Početna / Front Page Slide Show / Svi u zatvor!
Svi u zatvor!

Svi u zatvor!

PIŠE: Rada Karanac
E, dokon pop i jariće krsti! Sjajne su ove naše narodne izreke. Narod nekada nije umeo (niti znao) da razne pojave – naročito društvene – objasni jezikom nauke. Nije postojalo hiljade „raznooblasnih“ analitičara, onih koji se uvlače, a i onih koji pokušavaju da se izvlače, onih sa diplomama i onih bez diploma. Analizirali su sami i zaključivali – i to sve u jednoj rečenici!

PRAVILNIK
Meni je danas zafalila samo mantija, mislim, zbog one konstatacije sa početka teksta. Toliko dokona sam bila, da sam krenula da šnjuram po intenetu, tražeći kao po zadatku, sve što se može naći o životu zatvorenika u srpskim zatvorima. I zamal’ne padoh sa stolice! A i ko me je terao da tražim?! Sve mi je nekako bilo lepše i normalnije dok ne pročitah Pravilnik o kućnom redu naših zatvorenika i izjavu Ministra pravde od prošle godine, da zatvore u Srbiji moramo dovesti na nivo dostojnog čoveka i da ne smemo imati ni jedan zatvor za koji bi nam neka tamo strana tela rekla da su u njima uslovi nedostojni čoveka.
Uronih u te spise i ponovo zamal’ ne padoh sa stolice, mada sam se od prvog slučaja pada, uplela nogama za nogare, za svaki slučaj.
Nije problem što osuđeni može ako želi, da zadrži brkove koje je poneo sa sobom, nego me onesvesti, da se onom koji je ukrao, silovao, maltretirao, zlostavljao, garantuju sva ona prava koja slobodnim ljudima u Srbiji nisu zagarantovana.
Pazi, molim te: pravo na smeštaj, pa slobodno vreme, pa ishranu, pa čistu odeću, rublje, obuću, posteljinu…
Pa gde je pravo na sve to, onih jadnih ljudi koji nisu nikom ništa nažao učiinili, ali ih je bez obzira na to zadesila poplava, ne jednom, nego više puta? Ko njima kojekavim papirima garantuje sve ovo i to o trošku nas neosuđenih građana. Gde nestade i njihovo i svačije slobodno vreme?
Zbog čega je onaj lopov, huligan ili šta god, više čovek od poplavljenih i siromašnih? Zbog čega on da ima zagarantovano pravo na smeštaj i to takav da odgovara zdravstevnim, higijenskim i prostornim uslovima, da su iste te prostorije provetrene, suve i osvežene, da ima i svetlo koje mu omogućava da čita i piše. Da ne zaboravim i obavezan dnevni boravak koji mora da ima televizor. Dnevni boravak je inače obavezna prostorija za većinu porodica u Srbiji!
Oni mučenici što imaju po petoro dece i spavaju u šupama, verovatno istu tu šupu zovu dnevni boravak, jer kada izgase sveću, važno im je da je toplo, od svih onih po kontejnerima sakupljenih ćebića i drcnutih jorgana. Da su u zatvoru i grejanje bi imali obezbeđeno, ovako neka zaviruju po kontejnerima.

NIŠTA BEZ MALOG EKRANA
Televizor svakako moraju da imaju, jer je Ministar, onaj sa frizurom, rekao da nije previđeno da neko nema TV prijemnik. Pa čik neka kažu da ga nemaju i da nemaju kintu da kupe nove priključke. To im postaje najveća briga, jer druge i nemaju. To što gladna dečija usta cele sedmice varaju sa dva hleba, nije strašno, jer dok imaju za dva ‘leba, što ne bi imali i za digitalizaciju, a i brate, što nisu kupili na vreme onaj televizor bez guzice i uveli kablovsku, pa Bog da ih vidi srećne i zadovoljne.  Zamislite da njima, kao zatvorenicima, na svaka tri meseca po tri sata obezbede da u posebnoj sobi borave, onako intimno sa svojim životnim saputnikom. Jao, koliko bi tu dece bilo! Nema onda brige ni za prosvetare ni za bilo koga.
Takve i slične porodice ne razlikuju, kao korisnici navedenog Pravilnika, zimsku i letnju garderobu, a o menjanju rublja dva puta sedmično, možda su i čuli, ali misli da naše integracije u EU, vode ka takvim privilegijama. Dobro je, dok ne znaju baš sve. Zamislite da znaju tako siromašni, popavljeni i ogoljeni da ovi u zatvorima imaju i posteljinu u skladu sa vremenskim uslovima?!
Molim vas da ovi ljudi nikada ne saznaju, da zatvorenici imaju na raspolaganja i lekara, lekove, čak i posebnu bolesničku sobu, ko će im još objasniti odakle im i kako su im overene zdravstvene knjižice.

