Početna / Front Page Slide Show / Rekvijem za Kosovo
Rekvijem za Kosovo

Rekvijem za Kosovo

PIŠE: Peđa B. Đurović

I odreče se veliki vođa, taj neustrašivi borac za Srbe u svim srpskim zemljama, srpske svetinje južno od Ibra.

Posle silnih pregovora, i posle potpisivanja vrlo sumnjivog sporazuma u Briselu, za koji se do danas ne zna šta tačno sadrži, i zbog kog će njegovi i Dačićevi potomci sa stidom da izgovaraju svoja prezimena, Aleksandar silni je pred svojim sledbenicima na sednici glavnog odbora Napredne sekte priznao da je njegova politika po pitanju Kosova doživela poraz.

Slušaocu namerniku ostalo je nejasno o kojoj se tačno politici radi, jer on nikad nije javno rekao za šta se on to tačno bori, valjajući se po briselskim podovima, i preskačući ukusne kotlete kod frau Merkel.

Normalno je da u situaciji kada dve države, a nemojmo se zavaravati, Kosovo de facto i de jure jeste samostalna država, pregovaraju, predstavnici nijedne strane ne iznose javno svoju strategiju za pregovore, da ne bi ofirali drugoj strani taktiku.

Nije, međutim, normalno da se ne znaju ni okviri u kojima će se kretati pregovarački tim jedne strane, ili u ovom slučaju jedan ne posebno psihički zdrav čovek, koji je poput Luja XIV sebe poistovetio sa državom, pa sve odluke donosi u ime građana, bez konsultacija, bez stručnih diskusija, bez kvalitetne skupštinske rasprave.

Ono što je u ovoj priči najvažnije, jeste da je svim učesnicima sednice Glavnog odbora SNS-a, koja je održana 24. septembra tekuće, 2018. godine, laknulo kada je diktator prozvao krivce za poraz NJEGOVE politike. Neko naivan bi pomislio da je krivica njegova, baš kao i politika, ali to je, da prostite, velika greška.

Kriv je srpski narod, koji više voli da plače i da kuka, nego što voli da govori o uspesima i pobedama. Krivi su i Sonja Biserko, i žuta bagra, i svi drugi, samo nikako nisu naprednjaci i njihovi sateliti.

Bilo je ogavno posmatrati Marka Đurića, koji je par dana pre pomenute sednice izjavio da Beograd u pregovorima sa Prištinom vodi rezultatom od 5:0, kako zaljubljeno posmatra Vučića koji priznaje poraz, i kako sa izrazom punim razumevanja klima glavom na te reči.

Kraljevstvo bih dao, ne za konja, već da se tad našao neko da ga pita: „Marko, junače, ne reče li ti da vodimo 5:0? Šta je bilo sa tim, i što sad klimaš glavom?“.

Možda bi ga neko to i upitao, ali svi prisutni na toj sednici su posle vođinog priznavanja poraza uzdahnuli s olakšanjem, jer krivica nije njihova, i fokusirali svoje misli na kombinaciju koju treba tog dana završiti, na tender gde se treba ugraditi, na izdaju koju valja počiniti. Ne mogu oni da misle o Kosovu i drugim trivijanostima, kad imaju Vođu koji misli i za njih, njima su važni burazerske šeme, bogaćenje, pljačkanje, izdaja države.

Nisu oni na vlast došli da bi uradili nešto konstruktivno, došli su da rasparčaju ono što su (istini za volju) u velikoj meri uništili i rasprodali njihovi prethodnici.

I umesto da Kosovo bude prelomna tačka, u kojoj će Srbija pokazati svoju snagu, oko koje će se lomiti koplja, i zbog koje će Arbanasi dobiti po labrnji onako kako im sleduje, Kosovo je Aleksandru Vučiću poslužilo za stvaranje imaginarijuma, i za bajke o borbi za očuvanje svega što je srpsko. Za priče o poklonjenim traktorima, teladima, macama, kucama, za beskonačnu seriju lažnih obećanja, za sprdačinu sa ljudskim životima i sudbinama, za ponižavanje sopstvenog naroda.

Upravo na pitanju Kosova kičma Vučićeve diktature mora da bude polomljena. Ta veleizdaja, na koju ga ne primoravaju ni oni koji su ga postavili tu gde jeste, mora da bude početak njegovog pada i početak njegove političke smrti.

Previše lako se odrekao teritorije na kojoj živi veliki broj Srba, u uslovima kao u kakvom getu. Naravno da se odrekao lako, jer se on u svom životu ni za šta nije realno borio, osim za jačanje sopstvene pozicije na političkoj sceni Srbije.

Nema ništa čudno u tome da potomak porodice koja je uoči II Svetskog rata iz pravoslavlja prešla u katoličanstvo, samo da bi sačuvali svoje živote, proda veru za večeru, i odrekne se dela naroda na čijem je čelu, i ozbiljnog dela teritorije i rudnih i drugih bogatstava.

Još se Šiptari nisu usaglasili koju će tačno politiku voditi, a nekmoli da su počeli da slave pobedu u pregovorima sa Beogradom, Vučić je u ime Srbije istakao belu zastavu. Nije to obavio pred kamerama neke od televizija sa nacionalnom frekvencijom, što mu je manir u poslednjih nekoliko godina – svaku sitnicu saopštava na vanrednoj konferenciji za novinare, koju režimske televizije moraju da prenose, već je to uradio na ne toliko praćenoj sednici glavnog odbora sekte na čijem se čelu nalazi.

Zna on, čak i ovako neuračunljiv kako deluje da jeste, da je odricanje od Kosova nešto preko čega mu nijedan pristojan čovek neće preći, te nije pohitao da o tome obavesti vaskoliko srpstvo.

Pustio je lukavo da vest o tome procuri kroz malobrojne slobodne kanale za protok informacija, i sad negde sklupčan sedi i čeka svoju političku smrt.

Neće mu tu pomoći ni 9 TV ekrana kojima je naoružao svoj kabinet, neće mu pomoći ni mržnja koju seje, neće ni ogromne količine novca koji je uz pomoć kriminalnih saradnika opljačkao od sopstvenog naroda.

Neumoljivo se primiče dan kada će ga tehničari na TV  stanicama potpisivati sa „Aleksandar Vučić, bivši političar i bivši predsednik Srbije“. Svestan je on toga, mnogo svesniji od dobrog dela naroda na čijoj kičmi jaše i na čiji račun živi i bogati se bahato i bez mere.

Share Button

O Peđa B. Đurović

Rođen sam daleke i varljive 1968. godine u Beogradu, i to me je opredelilo za ceo život. Beograđanin sam u srcu i duši, što nikako ne znači da se odričem svojih korena, koji po očevoj liniji vuku sa Romanije, a po majčinoj sa tromeđe Bosne, Like i Dalmacije. Odrastao sam i školovao sam se u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Rumunija, Poljska, Italija), da bih se 1992. godine skrasio u rodnom gradu, a 1995. godine sam se preselio u Batajnicu, gde i danas živim. Pišem jer volim i jer ne želim da ćutim.

Jedan komentar

  1. Dok on dočeka svoju političku smrt mi propadosmo.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top