Početna / Front Page Slide Show / Šta (ili ko) košta 980.349.988 dinara?
Šta (ili ko) košta 980.349.988 dinara?

Šta (ili ko) košta 980.349.988 dinara?

PIŠE: Ana Radmilović
Ne zemljište: 37 hektara košta oko pet puta više.  Sramota i reći – toliko košta  Avala film. Filmski grad, istorija jugoslovenske kinematografije, stara oprema, fundusi, ljudi u toj kući, kulturno dobro koje to nije (ovde se misli na filmove), jer kako je objasnio ministar kulture i informisanja, Kinoteka je kriva što filmove nije proglasila za to, kako se ono kaže?  Kulturno dobro, da.
Koliki bezumnik treba biti da dopustiš? Da dopustiš i pravdaš. Da pravdaš i ubrzaš „aukciju“ koja je trajala koliko je bilo potrebno da se javi prvi, očigledno zbog nečega nagrađeni, kupac čije namere ne znamo.  A i šta nas se tiče, i kupca i nas, pa to nije čak ni kulturno dobro – šetajuća formulacija u zavisnosti od toga šta se i za šta koristi. Ali to je druga tema. Da nije potresno toliko da nema mesta ničemu, čak ni gađenje ne može da opiše to što oseća neki svet koji ne bi bacio… Ma, nek ide sve u bescenje. Što bi rekao pesnik, da ne ostane ni pomen na lepotu.
Da ne ostane ni traga vrednijem, ali drugovi prodavci i privatizatori, ministri i ostali – to što rušite je malo trajnije od vas.  Možda  će vas neko nekad setiti, ne brinite, ali po tome što ste igrali otužne uloge rušitelja. Ne pravdajte se, zvučaćete još bednije. Ono srušeno a trajnije nek vam bude noćna mora, nikako strašna kao horo film (to je vaš odraz u ogledalu kad padne maska) –  ne horor noćna mora, pa vi se bojite samo vrednostii.  Vi se bojite nečijeg uloženog rada, talenta i znanja, vi se – nesrećni ljudi – bojite onoga u čemu oko normalnog posmatrača uživa. Nema veće noćne more za vas od onoga što rušite a koje je uprkos tome živo i što ga više devastirate ono postaje sve skuplje, ne možete da pobedite. Možete samo i jedino da rušite i, još bezočnije, da lupetate objašnjavaći kako je to dobro.
Učeni ministar kulture ovde ispada jedna besprizorna hulja, jedan udbaš s dobrim osećajem za ono šta vredi raditi – čuveni Dražević – ovde ispada neuk, ali bez kompleksa da uči od onih koji znaju.  I ko ostaje upisan u istoriju i pod kakvim imenom?
stop-privatizaciji-avala-film-1_660x330
Smešno je očekivati od jednog pozera da  brani vrednost, očekivala sam da makar pristojno reaguje i ne vređa svojim odgovorima,  s početka zaista nije delovao tako. Verovatno je došlo do trasformacije na gore.  Jednog blizina moći parališe i on odlazi izbrukan, drugog (koji doduše nije bio ministar kulture ali svakako legenda koja je posvetila svoje veze i načine i sve što je bilo na raspolaganju); Draževića, spasava zaborava, abolira, jer ga je neko čudo – moćnog – prosvetlilo. Bez kompleksa niže vrednosti prema darovitima, on je iza sebe ostavio čitav jedan svet.
Da je sve srozano, da je ovo  potresnije nego da je neki bombareder iz obesti sravnio tu instituciju– to će reći vreme. A ono neumitno stavi svakog na svoje mesto. Neke posthumno neke ne, to više nije važno. Važno je – megalomanski rušitelji – pre vas je bilo većih, mnogo moćnijih, vi ste smešni naspram onoga što sklanjate – valjda da vas ne podseća na sve ono što niste i koliko vam stilista treba, za ime boga,  da se izlečite od svoje prosečnosti. Nemoćni pred činjenicom da nema tih anonimusa iza kojih možete da se sakrijete. To ste samo vi. Rušitelji mitova, menjači svesti, nesposobni da uopšte dobacite do te svesti koju biste da menjate. A i ko ste vi uopšte?  Neki kojima je svejedno radilo se o 7 života jer ste pomislili da su vaše fotografije važnije (je l to ta svest koju nudite u zamenu za razum) ili se radi o bacanju nečega što – vadite se kako hoćete – jeste kulturna baština.
Suviše je tužno.
Novi vlasnik, s punim pravom – zašto da ne, a i kakve veze on ima s baštinom kad s njom očito nema veze ni ministar kulture –  može lepo da uzme i pobaca svu tu starudiju iz onog objekta kupljenog u bescenje. Može da je ekološki spali, možete da se slikate pored tog rituala (zašto da ne?), može čovek – ima pravo – da stvar prepusti skupljačima sekundarne sirovine. To je human gest, ljudi treba nešto da zarade. On može sve i on nije odgovoran za vašu svinjariju, iako ste ga vi izabrali. Ko god bio iza tog nepoznatog imena.
Ali ima jedna uteha (znam, ta uteha je vaš košmar), veoma teško, gotovo nemoguće je to što ste zamislili.
Ono što ne biva, a to je ono što je po svemu sudeći košmar svih rušitelja ovog sveta, to je da uspeš da uništiš  i ono što traje posthumno, čega se sećaju i oni koji ga nisu videli, onih koji su svojim radom i darom urezani, kao narodna pesma…  Negde tamo dokle ne doseže vaše rušenje. Ni vaša „svest“ ni bulažnjenje o menjanju  svesti . Čije, zaboga, pa vi nemate elementarnu pristojnost, a došli ste da menjate nečiju svest?  Vi ste – ipak – samo deo jedne vladajuće elite.  Ta elita ne bi videla avion da nije bilo rata. Tu ratnu elitu, mrziteljsku i paranoidnu čak i mogu da razumem, ali vas, jeftinoprodate, ne mogu i da hoću.  
I još gore od toga, od srca vam želim da vas doživotno prati muk vaših nestvorenih dela. Ili još gore, ostvarenih za koje možda nećete odgovarati pred sudovima za ratne i ostale zločine, kriminal i tome slično ali nije na nama da sudimo. Ima neki viši Knjigovođa koji će se vama baviti.
Do tad, nek vas teši iluzija moći koju ste jednom umislili da imate i prilika da se, tu i tamo kad baš moraju, s vama slikaju oni koji jesu nešto stvorili.
PS: Samo vi nastavite da rušite,  upisujte se u istoriju koju ćemo gledati da zaboravimo čim vam vidimo leđa, što više i češće budete rušili taj trenutak našeg srećnog opraštanja od vas biće bliži.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Ana Radmilović

Završila glumu u Novom Sadi. Živela u Budvi, Novom Sadi, Beogradu. Izveštavala s Kosova. Napisala do sada tri romana ("Kad je svet imao brkove", "Tezge, pumpe, u brdima manastiri", "Žena bez horoskopa") i kompilaciju pesama, vinjeta, dnevničkih zapisa i intervjua Zorana Radmilovića - Zalažem se za laž. Prerano otišla. Zauvek ostala sa nama.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top