Početna / Front Page Slide Show / Samo bez straha
Samo bez straha

Samo bez straha

PIŠE: Aleksandar Bećić 

Verujte mi: najvažnije je da razmišljate bez straha. I da u skladu s tim radite. Jer, stvari su vrlo jednostavne. I već sam vam rekao: oni se plaše.

Oni se plaše da izgube vlast. I zbog toga su spremni na sve. Sklopili su savez sa Vojislavom Šešeljem. Vratili su Bogoljuba Karića. U šakama imaju sve tajkune. I ni to im nije dovoljno, pa moraju da prave sistem „kapilarnih glasova“, kako bi osigurali pobedu.

Nad kim?

Pa, nad narodom. Nad kim drugim?

GREŠKA

Osnovna greška Srpske napredne stranke je pacerska: To je stranka koja nema ideologiju, koja ne poseduje program, nego je zasnovana na kultu ličnosti. Od lidera (jednina), ili lidera (množina) napravi se polubožanstvo. On(i) se pita(ju) za sve. Kod ostalih ne postoji lično mišljenje. Samo kolektivno. Na lično mišljenje, koje je zapravo kolektivno, pravo ima samo lider.

Ono iskonsko, pokvareno, trulo lično mišljenje proradi u trenutku kada se dobije posao u javnom preduzeću (direkciji, opštini i sl), pa se krade (il’ kraducka, k’o što kaže „pokajnik“ Velja), puni se svoj džep, obezbeđuje se čitava porodica… Što šira to bolja, da ti posle ne nađu suvišnu imovinu.

I da se razumemo: Nije to izmišljotina naprednjaka! To su u Srbiji radile mnoge stranke, kako pre, tako i posle ovih ratova. Naprednjaci su samo bili dobri đaci (u tome) i usavršili manipulaciju građanima i članovima do savršenstva.

Partijsko zapošljavanje i nepotizam krasili su i komuniste, i socijaliste, i demokrate, i DSS-ovce, s partijskim zapošljavanjem manipulisali su i ligaši i socijaldemokrate i mnogi, mnogi drugi. Da ne govorim o radikalima iz kojih su „nastali“ naprednjaci. Ovi poslednji su imali dug staž i mnogo opcija da nauče i ispeku zanat.

VLAST

Vlast je najjača droga koja postoji, na nju se čovek „navlači“ brzo i lako. Brže i lakše negoli na sintetiku. Jača je i od slave i od bogatstva. Bićeš slavan dok odgovaraš onima koji su na vlasti. Bićeš bogat dok odgovaraš onima koji su na vlasti.

Zato je ove koji su na vlasti strah. Jer znaju kakva ih kriza čeka kada ih „skinu“ sa vlasti. Vide oni to po demokratama, koji su se majstorski urušavali godinama (da budemo precizni, od 2011 do pre nekog meseca).

Znaju da boli kada izgubiš vlast, pa dođu obećanja na naplatu.

Ali, nemojte da se više baviMO njima. Već smo im previše prostora posvetili. Hajde da govorimo o vama. O tome kako vi razmišljate. I kako treba da razmišljate.

DAKLE – BEZ STRAHA

Svojom glavom.

To je ono što je najvažnije.

Jer, onog trenutka kada budete razmišljali svojom glavom, bez straha, shvatićete da je svakome u ovoj zemlji važno da može jasno i glasno da kaže šta misli.

Shvatićete da je svakome u ovoj zemlji važno da može da dobije posao bez učlanjenja u neku partiju i osiguravanja kapilarnih, sigurnih i šta-ti-ja-znam-kakvih glasova.

Shvatićete da je svakome u ovoj zemlji važno da može da se obrazuje, leči, živi kao normalan, dostojanstven čovek. Ili žena. 

A to se može kada nemate strah.

Nemate strah da opstanak na poslu zavisi od njih, od članske karte, od kapilarnih glasova, od popisivanja, drukanja, zapisivanja.

DA SE NE LAŽEMO

Oni nemaju kandidata za predsedničke izbore. Tačnije, imaju samo jednog kandidata. Aleksandra Vučića. I to im je jasno.

Ako se Aleksandar Vučić kandiduje za predsednika Srbije, onda će, po Ustavu Republike Srbije, morati da se raspišu i opšti izbori. Jer, vlada pada kada njen predsednik kaže da će se kandidovati za drugu dužnost.

Kada se kandiduje za predsednika, onda upada u ono kolo „ako uzmeš, kajaćeš se, ako ne uzmeš, kajaćeš se“.

Jer, opet, da se ne lažemo: Jedina osoba koja može da mobiliše članstvo SNS je Aleksandar Vučić. I ako taj isti Aleksandar Vučić dobije predsedničke izbore, onda će postati kopija Borisa Tadića. Pitaće se za sve, a po Ustavu će biti značajan tek nešto malo više od drveta života u mom dnevnom boravku. Naravno, pod uslovom da SNS i koalicija sa Ivicom Dačićem na čelu uspe da dobije još jedne izbore.

