Početna / Front Page Slide Show / Prokletstvo prve dame kroz istoriju
Prokletstvo prve dame kroz istoriju

Prokletstvo prve dame kroz istoriju

PIŠE: Berislav Kangrga
Naš narod, ne znam da li je tako i kod drugih, ili obožava ili prezire svoje vladare. Sudbina Jovanke Broz je u stvari već odavno ispričana priča srpskih i jugoslovenskih vladarki kroz istoriju.

Skoro sve naše vladarke imale su sličnu, tragičnu sudbinu. Od nesrećne Evdokije, supruge župana Stefana Prvovančanog, do Simonide, srpske kraljice preko kneginja: Ljubice Obrenović, Julije Hunjadi, kneginje i kraljice Natalije Obrenović, Drage Mašin, kraljice Marije Karađorđević, energične princeze Sare Anastasijević – Karađorđević pa sad već i pokojne Jovanke Broz.

BREME VLASTI BEZ VLASTI
Sve njih kroz istoriju povezuje ista priča. One su bile supruge, sa krunom na glavi ili bez, koje su stojale uz svoje muževe – vladare.
Među ovim nabrojanim, znamenitim srpskim i jugoslovenskim vladarkama svaka od njih je nosila svoj teret. Bile su one koje su trpele muževljeve prevare, odbacivanja, bile su i one koje su varale, bilo je onih koje su doživele i teško stradanje i koje su umirale u velikom siromaštvu, zaboravljene i osuđene bez ikakve presude i bez ikakvog razloga. Pored burnog života, glamura, lepih reči, onih koji laskaju krila se mržnja, zavist, pakost, nepoverenje, političke intrige i nemilosrdna borba za vlast.
Sigurno da nije lako i tako lepo kao što mnogi od nas misle biti u vrhu vlasti. Koja je cena za raskoš? Glava? Kruna? Šta može biti gore od surovog ubistva – da te život kazni ili nagradi dugovečnošću koju ćeš provesti u siromaštvu i bedi zaboravljen od svih, prepušten na milost i nemilost drugih. Da li je to okrutna igra života i sudbine? Pravda ili nepravda? Sve ove, gore nabrojane žene pratile su sudbinu svojih muževa, delile sa njima dobro, a često i mnogo zla. Istorija pamti žene koje su često potpuno nedužno okrivljavane zbog loše politike i sudbine zemalja koju su vodili njihovi muževi- vladari. Jovanka Broz je samo još jedna od njih, upletenih u jednu veliku, balkansku priču.

PROTERANA
Nesrećna princeza Evdokija je kao i mnoge žene plemenitog roda imala već preodređenu sudinu – politički brak koji je sklopljen sa srpskim županom Stefanom Prvovenčanim. Da li zbog nevere ili zbog političkih igara ona je proterana, kako opisuju izvori “gola sa dvora”. Prema pisanju istoričara Ćorovića, ona je oterana navodno jer je bila šugava. To se može protumačiti u smislu da je učinila neveru (kao duhovna prljavština ili beleg) prema mužu ili je to bilo “opravdanje” koje je bilo lako prihvatljivo u tadašnje vreme, usled političkih igara koje su za to vreme bile sasvim uobičajene. Župan je tražio kraljevsku krunu i priznanje titule sa zapada.

MONAHINJA
simonidaKraljica Simonida, nesrećna maloletna princeza, koja je sa pet godina stupila u brak sa kraljem Milutinom koji je tad imao 45 godina. Zbog nesreće koju je pretrpela, prema pisanju Mavra Orbina, nije mogla da ispuni svoju žensku dužnost – da podari kralju potomstvo sa njom. Kao dete, osuđena je da provede život pored posesivnog čoveka, a koja je tražila spas u nečemu što je jedino bilo tada prihvatljivo za ženu njenog ranga – u monaštvu, da služi Bogu. Vraćajući se iz posete svojim roditeljima obukla je monašku haljinu što je bio simboličan čin zavetovanja Crkvi. Strahujući od reakcije kralja Milutina, brat joj je pred svima pocepao monašku haljinu i zatražio da se što pre vrate na dvor kralja Milutina. Posle njegove smrti život je provela kao monahinja koja nije zaboravila Srbiju iako nije više u njoj živela.