A TRI OBROKA, MOLIĆU?
Hm, kada bolje razmislim, ovako obmotana oko nogara, zbog pada sa stolice, a sve od silnih podataka, nikako deci ne pričajte da, na primer, u našim zatvorima postoje tri obavezna obroka i to sa raznovrsnom hranom, od pice, junećih čorbica, mesa, kolačića…. Šta će da kaže na to svako šesto dete u Srbiji, i to ispod 13 godina starosti, koje je po zvaničnoj statistici, gladno?! Očito da se povećao broj tih džabolebaroša po zatvorima, jer do pre par godina je bilo gladno svako deseto? Ma povećao se garantovano, jer je nemoguće da se u narodnim kuhinjama hrani desetine hiljada dece i to jednom
dnevno.
Nema za više obroka. Moraju da jedu oni po zatvorima. A građani neka raspisuju peticije za pomoć takvoj deci, ionako po ceo dan bulje u računar, pa neka urade nešto korisno!
Ne bi bilo loše da se malo zamene i kuvari iz zatvora i kuvari iz porodilišta, pa neka ovi zatvorski porodiljama spremaju raznovrsnu hranu, a oni po zatvorima jedu parče ‘leba i salame.
Mada, možda i ne, jer ima logike ishrana porodilje… Kako one misle da smršaju i da se vrate u radnu formu, ako su debele i neugledne. Oni u zatvoru svakako ne moraju da misli o salu, celulitu i strijama.

ODLUKA JE TU! 
Kako dolazim do kraja Pravilnika, definitivno sam sigurna da ću da upišem doktorske studije, a potom napravim neko osrednje sranje: opljačkam poštu u sokaku, isprebijam neku staricu, presretnem poštara i otmem penzije, ukradem trkački bicikl, opelješim apoteku i napravim dil sa narkomanima….
au, koliko ideja…. Onda me privedu, saslušaju, osude (to brzo ide kada nisi tajkun), i smeste u zatvorski apartman. A tamo, milina jedna i sva prava zagarantovana, čak i na obrazovanje.
Knjiga koliko ti duša oće. Čitam, spremam ispite, polažem on-line, ako zapne oko konsultacija imam pravo i na besplatne telefonske pozive. Ako dobro računam, koliko budem uštedela dok sam u zatvoru, na klopi, struji, vodi, nekoj novoj kreaciji haljine, pa kinta koju sam ukrala (neću je valjda i vraćati, dovoljno je što moram da ležim u zatvoru), mogu da završim paralelno dva komada doktorskih i to o svom trošku. Ostaje mi samo da se molim nekom svecu, da mi ne uvale onu nanognicu, jer od računice onda nema ništa.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Rada Karanac

Pametna žena sa Zapadne Morave. Iz Čačka. Master. Ali pravi, a ne kao neki (koji su takođe iz Čačka). Sociolog i kulturolog. Obično je zovu da gostuje na TV kad neko u nekoj školi nešto mnogo zabrlja. Ili kad se neki klinci potuku. A toga je bilo – koliko god hoćeš. Mi je zovemo kad želimo da napiše dobar tekst. Ili ona zove nas.

2 komentara

  1. Aleksandar UE

    Stoji da se odavno nije losije zivelo,stoji i da nismo odavno imali goru vlast,ali na ovakav nacin porediti zivot na slobodi i zatvoru jednostavno nema veze s mozgom.Gde u srpskim zatvorima sluze picu? Znate li da u CZ-u ima skoro duplo vise pritvorenika nego lezaja,pa mnogi spavaju na podu? Kako vam nije palo na pamet da su zvanicni podaci o „standardu“ u zatvorima lazirani kao sto je i sve ostalo lazirano u ovoj tragediji od drzave? Voleo bih da neko od novinara obidje zatvore i vidi pravo stanje kao i da se uveri u cinjenicu da „lezi“ uglavnom „boranija“ za sitna dela,dzointe i slicno..

  2. Rada Karanac

    Poštovani Aleksandre, nisam pisala o onome što su mi pričali oni koji su bili u zatvoru. I izašli su sa 15 kg više nego što su imali kada su otišli. I imaju picu,i imaju tri obroka dnevno,i imaju čistu odeću i posteljinu. I tačno je da je u Srbiji svako 6. dete gladno. Eto,činjenice tužne,ali činjenice. A inače sam pisala o Pravilniku koji je i na netu dostupan. Svako dobro želim.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top