama, rejting nam je sve manji, pritiskaju nas svi redom, zemlja je u haosu, opozicija nam diše za vratom a ovde se neki zajebavaju! Nema više zajebavanja ljudi, sad se rešava sve!

ZORANA: Jeste, nema više zajebavanja!

VUČIĆ: Tako. Zorana, molim te, otvori sastanak i daj da počnemo da radimo.

ZORANA: Dakle, kao što pretpostavljam da znate, okupili smo se ovde da se dogovorimo kako da ubedimo onu matoru budalu Tomu da odustane od kandidature, da nas ne bruka opet kreten nepismeni i da ne dovodi u pitanje opstanak našeg režima, i kako svi zajedno da na Sretenje objavimo da će naš kandidat biti Aleksandar Vučić! (spušta papire i egzaltirano počinje da aplaudira, za njom i ostali)

ANDREJ: (ustaje i aplaudira) Neka je sa srećom brate moj!

STEFANOVIĆ: Čestitam šefe!

KRKOBABIĆ: Tako je, samo Vučić, niko drugi!

VESIĆ: Bravo, bravo!

VUČIĆ: Hvala ljudi, hvala. Sedite, znate da ja ne volim to… Mislim, to, na aplaudiranje mislim, pohvale i to…

ZORANA: Vidim da se nekima ne sviđa ovaj naš dogovor? (gleda u Dačića i Draškovića koji merkaju pečenje)

VUČIĆ: Zorana, ja vodim ovaj sastanak a ne ti. Pusti ljude da kažu šta imaju. Izvolite, diskusija je otvorena.

DAČIĆ: Ma ja se slažem, nema tu šta, Toma je odsvirao svoje, nego, daj da mi počnemo da jedemo!

DRAŠKOVIĆ: Ja podržavam sve ovo što je Ivica rekao! Nijednu reč zamerke nemam! I moja Dana je dala punomoćje i saglasnost da Vučić bude kandidat, evo… (vadi nekakve zgužvane papire iz džepa)

VUČIĆ: Dobro. Drago mi je da smo saglasni u ovome. Jer, znate i sami kakav je moj prijatelj Nikolić, ja ne mogu i nemam srca da mu kažem da neće biti kandidat. Ne mogu, takav sam, nemam srca za tako nešto…

ZORANA: Ma ja ću da mu kažem! Šta tu ima da se razmišlja uopšte, mi smo tako odlučili i on neka ide u Bajčetinu da peče rakiju sa onom babom Dragicom, dosta je bilo po njegovom!

STEFANOVIĆ: Slažem se sa Zoranom u potpunosti.

ANDREJ: Ma da, ja ću da mu javim, pustiću mu SMS da ne može da bude kandidat i stvar završena.

ZORANA: Ma što da se trošiš Andrej na poruke, imam ja njegov viber pa ću ja da mu pustim poruku na viber!

VUČIĆ: Polako, mislim da je najbolje Ivica to da mu saopšti, jer se oni poznaju sto godina, dugo su bili na vlasti pre i sada, a Ivica će umeti najbolje da mu to objasni.

ZORANA: Jeste, Ivica će umeti najbolje da mu objasni.

DAČIĆ: Nije problem. Ni najmanje. Ako je to bilo to, onda da počnemo da jedemo?

(na ulazu se pojavljuje Vulin, sav zadihan i izbezumljen)

ZORANA: O Bože, opet ovaj ludak!

VUČIĆ: (okreće se i spazi Vulina) Dobro bre, da li si ti normalan?! Da li tebi vredi govoriti?! Ajde izađi napolje!

VULIN: Stani Aco brate, stani! Zlo!

VUČIĆ: Kakvo zlo?! Šta bre trabunjaš?

VULIN: Zlo Aco, zlo! Ja bio na parkingu, taman da krenem, kad vidim stiže kolona automobila sa rotacionim svetlima, pogledam da vidim ko je, a ono Toma!

VUČIĆ: Toma?! (skida naočare i briše ih, drhtavom rukom stavlja ih opet)

VULIN: Jeste! Toma! I Radomir! I Velja! I još neki ljudi…

ANDREJ: Mamicu mu pijanu, i njemu i Velji, kako li su saznali da sastančimo ovde?!

VUČIĆ: Polako ljudi, polako…

ZORANA: Jeste, polako ljudi, polako…

VUČIĆ: (besno se izdire na Zoranu) Zorana, prekini da me imitiraš i da ponavljaš za mnom kao papagaj!

ZORANA: (počinje da plače) Ali ja nisam ništa loše uradilaaaaa…

STEFANOVIĆ: (dodaje maramicu Zorani) Uzmi, obriši se, biće sve u redu.

ZORANA: (besno odguruje) Ma skloni bre čoveče od mene tu tvoju slinavu maramicu!

LJAJIĆ: Ljudi, dajte da se saberemo. Možda je i dobro da mu sad kažemo ovo što smo odlučili?

DAČIĆ: A šta smo to odlučili? Ja ništa nisam odlučivao.

DRAŠKOVIĆ: Ni ja Ivice, Danine mi časti! Ništa bogami ja nisam odlučivao ovde!

KRKOBABIĆ: Ja ne znam šta se dešava sa ovim mojim slušnim aparatom, ništa ne čujem? A što smo se ovde mi okupili uopšte?

VUČIĆ: Ljudi, nemamo razloga za paniku. Sedite svi na svoja mesta. I pustite mene da govorim. Vi ćutite.

ZORANA: (kroz suze) Jeste… šmrc… vi ćutite…

(čuju se koraci i žagor u hodniku, i glas predsednika Srbije koji nadjačava sve ostale: „Gde ste momci? Vi ste neko novo obezbeđenje? Kako ste? Nego, gde su ovi moji?! Jeste,moji…“)

Nastaviće se

Share Button

O Dejan M. Andrić

Dejana M. Andrića je teško razumeti. Valjda zato što je kontroverzan i – kao što i ime njegove rubrike kaže – „antiprotivan“: Osim što je novinar od 1987 (kada je objavio prvi tekst o ekologiji), Dejan je zeleni aktivista, osnivač Udruženja onlajn novinara Srbije (UONS) i čovek koji ima previše oštar jezik za mnoge. Radio je u Novostima i RTS-u, ali je odatle zbog kritike Miloševića sklonjen 1993. Pisao je i za list „Promene“ Saveza za promene pre 5. oktobra.

2 komentara

  1. miha bukovac

    Veoma duhovita kolumna, naročito ono „Toma budala“, i isto tako „baba Dragica“. Ipak „baba Dragica“ dobro prolazi jer drži visoko lestivcu, njena naj niža cena je 10.000 € „donacije“ a to je prestižna cena za jednu „babu Dragicu“ (mora se priznati), sa tom sumom reketira kojekave tajkune konjine ali mlade pastuhe (verovatno) mora sama da plaća i isto tako (možda) može da ih „kupi) i za 100€ sada kada „je na vlasti“ ali kada se vrati u Bajčetinu cena će joj pasti veoma nisko i ona se toga naj više plaši!.

  2. A šta bi sa pečenjem?

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

12 + twenty =

Scroll To Top