Početna / Front Page Slide Show / Štrik za Ustav i štrajk
Štrik za Ustav i štrajk

Štrik za Ustav i štrajk

PIŠE: Aleksandar Bećić

Ulazimo u doba diktature. To je jasno. Ako mislite da preterujem ili govorim gluposti protiv aktuelne vlasti, moram da vam skrenem pažnju da se sprema diktatorski zakon o štrajku. Zakon koji je pisala očito grupa neobaveštenih „eksperata“, kakvih je ova zemlja, nažalost, puna.
Samo me interesuje – da li će radnici dozvoliti da im se i ovaj zakon proturi kroz noge.
Jer, naravno, samo da rata ne bude.
Elem, sadašnja Skupština Srbije treba do kraja godine da usvoji Nacrt zakona o radu, po kom sutra ujutro (dobro, sutra je nedelja, ali već u ponedeljak) poslodavac može da uđe u firmu i pogleda ka vama, pa ako mu se ne sviđa kako ste ga pogledali, da li ste dovoljno sveži i nasmešeni – kaže – hajde kući, junače, ne trebaš mi. Po tom novom Nacrtu zakona o radu, poslodavac može i da vam kaže – nema para, kriza je, šta ćeš… A ti, junače, možeš samo da slegneš ramenima i razmišljaš da li će ti žena kukati zbog besparice, ili će se drati na tebe. Prema tom genijalnom Nacrtu, od otpremnina možeš da se oprostiš.
E, ali po novom Nacrtu zakona o štrajku, ti, moj junače radnički, nećeš moći da štrajkuješ na ulici, već u prostorijama poslodavca. U najboljem slučaju – u krugu fabrike – ako se to gde radiš može nazvati fabrikom i ako uopšte ima ikakav krug.
Nećeš, moj junače moći ni da tresneš šakom o sto, ili, ne daj Bože, o mašinu, jer ne smeš po tom Nacrtu da štetiš imovinu poslodavca.I da se zna, junače, to što si ti nezadovoljan, pa bi da štrajkuješ eto, već sutra, ni to ne može. Da bi počeo da štrajkuješ u ponedeljak, moraćeš da najaviš štrajk najmanje pet (radnih) dana pre toga. Taman dovoljno da ti se „poslodavac“ zahvali na saradnji u međuvremenu, jer mu bundžije ne trebaju. Naravno, na osnovu Zakona o radu.
Dobro, bre, ko je ovde lud? Koga vi, političari i „eksperti“, zajebavate?
Nije vam dovoljno što ste uzjahali (ne samo vi novi, nego i oni pre vas) ovaj narod?
Vi, bre, kršite Ustav Srbije!
Osim ako ova zemlja preko noći nije postala apsolutistička monarhija (a liči, liči…), u njoj je još uvek na snazi član 54 Ustava Republike Srbije koji se bavi pravom na okupljanje. A on kaže:
Mirno okupljanje građana je slobodno.
Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju ni prijavljivanju.
Zborovi, demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavljuju se državnom organu, u skladu sa zakonom.
Sloboda okupljanja može se zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite javnog zdavlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.
Da vam prevedem, bando političarska koja se otvoreno zajebava sa ovim narodom i prodaje mu priču o medu i mleku u Evropskoj uniji: vaši eksperti su završili pravne fakultete, izgleda na nekom SEGA-TRENDU. Jer ovako nešto sebi ne sme da dopusti ni advokatski pripravnik!
Menjajte bre, te „eskperte“.
Jer, prema Ustavu, mirno okupljanje građana (protestna šetnja uz nošenje transparenata, okupljanje na trgovima, javnim površinama, i sličnim prostorima) je slobodno.
Jer prema Ustavu, okupljanje (štrajk) u zatvorenom prostoru (radno mesto u fabrici ili firmi) ne podleže ni odobrenju ni prijavljivanju!
Opila vas je vlast.
A narod se pritajio. Naizgled ćuti. Ali sve manje sluša.
Zar vam to ne javljaju ovi sa terena, što osluškuju šta ko priča? Ili možda za njih nemate vremena od vožnje u klimatizovanim limuzinama o trošku raje?

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

7 komentara

  1. Postovani gospodine Becicu, bas ste me nasmejali: pa zar mislite da ce radnici dignuti glas protiv tog Nacrta koji ce postati Zakon? Ne verujem! Njima je super, nikad bolje! To sto 300.000 ljdui nema zdravstvenu knjizicu u Srbiji bas nije vazno!

