Početna / Front Page Slide Show / Slučaj Gospodara Vučića
Slučaj Gospodara Vučića

Slučaj Gospodara Vučića

PIŠE: Aleksandar Bećić
Da li ste primetili? Prošao je taj famozni 15. oktobar do kad je Gospodar Vučić rekao da će da razreši sve nedoumice i objavi narodu serbskom da li će se na izbore izlaziti ili neće. Prošao i – ništa. 
Opet je slagao. Ništa novo za njega. Ali ovaj put imam dozu razumevanja.
Zato što je u prethodnih 48 sati gospodar Vučić morao da se provuče nekoliko katarzi: od one briselske gde ga je Federika Mogerini ladila, al’ mu nije dala da ponovo prilegne, do ove teodulijske, sa patrijarhom Irinejem koji je zavapio kako je i on za Evropu, al’ ne bez Kosova (a naročito Metohije).
So na ranu Gospodaru Vučiću dosuo je Master Toma Bajčetinski – u susretu s nemačkim novinarima! Ej, njih je njegova prijateljica Angela poslala kod Tome, umesto kod njega, da intervju opsežni sačine!
A on onako iskreno vapio kako mu je važnije prijateljstvo s Angelom od bilo čega u Srbiji zemlji. Kako će pre iz vlade da ode nego da pokvari prijateljstvo s Nemcima?!
Aman, čoveče, koliko god ja nisam za tvoju politiku ti si srpski premijer i nemaš pravo da budeš veći prijatelj s nekim tamo nego sa svojim narodom!

KADA, KAKO I ZAŠTO RASPISATI IZBORE
Gospodar Vučić je u problemu.
Pardon, Gospodar Vučić je u problemima.
Pre svega, ne zna da li da opšte izbore raspiše za 20 decembar, kao što mu traže ovi priučeni ministri i lažni doktori iz vlade.
Ne zna da li da posluša svog brata i prijatelja s one strane Atlantika, najmoćnijeg čoveka u SAD (ako ste mislili da je to Obama, varate se: po gospodaru Vučiću to je Džozef Bajden) pa da izbore raspiše za 23. januar.
Ili da ostane dosledan i čvrst u ljubavi prema Angeli, pa da za april raspiše sve izbore: i lokalne, i pokrajinske i republičke i predsedničke. Pa nek sve ide u majčinu. I Kosovo ravno, i fotelja premijerska, i stranka, i Toma Bajčetinski…
Muku muči Gospodar Vučić.
Muku muči, od muke ne progovara.
Samo botovi njegovi ko zapeti stoje.
Čekaju strele da odapnu
na neprijatelje Gospodara Vučića.
Bez šale, nije ovo parodija na neku epsku pesmu nego – stanje stvari.
Od sinoć je armija njegovih botova aktivirana u svim opštinama. Crveno svetlo je upaljeno i oni već 24 sata krstare internetom. Samo što – ne znaju šta da rade! Niko im nije dao instrukcije! Da li da se rukovode onom Danke Dojčland doskočicom, da li da se uvlače Vladimiru Vladimiroviču Putinu, ili da, pak veličaju dubokoumnost Voljenog im Velikog Vođe koji sagledava celokupnu situaciju u Srbiji zemlji onako kako to niko, ali baš niko ne može… To je, zapravo najlakše. I za to se sigurno dobija onaj imaginarni sendvič i još imaginarnija črvena.

