Početna / Front Page Slide Show / Slučaj građanina Zvonka S.
Slučaj građanina Zvonka S.

Slučaj građanina Zvonka S.

PIŠE: Aleksandar Bećić

U Sarajevu je policija pre nekoliko dana uhapsila Živka Budimira, predsednika Federacije BiH.
U Vranju je policija uhapsila Zvonka S, građanina.
Ni po babu, ni po stričevima, ha?
U Sarajevu, jedan od najviših i najvažnijih političara, sa ne znam ti kakvim sve ne imunitetom, uhapšen je zato što je primao mito da bi pomilovao opasne kriminalce, osuđene ubice, čak i Nasera Orića, o kom se u Srbiji dovoljno pisalo. A omastio se, kažu, taj Budimir, pričaju da je uzeo stotine hiljada evra.
U Vranju, jedan (ne)običan građanin uhapšen je zato što je lepio plakate domaće izrade. Da budemo precizniji, lepio je fotokopiranu naslovnu stranu Kurira. A na naslovnoj strani – gradonačelnik. Znate, onaj, vranjski – Zoran Antić. Ma, daa, onaj što je navodno na prijemu u Moskvi hteo da mazne flašu konjaka, pa mu ona ispala iz sakoa.
Već čujem zle jezike kako komentarišu da je lepljenje naslovne strane Kurira – dovoljan razlog za hapšenje. Ali, da se ne lažemo: pogledajte naslovne strane bilo kog dnevnog lista (izuzmimo Politiku, Privredni pregled i Danas) i biće vam jasno da je Srbija odavno prestala da veruje novinama, a zaklela se na vernost tabloidima. Tako je, uostalom, i u svetu. I to je činjenica.
U Srbiji, inače, ne možete da uhapsite gradonačelnika. Osim ako je bivši. Tada, navode, izlaze na videlo svi aferimi, sve brljotine, zakulisne radnje, nečasni poslovi lokalnog funkcionera, koji je uglavnom kadrovik neke od partija što se već decenijama smenjuju na političkom vrhu ove zemlje. Doduše, ako ga nekim čudom i uhapsite (kao onomad Gorana Kneževića, koji je na pravdi Boga proveo više od godinu dana na „hlađenju“), onda je vrlo verovatno da će isti po izlasku iz bajboka promeniti stranački dres, a onda u sledećoj podeli karata dobiti još višu funkciju. Na primer – ministarsku.
Ni poslanike policija u Srbiji ne može da uhapsi. Pa oni imaju imunitet! Zaštićeni su kao svete krave! Dobro, oduzeće im se imunitet ako baš zabrljaju, pa će možda i da odgovaraju za vožnju u pijanom stanju (a obično tu glupost naprave) ili za bahatu vožnju (i tu su stručni). Ali za umešanost u neko krivično delo? A, pa to – teško. Naravno, ako su u opoziciji – ode imunitet dok kažeš šta bi. Ali, taj postupak je transparentan: zaseda Skupštinski odbor, novinari izveštavaju, a sporni poslanik – sedi i čeka. I piše tužbe protiv novinara koji kaljaju lik i delo.
Molim vas, ko sme da takne ministre? Ko? Pa ako se nekim čudom desi da neki revnosni pripadnik MUP zaustavi nekog ministra u povratku sa noćnog provoda, najpre će da istrpi dranje gospodina resornog, a onda će ga ujutru, kada ga žena probudi da popije kafu, nazvati šef stanice i saopštiti mu da je suspendovan, a da će za mesec dana početi da radi na nekoj kaznenoj deonici puteva prvog prioriteta. Napominjem: dvojicu takvih policajaca sam lično upoznao!
Ma, u Srbiji policija ne sme da takne ni „navijače“! O njihovom duševnom miru i fizičkom razvoju brine celo društvo: naročito Delijsko, Grobarsko i ino. Čak i klubovi brinu da njihovi „navijači“ ne budu uzenmiravani. Uroš Mišić je pravi primer! Jadnog dečka je policija toliko uznemiravala i tražila da je morao da zatraži pomoć od navijača, a klub se pobrinuo da plati advokata. I to skupog! Usput, to je onaj klub koji grca u dugovima, klub koji navodno nema para za plate…
Hapšenje lekara u Srbiji? Ma dajte… To je jalovo! Oni padnu zbog mita od 100 evra, odleže malo, uz dobrog advokata ih puste vrlo brzo, a nedugo potom oni otvore svoju privatnu ordinaciju. I za mito više nema razloga: sve se naplati koliko i košta.
Hapšenje narko dilera? Kriminalaca? Pedofila? Ubica? Aman… Radi to policija, nije da ne radi… Ali mogu da mislim kako se oseća pošteni policajac koji posle par godinama na ulicama na primer vidi dilera u nekom besnom automobilu, sa još razrađenijim poslom…
Prosto da čovek ne poveruje da su policiji dali da pohapsi ove biznismene i bankare. A i to je pitanje kakvog će efekta na kraju imati! Jer, ipak, imaju oni para da plaćaju advokate. Mislim, ako je imao Mišić, zar mislite da nema Mišković?
I šta sad? Čudite se što policija hapsi građanina zbog lepljenja plakata? Pa kako drugačije? Šta da radi? Aman, kad Gradonačelnik koji cele noći forsira konjak pozove načelnika lokalne policijske uprave – ima da se hapsi! I to odmah!
U to ime: spremite lične karte. Pa da krenemo. Ka Marici. Bez Ivice.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

