Početna / VESTI / Dnevna doza kulture / Promocije, majke i maćehe
Promocije, majke i maćehe

Promocije, majke i maćehe

PIŠE: Aleksandar Bećić 

Znate onu staru srpsku (a ko će ga znati da li je zaista srpska) izreku „Nekom je život majka, a nekom maćeha“? To se, nažalost, preslikava u sve sfere srpske svakodnevice. Pa i na kulturu. Na kulturno stvaralaštvo. Na književnost – naročito.

I to se svake godine najbolje vidi uoči Sajma knjiga, kada mnogi izdavači „tempiraju“ izdanja na koja najviše računaju.

Prethodni četvrtak je za autora ovog teksta bio „dan promocija“ u njegovom kalendaru.

Najpre promocija satiričnog romana „Novo Smederevo“ Aleksandra Novakovića. Potom promocija knjige „Ti i ja, Anđela“ Vladimira Arsenijevića.

PROMOCIJA PRVA

p60928-190402Moj imenjak Novaković izdao je svoj roman za jednu malu, ali beskrajno šarmantnu i pametnu izdavačku kuću pod imenom „Književna radionica Rašić“. Vlasnici iste važno je da su njena izdanja drugačija i beskrajno je ponosna što njima ubada „one tamo“ u oko i nervira ih drskošću da ih iz rukopisa preseli u korice. Legitimno. I hrabro, moram dodati.

Vladimir Arsenijević je pak, izdao svoj „novi“ roman, odnosno rimejk knjige „Anđela“, ovaj put pod osveženim naslovom kom je dodao „Ti i ja“ za Lagunu. Znate već: To su oni što su najveći (neosporno), najpoznatiji (neosporno) najjači (opet – neosporno). Vlasniku Lagune je, pak najvažniji tiraž. I to je potpuno legitimno.

75aa8d4c-edc7-4aa3-9348-9175ff734566img400Na promociji „Novog Smedereva“ gotovo kućna (da ne kažem kafanska) atmosfera. Uz poznata kašnjenja i „vađenja“ za nedolazak: „Pukla mi guma“; „Zaglavio sam se u saobraćaju“; „Brate, posao, ne vredi, ne stižem“; „Nešto ti danas nisam dobro“… Znam već – i sam sam iskusio tu vrstu poruka više puta u životu. Sve u svemu, nekoliko onih koje književnost zaista zanima sede razbacani u kafiću. Opušteno ćaskaju. Interakcija je dobra. Red pitanja, red odgovora, red čitanja odlomaka, red dobacivanja sa okolnih stolova… Prijatna atmosfera i čini se – dobar roman. Nisam književni kritičar, već samo puki novinar i povremeno pisac, pa se ne usuđujem da tvrdim do kraja, sa autoritetom. Umesto toga – govorim kako je to – lično mišljenje.

Moj cenjeni kolega Saša Ćirić je u maju napisao kako je „Novo Smederevo knjiga koja je potrebna Srbiji koliko je Srbija potrebna njoj“. Ja bih u svakom slučaju rekao da je to roman koji je potreban srpskoj književnosti.

Pre svega zato što čini ozbiljni iskorak povratku satire u književnost i knjižare: Zbirke aforizama su sjajne, ali roman, e to je ipak nešto sasvim drugo. Jer – da se ne lažemo – potrebno je napisati nekoliko stotina strana teksta i sve vreme biti duhovit, lucidan, dopadljiv… Za to morate biti iskusni. Ili biti beskrajno duhoviti. Čini mi se da je Aleksandar Novaković beskrajno duhovit. U isto vreme – ima i zavidno spisateljsko iskustvo. Iza njega su mnoge nagrade i stipendije za objavljena dela, a ova njegova knjiga je na momente bezobrazno iskrena i nisam siguran da će – baš zbog toga – biti nagrađena. Autor u ovoj knjizi oporo ukazao na opasnost potonuća Srbije u nešto što bi se moglo nazvati „mitomanija“. I nemojte ni za trenutak pomisliti kako smo daleko od toga.

Sve ovo o čemu vam pričam – desilo se ispred jednog kafića koji deli zid sa knjižarom Makarta, distributera. Skromno, toplo, gotovo kućno (kao što već napisah) druženje.

PROMOCIJA DRUGA

ti-ja-andjelaA onda – Arsenijević. Najmlađi dobitnik Ninove nagrade za odavno kultni roman „U potpalublju“. Čovek za koga većina misli da je napisao samo taj roman i drugi deo Tetralogije Cloaca Maxima – „Anđela“, što je pogrešno. Ali – šta da se radi: predrasude.

Za razliku od „Novog Smedereva“, „Ti i ja Anđela“ se promoviše u Domu omladine. Prepuna sala Amerikana. Postavljena scena. Ozvučenje. Video-klipovi kojima se roman promoviše. Najbolji srpski glumci govore odlomke romana. Pompezno. Mračno. Teško. Sam roman je težak. Hladno. Možda zbog klima – uređaja koji hlade punom snagom iako nikome nije jasno zašto.

predstavljen-roman-ti-i-ja-andela-vladimira-arsenijevicaPokušavam da sagledam publiku u sali i čini mi se da su u pitanju dominantno mladi, koji se (u vreme odigravanja radnje ovog romana) nisu ni rodili. „Šta oni znaju o tom periodu“, upitam se, ali shvatim da je dobro što se interesuju za knjigu, ali i za period kroz koji smo prošli u ne tako dalekom prošlom veku.

Znam da je Arsenijević jak autor, sa izuzetnom rečenicom, konzistentnom konstrukcijom svakog dela koje je napisao, ali ne razumem: Zašto je potrebna tolika fama i promocija autora koji je već dobrano etabliran? Nastupi na televiziji, glumci, čitava predstava…

I shvatim: U pitanju je „Laguna“. Koju (kao što sam već nekoliko puta napisao) možete da volite ili ne volite zbog mnogih naslova koje su objavili. Ali je najveća. Najpoznatija. I najjača. A to je u ovom poslu – najvažnije.

Izađem sa druge promocije i upitam se: Kako bi izgledalo kada bih jednog dana gledao promociju koju organizuje „Književna radionica Rašić“ u nekom drugom prostoru. Domu omladine, na primer.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top