Početna / Front Page Slide Show / Štrajk uz trubu
Štrajk uz trubu

Štrajk uz trubu

PIŠE: Nikola Šipetić 
Zamislite samo: štrajkuju za Sabor? I to ne Svetosavski, nego onaj dragačevski, Sabor trubača u Guči! Nedopustivo! Skandalozno! Neki tamo radnici iz nekog kombinata nisu dobili neke tamo pare i sad – štrajkuju… Kao da nisu čuli šta je rekao Vođa??? A šta da rade zakupci šatri?
– Sad su našli da štrajkuju, sad kad sam platio zakup za šatru, ne smem ni da kažem koliko hiljada eura….-
– Ima li ova zemlja neku vlast da skloni ovaj narod iz -Kombinata Guča-  sa ulice, upropatstiće mi tezgu-…
Ne, stvarno: šta će da kažu stranci kad vide ovaj užasan štrajk ovog nekog naroda iz Guče? Umesto da zabavljaju strance i domaće „Krkane“ oni se skupili i nešto štrajkuju. I to samo zato što nisu sedam meseci primili platu. Pa, dobro bre, nije smak sveta, biće sve u redu 2016. pa rekli su, nek se strpe bre malo! Naturizam je u pitanju. Ne turizam, nego naturizam: duše…
Neko je, povodom 54 „izdanja“ ove dragačevske manifestacije na društvenim mrežama objavio aforizam „Sabor u Guči ove godine treba da se održava pod parolom – svi smo mi truba“.
U mojoj verziji, taj aforizam zvuči „malo“ drugačije:  „Svi smo mi svirala kandidati za frulu i to onu vrbovu, perorezom skalemljenu.Do trube ima da giljamo“.
Antipod „EXIT-u“, onom „drogaškom“, „dehidriranom“ festivalu, ponos i dika „Našeg“ narodnog festivala je sasvim drugačijeg koncepta: Legalno opijanje, sto zvukova raštimovanih orkestara u dva kvadratna metra, pevaljke na struju sa daljinskim mikrofonima koje skakuću po astalima dok jure bakšiš, razdrljene gazde što pod šatrama gađaju novcem orkestre i malopre pomenute, pokazuju maljave grudi junačke, kravate vezane za stolice…
Svetina prolazi i gleda. Parkirala je samo 12 kilometara pre Guče, jer ima vrzina u kojoj parking ne košta 10 eura po satu.
Gleda uflekane košulje od tek izkrčkanog kupusa, masne brade od mlade prasetine, unezverene oči od hektolitara alkohola i sanja da će jednog dana da šenluči kao ova gospoda danas (ex drugovi), a do tada – čežnjivi pogledi u obilje i carstvo čula – rekao bih zakržljalih – al’ ko sam ja da o tome sudim, sram me bilo.
Sedmodnevni Cirkus sa obiljem programa očekuje i autobus „Krstić i Sin“. Još niko ne shvata kome je pravljen heliodrom pre neku godinu. Pa neće valjda Vođa da dođe? A i on – on dolazi službenim kolima. A možda će i opet na autobus, sve zajedno sa ostalim ministrima, pa pravac Dragačevo!
Pa ‘ajte molim Vas  ni sveta rotacija Audijska ne može da prokrči kolonu do Viva la Guče.
Neminovno festival jeste upisan u listu svih značajnijih velikih festivala na svetu. I da se ne lažemo – ništa manje ludo nije ni u Brazilu, na Sambodromu, ni u Nju Orleansu za vreme Mardigra. Zato je Guča apsolutni brend Srbije. I treba ga negovati i gajiti, a treba i u toj varošici misliti o nečem preostalih 358 dana, koliko traje pauza između dva sabora.
Na početku sam rekao: u jedinom preduzeću u Guči, od kog ta varošica živi između dva Sabora, sedam meseci nisu isplaćene plate. Šta ćete: štrajk je savršena odgonetka Bregovićeve metafore oličene u imenu njegovog benda: „Orkestar za svadbe i sahrane“. Dok jednom ne smrkne – drugom ne svane.
Ja se nešto pitam može li svima nekako da bude u redu po zakonu prirode, al ne ovom ćudljivom iz 2014.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Gost Kolumnista

Gost kolumnista ponekad ima biografiju. A ponekad nema. Gost kolumnista može da se ponaša kako hoće. Gost kolumnista svoju sliku čuva za sebe. I Ti možeš biti Gost kolumnista.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top