Početna / Front Page Slide Show / Štetočina pod zaštitom države
Štetočina pod zaštitom države

Štetočina pod zaštitom države

PIŠE: Peđa B. Đurović
Nema nikakve dileme oko toga da li je vlasnik i glavni i odgovorni urednik lista „Informer“ štetočina. 
Uz to je i greška, višestruka. Preciznije bi, zapravo, bilo da se kaže da je on proizvod serije grešaka, koje su se nizale jedna za drugom.
Ona početna je svakako to što roditelji pomenutog lika tokom ljubavnog čina nisu koristili kontraceptivna sredstva. Da su kojim dobrom koristili kondom ili kakvu drugu zaštitu, ne bi danas došli u situaciju da se stide rođenog deteta. A ukoliko su živi, stide ga se. Garant! Kao što ga se, sa sigurnošću mogu da tvrdim, stide i ostali članovi uže i šire porodice.
Sledeća u seriji grešaka jeste to što je on uspeo da se ušunja u novinarstvo. U pristojnom i civilizovanom društvu on bi mogao da bude pridruženi član ozbiljne redakcije, zadužen za higijenu prostorija i eventualno za nabavku sitnih potrepština, iako je upitno da li bi mogao da odgovori tako serioznim zahtevima kao što su nabavka papira, olovaka, tonera za štampače, toalet papira…
Ova prethodna greška dovela je D. J. Vučićevića u poziciju da grebanjem, laktanjem, cinkarenjem i poltronisanjem vremenom dođe u situaciju da uređuje novinu koja je, na veliku žalost i sramotu građana Srbije, još uvek čitana. I vrapcima na grani je jasno da to smeće, koje on pretenciozno naziva novinom, služi kao glasilo vladajuće stranke, sa užom specijalnošću veličanja lika i dela srpskog premijera. Krajnje su bljutavi i degutantni načini na koje urednik jednog glasila iskazuje odanost vođi, koji ga zauzvrat drži u milosti i dozvoljava mu da umesto njega laje po raznim televizijama. Baš kao što je to onomad radio politički otac srpskog premijera Vojislav Šešelj, a za potrebe tadašnjeg diktatora Miloševića.
Prethodnog vikenda Vučićević je imao dva histerična ispada, na dve televizije – prvo na TV Pinku, gde je histerisao i sejao strah i paniku, najavljujući ubistvo premijera, a sve na osnovu „informacija koje je dobio od ljudi koji se time bave“, i prema kojima je u Srbiju došla grupa od osam plaćenih ubica sa zadatkom da likvidiraju Aleksandra Vučića. Možda je histerisanje i blag izraz, jer normalan ljudski mozak i ne zna u koju kategoriju da svrsta gotovo neartikulisano vikanje i očajničke molbe premijeru da ne putuje u Kinu, jer će u zemlji zavladati haos. U iole normalnoj državi, njega bi direktno iz televizijskog studija sproveli u BIA, da pripadnicima obaveštajne (i kontraobaveštajne) službe pruži sve raspoložive informacije, a odatle bi bio sproveden kod nadležnog tužioca. I odgovarao bi svakako za uznemiravanje javnosti. Kao da histerični ispadi na ružičastoj televiziji nisu bili dovoljni, premijerov ljubimac zadužen za lajanje sličnu stvar je ponovio i na nekada nezavisnoj televiziji Studio B, koja se – baš kao i Mitrovićeva pink imperija – pretvorila u medij za promovisanje lika i dela A. Vučića.
Time je Vučićević samo zacementirao tvrdnju sa početka teksta, da on nije ništa drugo do štetočina.
Nikada ne komentarišem bilo čiji fizički izgled, ali to ne može da bude razlog da ne pomenem da se tome što se čovekom zove i po fizionomiji vidi da nije baš mnogo normalan. Ne znam kako izgleda kada je u normalnom stanju, ako takvi momenti uopšte postoje, ali kada ga uhvati uzbuđenje zbog poverenog mu zadatka on se prosto deformiše, pa pored toga što je moralna postane i vizuelna nakaza.
Takvim ponašanjem i izražavanjem, kao i plasiranjem gomile laži i izmišljotina, vlasnik lista „Informer“ na najgori mogući način kalja novinarsku profesiju, čineći da se ljudi koji se pošteno bave tim poslom postide što imaju takvog „kolegu“. Štetu nanosi i zaluđivanjem već sasvim dovoljno sluđenog naroda, unoseći strah, zebnju, nemir, paniku… Šteti, konačno, i samom premijeru, jer bez obzira na minimalni procenat povećanja podrške Vučiću nakon histeričnih ispada kvazi-novinara, uveren sam da veliki broj ljudi odmahne rukom i kaže: „Ako ovo radi uz njegov blagoslov, a druga opcija ne postoji, onda su oni podjednako mentalno nestabilni!“.
Krajnje je vreme da struka podigne glavu, i da kaže da je dosta!
Kucnuo je čas da se iz novinarstva i iz medija proteraju sve moralne karikature, koje su umislile da mogu da se bave tako odgovornom profesijom.
Vreme je da javnost počne da dobija informacije koje ni na koji način nisu politički obojene, i da svaki konzument medija dobije mogućnost da sam izvuče zaključak na osnovu prenete informacije. Vreme je da se Vučićeviću i njemu sličnima kaže: „Štetočina si, nestani!“.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Peđa B. Đurović

Rođen sam daleke i varljive 1968. godine u Beogradu, i to me je opredelilo za ceo život. Beograđanin sam u srcu i duši, što nikako ne znači da se odričem svojih korena, koji po očevoj liniji vuku sa Romanije, a po majčinoj sa tromeđe Bosne, Like i Dalmacije. Odrastao sam i školovao sam se u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Rumunija, Poljska, Italija), da bih se 1992. godine skrasio u rodnom gradu, a 1995. godine sam se preselio u Batajnicu, gde i danas živim. Pišem jer volim i jer ne želim da ćutim.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top