Puzijada

Puzijada

PIŠE: Jelena Maksimović
ILUSTRACIJA: Slobodan Srdić (Građanin)
У престоници је, а где би другде, прошлог викенда одржана Пузијада! Појавиле су се неке веселе маме које су, ни годину дана како су се породиле, очигледно већ почеле да тренирају своје бебе. Да пузе! Знају жене где живе па су, ваљда, и те како свесне колико је важно да се добро и брзо пузи.
У ту сврху, развиле су читаву тактику вабљења својих мезимаца (мислим на бебе): сокићима, шареним играчкама, али и светлуцавим мобилним телефонима. Бебе, као бебе, забалављене и помало блентаве, нису ни свесне колико ће им ова дисциплина значити у тек наступајућем животу. Углавном су биле збуњене, неке су вриштале од плакања, неке су кулирале ову спрдњијаду.
И тако сам ја, захваљујући Пузијади, схватила да сам васпитно скроз запуштена! Уместо да ме учи да пузим, моја мајка је била у паници да што пре проговорим. Као, много сам била вредна, па сам рано проходала. Нисам имала времена ни да тај бебећи период бар отпузим како треба и увежбам ту технику, па да каснији живот наставим савијајући се и бауљајући, кад год то неко очекује од мене. Уместо да истренирам ту круцијалну животну способност , ја сам била нешто као заморче колико дете може да буде напредно. Са посебним освртом на “персоналити“, само не знам како се то у то време звало.
Дакле, упропашћена сам јер су моји родитељи су у старту затајили не утувивши ми у главу шта су битни потези за будући квалитетан живот, једног дана, кад порастем. Од свега сам једино била частан и добар пионир. Али, није то било због претеране љубави према Титу, већ због заклетве коју сам дала и коју нисам погазила до дана данашњег. Потом, моји родитељи су, скроз погрешно, мислили да не треба да будем члан ОНЕ партије. Нисам ни била, јер сам у најузбудљивијем периоду свог младалачког живота, носила етикету да сам  дете “домаћег издајника и страног плаћеника“ из простор разлога јер ми је мајка била ватрени опозиционар, а отац пензију зарађивао у мрском, капиталистичком свету. У међувремену, око нас су се мењали ауторитети за које ја тек нисам посебно марила.
А у Србији, свуда око мене, дешавала се, и својски развијала – пузијада! ‘Де год да се окренеш! Ја, овако васпитно заостала и потпуно неприпремљена, никако да се снађем. А, изгубљено не може да се надокнади. Не могу да кажем да ми је лоше, али сигурна сам да би ми уз познавање технике савијања кичме било – савршено! Сад не вреди. Колико год, истина ретко, пожелим да себи на тај начин олакшам живот, једноставно – не иде!
Понекад, просто, завидим једној својој колегиници која је рођени полтрон. Факултет је завршила са препорукама у партијској књижици, а не индексу. Тако се и запослила. У стању је да обгрлати човека за мање од минут. И најпознатији холивудски глумци би јој позавидели на умећу. Шлихта се свима, и коме треба, и коме не треба. Заправо, животна јој је девиза да јој сви требају јер, никад се не зна ко ће јој затребати. Док сам још са њом могла да одржавам какву-такву комуникацију, упитала ме је шта ми је толико тешко да некоме кажем да је леп и паметан и када тако не мислим. Зато што сам неваспитана, кратко сам одговорила.
С друге стране, упорно сам доказивала да плавуше и нису баш толико глупе. Напротв!. Знам ја да су сви људи помало сујетни, а нарочито кад се дочепају моћи. Тек тад им је нарочито неопходно потрахињивање сујете. То је људски. Али, свашта је људски, па и то да су сви они само играчке у рукама победника разних пузијада.
А, такмичење не престаје. Учитељи, професори, секретари, шефови, директори, начелници, лекари, генерали, министри, председници… Свака генерација доноси на стотине врхунских полтрона. Полтрони ђаци, полтрони студенти, полтрони секретарице, полтрони асистенти, полтрони књижевници, па новинари, чак и академици. Полтрони константни, полтрони по потреби, потом они из навике, модерни, ретро, локални, глобални, напорни, дискретни.
И тако, одгледах телевизијски прилог о Пузијади, схвативши да ми живот прође а да сам потпуно невешта у шлихтању. Кичма ми је прилично права, мада су ми, признајем, колена мало похабана. Али само зато што сам схватила да има куди камо занимљивијих начина за њихову руинираност од пузијаде и клечења из користи.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Jelena Maksimović

Pametna Šumadinka. Neodoljiva. Nekad išla u Petnicu. Sad u Petnicu ide njen sin. Ona je novinar i filolog. Ili filološkinja. Čita i čuva knjige u jednoj biblioteci. Vodi dobru emisiju na radiju u Kragujevcu.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top