Početna / Front Page Slide Show / Prosvetarima u pomoć
Prosvetarima u pomoć

Prosvetarima u pomoć

PIŠE: Ivan Điković
Ministar prosvete Verbić je izjavio, a novinske agencije prenele, da u Srbiji ima deset hiljada prosvetnih radnika viška. Ne postoji način da se svi oni preraspodele, dodao je Verbić.
Ne bi trebalo da nas čudi što je ova izjava lansirana upravo u trenutku kada se prosvetni radnici, s pravom, bore za svoj opstanak.
U maniru prljavih predizbornih kampanja, partije na vlasti su očigledno rešile da se obračunju sa svima koji ne misle ili ne žele da budu na političkoj liniji njihove demagogije.
Izjavu resornog ministra, zaduženog da bude šef svim ljudima koji bi trebalo da podučavaju našu decu, prati, najčešće u komentarima članaka, još prljaviji obračun partijske, takozvane „bot“ mašinerije, sa svima koji ne hvale potemkinova sela izvršne vlasti.
Veštim savijanjem istine, spinovanjem i upotrebom namernih logičkih grešaka, ovi ljudi bez karaktera i morala, ostrvili su se na jadne radnike u prosveti, koji su, za proteklih dvadeset godina opljačkani i materijalno i duhovno.
Pritisak na sve koji se, iz egzistencijalnih razloga, ne slažu sa sistemom koji je uspostavljen u ovoj zemlji, a koji su postavile partije koje su se smenjivale na vlasti, ova privremena vlast doživljava kao jedini način opstanka.
Oni se odavno ne plaše kritike. Oni svaku kritiku mrze, a samim tim, mrze i svakoga ko se usudi da ih kritikuje.
Uprkos tome, kritike su sve glasnije.
Njihova propagandna mašinerija je zato nervozna i verbalno i nasilna.
U veštoj zameni uloga dželata i žrtve, sve je orkestrirano kako bi glavni krivci za loš obrazovni sistem postali učitelji i profesori, a vlast preuzela ulogu žrtve. I to su „polu-profesionalni komentatori za sok i sendvič“ pokušali da odrade, i to na sledeći način:
„Jadna deca ko ih danas obrazuje.“
„Svima otkaz. Napraviti novi ugovor o radu prosvete…“
„Nije im dovoljno što zarađuju na privatnim časovima oko 500 i više ovra nego sad žele i veće plate. Ja bi im namerno smanjio plate pa nek se slikaju…“
„Profesori dragi mogli bi i vi malo da fizikališete pa bi cenili malo više taj posao i tu platu…“
Tako je i vest da glumac Nebojša Dugalić napušta državu, zato što ne može u njoj da hrani svoje petoro dece, pretrpela lavinu demagogije partijskih botova. Manir „bot“ komentara je:
„Svi hoće u glumce. Nema leba bez motike.“
„Sam je kriv što nije vodio računa koliko i pod kojim uslovima se zadužuje, ovako da mu lepo poželimo sretan put…“
„A šta bi on hteo da mu mi kao narod plaćamo iz banke keš kredit, pa izvini prijatelju na nećeš i nacionalnu penziju pride?!“
Jasno je da su ovo pokušaji da se narodu Srbije, ljudi koji obrazuju našu decu, predstave kao nemoralni i lenji i da se na njihova leđa prebaci odgovornost za sistematsko uništavanje nauke, prosvete i kulture u proteklih 25 godina.
Kao šlag na tortu, dolazi izjava ministra Verbića, koja nedvosmisleno kaže, da će deset hiljada prosvetara da završi na ulici. Prosvetari, pazite dakle šta radite i protiv koga se bunite, možda vas neko naprednjačko mastiljalo pribeleži u notes.
Umesto da se ministar i izvršna vlast bavi reformom obrazovno-vaspitnog sistema.
Umesto da se tih deset hiljada ljudi iskoristi kako bi, na primer, razredi imali manje đaka, a vreme profesora posvećeno svakom đaku bilo veće.
Umesto da prosveta bude jedan od onih nekoliko najvažnijih državnih projekata, koji bi pomogli da se postavi temelj za bolju budućnost naše države, partije na vlasti su rešile da se politički obračunaju sa učiteljima naše dece.
Kadar koji kupuje diplome i plagira doktorske disertacije očigledno to ne može da shvati, te obrazovanje doživljava kao političku konkurenciju.
Zato što znaju da obrazovan narod nikada neće pristati da robuje neoliberalnoj faštoidnoj travestiji kapitalizma i njihovim podmitljivim eksponentima u domaćoj politici.
I zato je, u ovoliko socijalno neodgovornoj državi, dužnost svih slobodnih građana da podrže, kako protest prosvetnih radnika, tako i svaki drugi miran i nenasilan socijalni protest.
Zato što u poplavi demagogije i fašistizacije samo solidarnost naroda ima snagu da tiraniji kaže NE!

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Ivan Djikovic

Jedan komentar

  1. Alal vera za clanak, gospodine Ivane. Mozda dodati da su zbog tako jalovog tretiranja prosvete vec hiljade mladih izgubili, koji, cim posto izadju iz srednje skole ili sa fakulteta, a buduci da nista svojim postenim radom, desetkama nisu mogli da urade u ovoj drzavi, odlaze iz drzave.. Ministartvo prosvete obuhvata i fakultete, kako se tamo meri rad i izivljavanje profesora, dok je profesor srednje skole duzan da nauci decu, profesor fakulteta gleda samo da sto vise obori, svoje licno napredovanje a o drzavnom trosku, pa i njima se odvaja od profesora, ucitelja, nastavnika, pomocnih radnika…mi smo isto ministarstvo, oni imaju po tri casa nedeljno a plate 100-200.000. dinara bez obzira na segment nauke i tehnologije, koji im samo dnevnice i izdavastvo knjiga i radova neupotrebljivih u praksi, pokriva za licne interese.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top