Početna / Front Page Slide Show / SrBski voz osuđen na linč
SrBski voz osuđen na linč

SrBski voz osuđen na linč

PIŠE: Aleksandar Bećić 

Ne, u samom startu hoću da bude jasno: Zaista mislim da je potrebno uspostaviti redovan železnički saobraćaj na liniji Beograd – Kosovska Mitrovica. Istina, mislim i da je potrebno pojačati železnički saobraćaj u ostalim delovima Srbije, no… Ko sam ja?

Ali, poslati „najnoviji ruski voz“ koji je „dekorisan motivima srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji“, i koji je pri tom spolja „brendiran srpskom zastavom i nazivima najlepših srpskih crkava, manistara i srednjevekovnih gradova na KiM“ (rad umetnika Andreje Vasiljevića, objašnjava Kancelarija za KiM) ravno je slanju japanskog pilota u samoubilački zadatak.

Uistinu, voz lepo izgleda i u njega je spucano ko zna koliko para, koje su, verovatno, mogle mnogo bolje da budu potrošene, jer koliko znam, Železnice Srbije su gubitaš. I opet, voz divno izgleda (iznutra), ali mi zaista nije jasno zbog čega. I da li je moralo da se toliko insistira na prizorima iz crkava i manastira, kada smo mogli Kosovom da se bavimo i recimo poznatim slikama naših velikana likovne umetnosti? Kažu „istorija i tradicija“… Hmmm… Pa, imamo mi još istorije i tradicije, koliko znam… Imamo još mnogo toga za ponos. Ali, očito da je u pitanju bio „umetnički projekat“.

Iskreno se plašim da će voz biti povučen iz upotrebe nakon sutrašnjeg kamikaznog eksperimenta. Vidim da se retorika polako zaoštrava i da vaskoliko srBstvo okupljeno u Kancelariji kojom stoluje Marko Đurić, a sovjetuje Miša Vacić jedva čeka da neko na Kosovu sutra baci kamenicu na voz pa da krene priča o terorizmu na Kosovu. I da se povezuje sa zločincem Haradinajem, međunarodnom zajednicom, zaverom EU i svim drugim stvarima.

I tužno je što će ta priča proći, jer mržnja na ovim prostorima najlakše i najbrže prolazi.

Snimak prolaska voza kroz stanicu Mladenovac. Na prvu stanicu srpski voz je, naravno, kasnio. „Samo“ 15 minuta. 

Koliko je velika frustracija Marka Đurića, koji inače služi za podsmeh međunarodnoj zajednici (a to zadovoljstvo mu priređuje njegov Veliki Vođa lično) govori dovoljno i činjenica koja se vidi na Tanjugovoj fotografiji: preko celog voza dominira natpis latinicom (sic!) Kosovo je srBsko… Za jednačenje suglasnika po zvučnosti u njegovoj patriJotskoj kancelariji po svemu sudeći nisu čuli. Istina, dobio sam informaciju da je natpis, zapravo, na češkom jeziku… I da isto to piše na još 17 (ili već nebitno koliko) jezika.  Ali, čemu takav natpis na vozu koji ide u vrlo osetljivi deo zemlje (da ne kažem „ide na mesto gde teroristi mogu da ga sjebu u roku od par minuta sa sve putnicima)?

Umesto voza, ista ta kancelarija trebalo je da se malo više angažuje na tome da Oliver Ivanović bude pušten iz pritvora, ili barem dobije malo bolji tretman. Ta ista kancelarija trebalo je da se, umesto vozom, bavi formiranjem Zajednice srpskih opština.

Voz kreće ujutro. Prvi put. Nadam se ne i poslednji.

Oliver Ivanović sutra ne kreće nikuda. Znaš li to, Đuriću? 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top