Početna / Front Page Slide Show / Srbi, da li vas svrbi?
Srbi, da li vas svrbi?

Srbi, da li vas svrbi?

PIŠE: Aleksandar Bećić

Pitanje iz naslova moram da ponovim: stvarno, da li vas svrbi? Da li vas svrbi glava od onoga što slušate svake večeri od trenutka kada počnu „dnevnici“? Da li vas svrbi glava od onoga što pročitate svako jutro u „novinama“?
Čini mi se da još jedino partijski vojnici – i oni na vlasti i oni u opoziciji – ponavljaju kako samo uz njih Srbija može napred, može bolje, može da… Preživi! Naravno, oni ponavljaju ono što im partijski šefovi diktiraju na razne načine: tokom sastanaka, neformalnih viđanja, sednica, vanrednih zasedanja, redovnih zasedanja… I iz sale sablasno praznog republičkog parlamenta.
Kad se bolje analizira nastupanje onih koji su u Vladi Srbije i onih koji su nekad bili u Vladi Srbije – videćete da razlike nema. Osim u licima onih koji nam govore kako će bolji život uskoro, kako investitori samo što nisu, kako je Srbija zemlja u kojoj se poštuju sva prava… Da, različite su i marke odela, kravate, okviri za naočare iza kojih nas zabrinuto, ali ipak s dozom optimizma gledaju.

REBALANS PO TVOJIM LEĐIMA
Večita tema među kvazi-vladarima Srbije (bivšim i sadašnjim, onima u poziciji i onima u opoziciji) je pitanje javne potrošnje i rebalansa budžeta. Već godinama slušamo kako se mora štedeti, kako se kaiš mora stegnuti, kako „ova (bilo koja) vlada mora biti odgovorna prema svom narodu“.
Ta odgovornost uglavnom se ogleda u uvođenju novih taksi i poreza. Čisto da ne pomislimo kako su zaista hteli da nam olakšaju živote. Ta odgovornost se takođe ogleda i u najavljivanju novih investitora, koji su izgleda skrenuli desno kod Albukerkija (umesto levo) pa malo kasne. Na kraju, ta odgovornost prema narodu i biračima ogleda se u tome što pojedini zvaničnici umesto 10 posto – uzmu sedam posto za mito i uz to zaposle svoja dva dalja rođaka na nekom veoma važnom projektu.
Ali – nijednom nismo čuli da će recimo – poslanicima biti zamrznute plate. Ili – da će im biti smanjene za 50 %.
Nismo čuli da će se naprimer rasprodati automobili Vlade koji služe za prevoz državnih sekretara po gradu. Ili da će biti zabranjena upotreba službenih automobila raznih ministarstava u privatne svrhe.
Nismo čuli ni da će biti ukinuto plaćanje troškova za odvojeni život u Beogradu kojekakvih poslanika iz kojekakvih opština.  Ili da će biti ukinuto davanje dnevnica za dolazak na sednicu parlamenta.
I tako se može nabrajati u nedogled. Količina novca koja bi se uštedela na taj način – upravo u toj javnoj potrošnji – nije nimalo naivna.

DOK JE BURAZERA, NEMA ŽIVOTA
Ali, naravno, ništa od toga se neće desiti dok se u Srbiji sprovodi ova i ovakva „burazerska“ „politika“, svojstvena za zemlje regiona koji se nekad zvao SFRJ. Lakše je ekspresno se otuđiti od onih koji su glasali za tebe, nego se odreći svog ličnog burazera.
A stanje u zemlji bi moglo da se reši brzo i lako. Onog trenutka kada bi se na sceni pojavio neko ko je zaista dovoljno jak i dovoljno odlučan da pohapsi odmah, bez izuzetka, ekspresno i efikasno sve one koji su u burazerskim odnosima, stavi ih na poljanu ograđenu žicom i kroz nju „pusti“ visoki napon. Svi oni koji se bave politikom – dobro znaju za ovakvo rešenje. Ne primenjuju ga zato što su svesni da bi tog hipotetičkog dana morali uhapse svoje najbliže saradnike, a u nekim slučajevima – i same sebe!

ČIZMA GLAVU ČUVA
Fali nam, hteli mi to da priznamo ili ne – strah.
Strah funkcionera da će biti odmah, bez izuzetka, smenjen, a potom i izopšten, uhapšen i procesuiran, a potom poslat na izgradnju novog auto-puta ili mosta, ako mu samo na pamet padne da uzme dinar običnog čoveka.
Fali nam strah svih ljudi da će im se desiti isto to ako se na bilo koji način ogreše o sistemske zakone ove zemlje.
Neko to može nazvati diktaturom. A neko može nazvati – uređivanjem zemlje.
Jer, sve ovo što se sada dešava – zove se – mazanje očiju.
Uostalom, ako mislite da je malo onih koji misle ovako – pogledajte oko sebe. Mnogi bi hteli da se zaista, konačno i ozbiljno, stvari promene. Pa da se tek posle toga razgovara o Evropskoj uniji, našim pokrajinama i njihovim željama, problemima i procesima.
Narod se ućutao. A u vlasti nema mudrih da kažu „popuštaj malo“.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

2 komentara

  1. `Čovek u današnje vreme ne vodi dovoljno razgovaora sa samim sobom.On ima strah da samom sebi kaže svoje mišljenje.`
    Žak Žirardo

  2. Aleksandar Jankovic

    Tacno dragi moj Kolumnisto, samo gresis u pocetnoj tezi. Mi treba da se OSLOBODIMO straha, a njima da UTERAMO strah. Ljude se jos uvek boje da mogu nesto da izgube, mada nisu svesni da vec odavno nemaju nista. Famozna srpska misao: cuti moze da bude i gore ili ne bije se sut sa rogatim, doveli su nas na nivo stoke.
    Svaka politicka elita tezi da sto vise sebi strpa u dzep nekaznjeno. Medjutim, u nekim drugim krajevima, gde postoji vec svest o tome ko zatadjuje a ko trosi, i zakoni su drugaciji. Ovde nikada nije postojala takva svest. Kralj Aleksandar je omamljen svojim samoljubljem finansirao svoje ubice, tj. ustase, izdvajao milione dok je narod roptao. I jos ga proglasise za mucenika. Strasno.
    Dok ne shvatimo da vise nista ne mozemo da izgubimo i ne odbacimo strah kao mentalnu kocnicu dotle ce se svako iseravati po nama. Od onih smesnih tranvestita u crnim haljinama do gayeva koji su preko noci nabacili naocale i zauzeli ozbiljan stav, kao da narod pre njih i posle njih nece postojati. A u sredini bagra. Od zla oca i jos gore majke.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top
Social PopUP by SumoMe