Početna / Front Page Slide Show / Prosta deoba Srbalja
Prosta deoba Srbalja

Prosta deoba Srbalja

PIŠE: Peđa B. Đurović

Ništa bolje ne uspeva kod Srba od podela. Na partizane i četnike, na Srbe i Jugoslovene, na Cigane i Grobare, na patriote i izdajnike… Nije to produkt ovog vremena, pojava je pristuna na ovim prostorima već dugi niz godina/decenija. I ni u čemu Srbi nisu toliko istrajni, koliko su u podelama. Kad se delimo, onda to radimo do koske, bez kompromisa. Što surovije i krvavije, to bolje.

Višestranačje je u Srbiji podstaklo nove podele, te se podelismo na komunjare i na demokrate. Što je velika zabluda. Oni koji su se prozvali demokratama nisu ništa drugo do komunisti (i njihova deca), koji su na brzinu promenili dresove. Bitno je bilo da se pristalice polarizuju, i da se Srbija podeli na „demokratsku i građansku“ i onu drugu. S tim što je ovo „druga“ oduvek imalo pežorativno značenje.

Tako smo došli u situaciju da Dragoljub dr Mićunović, koji je slavu u svojim komunističkim danima stekao jahanjem pravoslavnog sveštenika, u srcu kruga dvojke, na Vračaru, vaspostavi centralu elitističke građanske Srbije. Ne želeći da umanjim značaj ljudi koji su iskreni zagovornici demokratskih principa, i koji su uz Demokratsku stranku od njenog osnivanja, moram da primetim da je DS-u prišao elitistički sloj stanovništva, oni koji su oholo pomislili da su pametniji, brži, jači, bolji od drugih. Kako god, DS je posle populističkog Draškovićevog SPO-a bila jedina ozbiljna opoziciona stranka, koja je ljudima ulivala veru u bolje sutra u onim turobnim Miloševićevim vremenima.

Sve dok i unutar DS-a nije otpočeo proces proste deobe. Izlazak Koštunice i još nekih članova rukovodstva stranke, stvaranje DSS-a, cepanje na frakcije, bilo da su stvarane druge stranke, bilo da se radi o podelama na frakcije unutar žutog preduzeća. Jer partije i nisu ništa drugo do kompanije koje rukovodiocima donose značajan kapital, i služe za pranje novca i (vrlo često protivpravno) sticanje materijalne koristi. I svaki kalif koji je poželeo da zauzme kalifovo mesto osnovao je svoju stranku i nastavio je da se bori za svoj deo plena.

Delimo se i na Rusofile i na EU fanatike, mada je i kod obožavalaca majke Rusije primetna želja da se ispijaju espresso i coca-cola u kakvom kafiću u truloj i dekadentnoj zapadnoj Evropi. Nas i Rusa je vazda bilo 300 miliona, ali je nekako mnogo komfornije brojati nas iz Stokholma ili Berlina, nego iz Sočija, Tjumena ili Vladivostoka. Nismo u toj podeli nikad uspeli da ostanemo dosledni, puka glad za luksuzom je učinila svoje.

Moglo bi se o svim srpskim podelama pisati dugo, tema je neiscrpna. Podela koja je u ovom trenutku najvažnija i najopasnija, jeste podela na prvu, drugu i treću Srbiju. Podela na rodoljube i na izdajnike, na borce za slobodu i na one koji su krivi za sve neuspehe opozicije. Na stranu što je patriotizam nešto o čemu pristojan čovek ni pod uticajem narkotika ne priča, budući da se patriotizam živi i pokazuje na delu, jako je opasno sve one koji razmišljaju drugačije od „rodoljuba“ nazivati izdajnicima. To ide, pre svega, na ruku aktuelnom režimu, koji do maksimuma koristi staro latinsko pravilo „Podeli pa vladaj“.

Divide et impera je moto od kog treba bežati, a ovi poslednji protesti opozicije (koja to i nije) svesrdno pomažu podelu među običnim ljudima. Ta podela je najvidljivija na društvenim mrežama, gde sve pršti od međusobnih etiketiranja. I umesto da opozicioni lideri, koji stoje iza najnovijih protesta, traže tačku oko koje će se građani ujediniti, i tako ujedinjeni učiniti da u društvu dođe do promena, oni te podele kao da podstiču. Što i nije tako loše, tako bar jasno stavljaju do znanja za koga, zapravo rade.

Ako iz ovog pisanija treba da se izvuče neko naravoučenije, neka to bude molba da pokušate da se uzdržite od etiketiranja i podela, to još nikome nije donelo ništa dobro. Nemojte premeravati po društvenim mrežama ko je veći patriota, a ko veći izdajnik, nemojte premeravati ni čija je piša duža, sve je to potpuno nebitno u trenutku kada prosto moramo da učinimo nešto da se tirjanstvu stane nogom za vrat, da se dovede k poznaniju prava.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Peđa B. Đurović

Rođen sam daleke i varljive 1968. godine u Beogradu, i to me je opredelilo za ceo život. Beograđanin sam u srcu i duši, što nikako ne znači da se odričem svojih korena, koji po očevoj liniji vuku sa Romanije, a po majčinoj sa tromeđe Bosne, Like i Dalmacije. Odrastao sam i školovao sam se u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Rumunija, Poljska, Italija), da bih se 1992. godine skrasio u rodnom gradu, a 1995. godine sam se preselio u Batajnicu, gde i danas živim. Pišem jer volim i jer ne želim da ćutim.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top