3 komentara

  1. Odličan tekst o `igrama bez granica`, kod nas. Marica radi, jer nešto mora da se radi, ko i zašto se hapsi nije toliko ni važno, da se hapsi mora, uskoro će doći red i na sve nas po nekom pravilu dešavanja, jer nedodirljivih, bilo zbog para, bilo položaja, je sve više.
    I igre imaju određena pravila, ali došla vremena kad se menjaju po potrebi, diktiraju nam ih sa vrha i to na licu mesta, vrhu oni od spolja, ali oni to javno, uz osmeh. Ko je nama kriv što i ako govorimo govorimo tek da bismo rekli, njih to neće dotaći, a i ako ih takne, naćiće se neko da urgira.
    Moram da dodam još jedan primer hapšenja potaknuta temom teksta, verovali ili ne i to se radi. Uhapse decu na ulici pod sumnjom da su učestvovala u dzeparanju. A ko je kriv i toj deci što su se našla na pogrešnom mestu, još i ne beže, nisu ni shvatili o čemu se radi a već su bili u marici. Razjareni i nezadovoljni ispektor, izluđen što je prekinut usred dobre diskusije o tenisu, shvativši da je priveo pogrešne osobe, odnosno prve na koje su naleteli, ispituje i to šamarima(radi se o dečaku od 12 i 15 godina, koje ne bi smeli bez roditelja ni da ispituju)ne bi li dobio priznanje o dzeparenju, iako je i njemu već jasno da nema pravog krivca. Puštaju ih tako isprepadane i ponižene, fizički i emotivno. A i njih su pustili kad su saznali(neprijatno iznenađeni) da pola familije njihovog najboljeg druga radi u Mupu. I kome ti dečaci da se žale, kome smeju bilo šta da kažu osim da se izjadaju i oslobode šoka pričajući svojim drugovima, inače ih je život dosta kaznio uslovima u kojima žive u svojoj porodici. A dobra su to deca, ali ako ovako sistem nastavi da ih vaspitava, naučiće da je bolje onako kako nije bolje.

  2. Selak, nije ministar...

    Ako su uhapsili mučenog Zvonka, onda bi trebalo hapsiti i one koji lepe plakate za koncerte (uslovno rečeneo „koncerte“) Karleuše, Cece, Seke i sličnih pevaljki iz kafana na Ibarskoj magistrali. O predizbornim plakatima da ne pričamo… Bruka! Uz to, u Srbiji je pravilo: bombastično hapšenje = oslobađajuća presuda! Izuzetak od pravila čine zastareli sličajevi. Pa ti vidi…

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top