Početna / Front Page Slide Show / Rekvijem za Studio B
Rekvijem za Studio B

Rekvijem za Studio B

PIŠE: Peđa B. Đurović

Mlada građanka Barbara Životić, koja se nesrećnim sticajem okolnosti vodi kao novinar Studija B, odradila je odličan PR organizatorima protesta „Stop krvavim košuljama“. Njen nemušti, neprofesionalni i uz obilje jezičkih grešaka podnet izveštaj sa protestne šetnje uzburkao je duhove na društvenim mrežama i učinio je da za protest čuju i oni koji nisu bili informisani.

Politički pamflet, koji je nesrećna devojka pokušavala da nauči naizust i izdeklamuje ga u objektiv kamere, učinio je da i najsubjektivniji gledaoci ove nekad slobodarske televizije promene mišljenje o uređivačkoj politici koja se tamo vodi. Sporni izveštaj izazvao je burne reakcije na mrežama, te su mnogi otišli predaleko u osudi osobe sa veoma skučenim intelektualnim mogućnostima, zalazeći i na teren pretnji i poziva na nasilje, što je, van sumnje, za svaku osudu.

Režimska (a navodno privatizovana) televizija požurila je sa izdavanjem saopštenja u kom se osuđuju verbalni napadi na nepismenu i nesrećnu Barbaru, i pri tom je pokazan ogroman stepen amaterizma. Niko se, naime, nije osvrnuo na uzrok i posledice. Ako je iko za osudu u ovom slučaju, to je urednik koji je poslao dete koje ima problem sa maternjim jezikom da izveštava sa značajnog političkog protesta. Evidentno je da je Barbara dobila tačne instrukcije šta treba da kaže, i na koji način treba da diskredituje organizatore protesta, kao i da umanji značaj samog događaja. Ona to u svojoj lepoj glavi sigurno nije mogla sama da smisli, te je u tom kontekstu još više odgovoran onaj ko je uputio na takav zadatak.

Po oprobanoj vučićevskoj metodi, odmah su se zamenile teze, te niko više ne komentariše to što je „izveštaj“ sa lica mesta sramota za svakoga ko se ikad bavio novinarstvom na bilo koji način, već se akcenat baca na neprimerene reakcije pojedinaca na društvenim mrežama. Puno puta isprobani sistem „Ja sam žrtva!“.

Recimo da je Barbara premlada, i da nije mogla da pretpostavi kakve će posledice izazvati njeno dvominutno blamiranje pred kamerama. Hipotetički. Upravo tu do izražaja dolazi odgovornost koju ima odgovorni urednik. Informativnog programa, televizije, čega god. To, naime, nije puka titula, već zvanje koje sa sobom nosi i odgovornost. Šta god da se desilo posle sramotnog priloga o protestu, pada na pleća odgovornih urednika Studija B. Urednik je taj koji mora da proceni šta sve može da se dogodi kad se u vatru baci mlad i neiskusan novinar u pokušaju.

Najoštrije osuđujem sve one koji su Barbaru nazivali pogrdnim imenima i koji su joj upućivali pretnje putem društvenih mreža, ma koliko bio svestan činjenice da ti dežurni lajavci nisu nikakva realna opasnost ni za koga. Koristeći takav rečnik, stvara se atmosfera u kojoj jezik mržnje postaje normalna stvar, i stvara se atmosfera linča, koji je karakteristika svakog necivilizovanog društva. Time svi kritičari aktuelnog režima, poznatog po bahatosti i primitivizmu, dolivaju ulje na vatru, a to može da koristi samo onima koje kritikuju. Lično mi je žao devojke, koju je neko ubedio da je lepa i elokventna, i da će kao partisjki kadar vremenom postati dobar novinar. Imajući na umu, najverovatnije, da dobar podrazumeva podoban.

Ceo ovaj slučaj potekao je iz medijske kuće koja je od svog osnivanja bila simbol slobodarskog i profesionalnog novinarstva. Pored odgovornosti za traume kroz koje prolazi mlada „novinarka“ Životić, urednici ove kuće snose odgovornost i za srozavanje ugleda Studija B i za blaćenje legendi beogradskog novinarstva, od kojih mnogi, na njihovu sreću, nisu više među nama. Medijska kuća koja je slavu stekla borbom za istinu i za običnog čoveka, pretvorena je u medijski servis vladajuće garniture. Po stepenu servilnosti mogu da se mere jedino sa Informerom i Srpskim telegrafom, koji su se odavno izborili za titule neprevaziđenih režimskih poltrona, spremnih na laži svake vrste.

Gostujući na TV Prva, glavna i odgovorna urednica ove pokojne medijske kuće rekla je kako je Barbara bila prinuđena da potraži stručnu pomoć, jer su je reakcije na društvenim mrežama duboko potresle. Ostaje otvoreno pitanje da li je urednica svesna da „novinarka“ Životić mora da potraži i pomoć u opismenjavanju, bar za početak. Osnove novinarstva bi, verovatno, učila posle tih prvih lekcija.

Bio jednom jedan Studio B. 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Peđa B. Đurović

Rođen sam daleke i varljive 1968. godine u Beogradu, i to me je opredelilo za ceo život. Beograđanin sam u srcu i duši, što nikako ne znači da se odričem svojih korena, koji po očevoj liniji vuku sa Romanije, a po majčinoj sa tromeđe Bosne, Like i Dalmacije. Odrastao sam i školovao sam se u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Rumunija, Poljska, Italija), da bih se 1992. godine skrasio u rodnom gradu, a 1995. godine sam se preselio u Batajnicu, gde i danas živim. Pišem jer volim i jer ne želim da ćutim.

Jedan komentar

  1. Ja sam,u nastupu besa,izjavio da je manja bruka da bude starleta nego ovakav,nazovi novinar,i evo ja se licno IZVINJAVAM ovoj lepoj devojci.Neka je ziva i zdrava.A njenoj sefici neka je bog upomoc

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top