Tada će opet morati svojim biračima da objasni zašto je spucao više od 10 miliona evra na kampanju. Na šta se svela borba protiv korupcije. Kog pravog investitora je doveo. Ko je kriv za helikopter. Zašto decu lečimo SMS porukama. Zašto je dao aerodrom pod koncesiju. Lista je preduga. Toliko preduga, da vlada neće stići da se bavi poslovima kojima treba.

DA SE NE LAŽEMO 2

Ako se desi da se SNS, kao stranka u kojoj razmišlja (i radi, naravno) samo jedan čovek, On, naravno, opredeli da kandiduje Tomu Bajčetinskog za predsednika Republike, SNS je izgubio funkciju predsednika.

A onda se stranka koja navodno ima 600.000 članova, počinje ljuljati. I onda je dovoljno da samo jedan šav pukne, pa da cela konstrukcija nestane, a stranka završi u strahovitoj imploziji.

ŠTA JE VAŽNO

Važno je da se opredelite. I naravno, da nemate strah.

Važno je da ne pljujete po protivniku koji je iz opozicije. Ako ste za Jankovića, da ne pljujete Jeremićeve. Ako ste za Jeremića, da ne pljujete Jankovićeve. Ako ste za nekog trećeg, da se bavite svojim kandidatom. I da nemate strah. 

Važno je da ne gubite energiju na beskrajno internet ratovanje sa SNS botovima. Oni upravo računaju na „razvlačenje linije fronta“ u kom će prodati nekoliko populističkih „fora“. I da nemate strah. 

Važno je da ne nasedate na priče „svi su isti“, „šta ja mogu da promenim“. Da se ne primate na „niko ne može ništa“, „svi su izdajnici“, „predsednički izbori su nebitni“, jer sve te priče stižu iz SNS. I da nemate strah. 

Važno je da ubedite svakoga za koga znate da ne izlazi na glasanje zato što „mora da završi neki posao“, „mora tetki po lekove“, „mora da gleda utakmicu“, „mora da kreči“, „mora da radi u polju“, „mora da sprema ispit“… Da ga ubedite da izađe i glasa. I naravno, da nemate strah.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

4 komentara

  1. Nije tačno da mora da se raspišu parlamentarni ako predsednik vlade dâ ostavku. Dovoljno je samo da Skupština Srbije izglasa novu Vladu i to je to.

    • Ustav Republike Srbije
      Odeljak: Početak i prestanak mandata Vlade i članova Vlade

      Član 128, stav 3

      Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem Narodne skupštine, ostavkom predsednika Vlade i u drugim slučajevima utvrđenim Ustavom.

      Zakon o Vladi Republike Srbije:
      Odeljak: Početak i prestanak mandata Vlade

      Član 16, stav 3:

      Vladi prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja, neizglasavanjem poverenja, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade i ostavkom predsednika Vlade.

  2. Majko božija, još jedan tipski tekst koji treba aktivistički da motiviše ljude. Samo još jedan u nizu govora o značaju političkog angažovanja i osvešćivanja apatičnog naroda na račun čije apatije Vučić profitira. Samo još jedan u nizu POGREŠNIH tekstova koji odražava POGREŠAN stav. Imali smo slične „mudrosti“ u doba prethodnih predsedničkih izbora, uz najavu apsolutne apokalipse ako Tadić izgubi. Problem se „krije“ u tome što su u pitanju nepredvidive „nijanse crnog“. Živimo u takvom političkom okruženju da sve to zaista NIE BITNO. Izbor „manjeg zla“ je „sahranjena“ priča pre više godina. Izbor se svodi na prljav i vulgaran posao analitičkog mirisanja fekalija i utvrđivanja koje manje smrdi. Uzaludan posao. Pravo „pecanje“ leži u ovakvoj emotivnosti koja na kraju samo služi da bi pomogli nekom da dođe na vlast zarad svog interesa jer od našeg nema ništa. Dovoljno smo videli u prethodnih četvrt veka. Čak i (polu)pametnom – dosta.

    A što se tiče autorovog insistiranja na hrabrosti, neka piše o nekim drugim stvarima. Ili neka pišu. Neka se piše o onome što je sakriveno iza kampanje o nasiljama nad ženama zarad kojeg se relativizuje ostatak nasilja u društvu koje je većinsko. Neka se piše o talasu perfidne političke korektnosti koja je uveliko zahvatila i Srbiju. Gde su m**a za to???? BEZ STRAHA, kako kaže, što će te neko optužito (neopravdano) za mizantropiju, fašizam (ne znaju ni šta je to) i mizantropiju. A dnevna politika – zatvorena knjiga i očajničko „loženje“.

    • Očigledno je autor ovog komentara neko ko je „naleteo“ na pisanje ovog portala. Kao pokretač, urednik i vlasnik KOLUMNISTE odgovorno tvrdim da smo pisali BEZ STRAHA o mnogim stvarima. A ta priča kako su izbori i dnevna politika zatvorena knjiga… Uhhhh… Pa, ne bih komentarisao takvu konstataciju. Što se tiče mizantropije i fašizma, vrlo dobro sam upoznat sa oba pojma. Ne bih vas više zadržavao.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top