  2. U tekstu pomenuti tretman odavno “uživaju“ zaposleni u privatnom sektoru, tako da ne vidim tu ništa novo.
    Naravno, ovo su neljudski uslovi, a jedina korist može biti pročišćavanje zaposlenih u javnom sektoru i smanjenje njihovog brojnog stanja na realnu meru.
    Mnogo su oni zaštićeni u odnosu na ostale zaposlene, koji ih – izdržavaju.

  3. … prosto je neverovatno kako mi želimo da nam večito ostane ovakva država kojom upravljaju nekoliko političkih lidera sa svojom elitom sa neograničenom vlašću i nikakvom odgovornošću pa nam treba zakon o štrajku da te tajkune i političku elitu učimo pameti da se tako ne može ponašati … kao da smo zaboravili da preduzeće ima svoje obaveze prema uređenoj državi, a ne prema Srbiji kakva je sada i po meni vrlo teško se može nazvati država, i da uređena država odmah pokreće mehanizam gašenja tog preduzeća ako ne isplaćuje zarade radnicima ili doprinose tim istim radnicima a ako se utvrdi da je vlasnik to namerno uradio sledi i krivična odgovornost jer vlasnik nema pravo da izaziva uništavanje preduzeća jer tako podriva ekonomski sistem države … takođe smo zaboravili da je štrajk vrlo opasno oružje ako se da bez ikakve kontrole ovim sada nazovi sindikatima jer se tim osobama koje poseduju to oružje može od strane neke interesne grupe ili konkurencije “ naručiti “ štrajk da bi se to preduzeće jednostavno sa svojim proizvodima uklonilo sa tržišta i smanjila konkurencija … kao da smo zaboravili da nam treba slobodno i nezavisno pravosuđe i inspektorat za rad koji to sada po svim pokazateljima nisu a nema šanse zbog ovakvog političkog i izbornog sistema da i bude i tu su potrebni napori sindikata da do toga dođe … kao da smo zaboravili da su nam potrebni sindikati u pravom smislu te reči a ne sindiakti čiji je jedan predsednik predsednik Izvršnog odbora PIO fonda, drugi predsednik je poslanik na listi jedne političke partije, treći predsednik ima svoju kako kažu privatnu firmu i veliki je apsolutista u svom sindikatu jer je nesmenjiv … kao da smo zaboravili da u Srbiji postoje hiljede firmi u kojima ne postoje sindukati i koje su privatno vlasništvo i da ova navodna borba ovih navodnih sindikata je po meni borba za prava i status radnika u JP i ustanovama kao i u institucijama i administraciji sistema … kao da smo zaboravili da strane korporacije pre nego što dođu u neku zemlju da ulože svoj kapital prvo dobro prouče zakon o radu i naravno zakon o štrjku ako ga bude jer one dobro znaju da se na sudu gube sporovi ako se ti zakoni ne poštuju a te korporacije su dovoljno moćne i ugledne da neće rizikovati da ulaze u bilo kakav dil sa lokalnim političarima koje mogu kupiti za siću …

  4. Mogu samo da kazem da je sve jasnija mudrost naseg naroda „daj coveku vlast da vidis kakav je“. Medjutim, ima ta mudrost svoj nastavak: „Tada je kasno.“ Ova koalicija dokazuje da je ista po mentalitetu kao sve one koje su prethodile. Kao sto smo pre godinu – dve kukali protiv „zutih prevaranata“ tako cemo kukati protiv ovih. Pa protiv ovakvog nacrta strajka je cak kapitalisticka Evropska unija! Ko je ovde lud?!

  5. Jovica Lekovic

    a mozda se digne kuka i motika? ili ne, mozda nam je lepo ovako…

  6. ……. ko poslednji izadje, nek ugasi svetlo….

  7. ne znam vise ni sta je to sto nas moze izvuci. Po sredi je ogromna, nezamislivih razmera na delu potpuna idiotizacija, apsolutna defragmentacija, atomizacija naroda,drustva podeljenog na klase, potklase,vere, nacije, plemena sa krvlju kao svetinom na svojim totemima… ko u danteovom paklu. Pritom tolika pasivizacija nekad buntovnog naroda da je neshvatljivo da li smo mi isti narod kao onaj koji je opisao arcibald rajs i koji je vredeo, koji je za vreme nakon drugog svetskog rata izgradio zemlju i ziveo lepa vremena, covek je tad pravio svoju buducnost, sada ne kreira ni sadasnjost….. nekad sam verovao u boljsevicku, proletersku revoluciju….vise ne verujem ni u sta, ili kako onaj disident mihiz rece sad ne verujem ni u ono nista…

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top