A BOLJI ŽIVOT? A OBEĆANJA? A KOSOVO?
U problemima je Gospodar Vučić, zato što ga sve glasnije najobičnija raja (bez stranačkih knjižica) pita – pa dobro bre, gde je taj bolji život, opet ga odlažeš, ovaj put za 2017… Dokle?
U problemima je gospodar Vučić, zato što ga ona šaka jada što je ostala na Kosovu da brani svoju dedovinu već opasno gleda popreko.
A kako da ga ne gledaju, kada non-stop govori kako ne da Kosovo, a samo ga sve više i više daje,, za sve lošije uslove?
Ima li među vama onih koji misle kako nisam u pravu?
Ako nisam, zbog čega se onda srpska verzija Briselskog sporazuma (ni prvog ni drugog) nigde nijednom nije pojavila u integralnom obliku u nekom mediju?
Jednostavno: zato što provladini mediji kao što je Pinkformer, Pinkovizija, mnogobrojni tabloidi i poneki „ozbiljan“ dnevni list ne smeju da objave kako u Briselskom sporazumu piše kako ne smemo da blokiramo dalje integrativne procese Kosova. U prevodu – oni mogu da podnesu zahtev da se učlane u UN, OEBS, UNESCO, UNHCR, FAO, UNICEF, bilo gde – a mi – ne smemo da to sprečavamo. Zahvaljujući potpisu Gospodara Vučića i Gljivice.
Gospodar Vučić mora da shvati da Briselski sporazumi (i onaj što ga je Dačić potpisao i onaj što je na njega on lično stavio paraf) ne mogu i ne smeju da budu državna tajna, kao što su kojekakvi ugovori sa Fijatima, Etihadima, El Abarima! To je bre, pitanje dela moje zemlje!
Ako nisam u pravu, neka nam Gospodar Vučić objasni zašto je u partiji šaha koju igra (a on voli da kaže kako politiku doživljava kao partiju šaha) „par forfe“ pustio niz vodu kompletnu izvršnu vlast na Kosovu, a policajcima ponudio preko svojih kanala ili prelazak u KPS ili penziju?
Ako nisam u pravu, zbog čega onda niko iz redova vladajuće koalicije ne objasni građanima da je sporazum o osnivanju Zajednice srpskih opština dobar?
Odgovor je jednostavan, ljudi moji: sporazum o osnivanju Zajednice srpskih opština je loš. Lošiji od Ahtisarijevog plana, zbog kog je tadašnji radikal Alekandar Vučić pretio Tadiću da će izvesti narod na ulice! O tome sam (argumentovano) već jednom pisao.

PROČITAJTE ZAŠTO JE SPORAZUM LOŠIJI OD AHTISARIJEVOG PLANA

Strah je dohvatio Gospodara Vučića.
Onaj strah koji obuzme šahistu početnika kada vidi da će mu zastavica na časovniku pasti, ili da će ga protivnik matirati u naredna tri poteza.
Normalno je to.
Već tri godine Gospodar Vučić vlada Srbijom. I lepo mu je. Svi ga tapšu po ramenu. Ovi iz Evrope. A sad je to njihovo tapšanje po ramenu počelo da boli.
Znate, to vam je kao sa kineskim mučenjem: padne vam kap vode posred čela – a vama ništa. Druga – vama prija. Treća – lepo vam, hladi. Četvrta – sklizne u oko, kao i peta, šesta… Sedma – već malo zaboli. Osma – boli. Deveta i deseta – da ne pričamo. A vi glavu nigde ne možete da mrdate.
E, tako je Gospodaru Vučiću.
Ostaje mu samo da nas ubeđuje kako njega ničega nije strah.
Laže Gospodar Vučić. Strah ga je. Ne spava. Razmišlja. Pita se zašto ga ne zovu njegovi prijatelji. Zašto Bler ne šalje onog Kroulija? Razmišlja zašto mu brat šeik nije ponudio neku utehu.
Stegni muda, Vučiću. Priznaj da ste vi, deklarativno najveće patriote – potpisali pravu kapitulaciju Srbije. Ni pokojni Slobodan, ni žuti, već ti. I tvoja vlada.
Raspisuj izbore. Za drugo nisi. Znaš i sam da ćeš opet pobediti. Rade ovi tvoji vojnici na tome.
Ali, ja se novoj pobedi ne bih radovao, Gospodaru.
Biće to Pirova pobeda. Baš kao i ona Potemkinova sela kraj Save. 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top