ŽENE OBRENOVIĆA
ljubica obrenovicKneginja Ljubica Obrenović, požrtvovana majka koja je delila progonstvo zajedno sa knezom Milošem. Svedok njegovih prevara. U trenutku ljubomore pucala je na svoju suparnicu Petriju, ljubavnicu kneza Miloša. Knez joj je oprostio ovaj čin zahvaljujući tome što je bila trudna i zahvaljujući narodu koji ju je podržavao. Umrla je u progonstvu u Novom Sadu u vreme kada su Karađorđevići sedeli na prestolu.
Kneginja Julija Hunjadi, žena o čijoj se ljubavi u početku puno pričalo sa knezom Mihailom Obrenovićem nije mogla da podari naslednika prestola što je postao glavni kamen spoticanja. Napustila je Srbiju posle razvoda da bi se posle kneževog ubistva preudala za nemačkog grofa sa kojim je navodno bila u vezi još dok je bila u braku. Julija je postala svedok pobede ideje jugoslovenstva jer je umrla 1919. u vreme kad je već nastala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca,  pola veka od ubistva njenog prvog supruga, kneza Mihaila.
natalija obrenovicKneginja i kraljica Natalija Obrenović, supruga Milana Obrenovića ima najtragičniju sudbinu, može se reći od svih njih i ona koja me najviše podseća na Jovanku Broz. Ušla je u politički brak. Milan Obrenović je bio njen bliski rođak. Oboje sličnih karaktera, samovoljni. Stekla je veliku ljubav svog naroda velikom brigom oko ranjenika koje je negovala tokom rata Srbije i Bugarske 1885. Bila je veliki dobrotvor. Brak je bio razaran političkim razmiricama. Ona naklonjena Rusiji, a kralj – Austriji. Kralj je bio sklon prevarama i kockanju. Posle tragične sudbine u kojoj su stradali njen sin i snaja, kraljica je prešla u rimokatoličku konfesiju u potpunom razočaranju živeći u teškoj bedi i siromaštvu. Doživela je duboku starost, zaboravljena i osuđena. Umrla je 1941. u Francuskoj.
kraljica dragaKralj Aleksandar i kraljica Draga, još jedan tragičan par koji je doživeo strašnu sudbinu. Jedina kraljica srpskog porekla novije srpske istorije, kako je sama isticala još od vremena kneginje Milice, koja je bila za ono vreme obrazovana ali svojom pojavom nije odgovarala težnjama srpske politike i društva. Obeležena kao udovica i nerotkinja. Kao prevarantkinja koja je kralju pomutila pamet. Žena koja je više od kralja bila trn u oku srpskog društva. Sam čin ubistva nije toliko stravičan koliko je bilo stravično sakaćenje tela već ubijenog kraljevskog para. Prema obdukcionim izveštajima posle atentata zabeleženo je da je nad telima kraljevskog para izvršeno monstruozno sakaćenje, da su nedostajali delovi tela i da su oboje imali ubodne rane pošto su im tela bačena sa balkona.

PROKLETSTVO KARAĐORĐEVIĆA
sara karadjordjevicEnergična princeza Sara Karađorđević, ćerka jednog od najbogatijih Srba, kapetana Miše, čeznula je da dovede jednog od svojih sinova na tron Srbije. Doživela je duboku starost, umrla je kada je imala preko devedeset godina. Za sebe je govorila da se “sretala u Beču sa Njegošem, sa poslednjom francuskom caricom Evgenijom, svađala se sa Vukom Karadžićem, poznavala Napoleona III, dolazili su joj Alfons Dode, slušala je Viktora Igoa…” Ostala je upamćena na konferenciji posle majskog prevrata kada je svog sina, princa Aleksija ošamarila pred novinarima kada je izjavio da nema pretenzije na srpski presto iako se ona zdušno trudila da neko od njenih sinova zavlada Srbijom. Vikala je: “Zar ja od 1857. gotovo pedeset godina trošim i crno ispod nokata da ti obezbedim tvoja legitimna prava, a ti odbijaš kao da se to tiče samo tebe, a ne i mene? Zar sam ja rodila tog izroda i slabića? Zar sam se ja za to borila trideset godina sa kraljem Milanom?”
kraljica marijaImala je tužnu sudbinu da je sahranila oba sina. Umrla je 1931. u Parizu. I u smrti nije dočekala mir. Čovek kog je kneginja Sara uvela u visoko parisko društvo je iskoristio novac koji mu je ona dala da zakupi grobnicu na Per Lašezu, kao izvršilac njenog testamenta. Ali on to nije učinio na njeno ime već je to učinio na svoje. Nekoliko dana posle njene smrti istu tu grobnicu u kojoj je počivala kneginja je prodao i ovlastio upravu da se posmrtni ostaci kneginje Sare prebace u “opštu raku”.
Kraljica Marija Karađorđević, još jedna tragična figura koja je ostala kao mlada osoba, udovica. Prepuštena joj je uloga vaspitanja trojice prinčeva među kojima je bio i budući kralj. Već na početku II sv. rata bila je prinuđena da sa ostatkom porodice napusti zemlju u koju se više nikada neće vratiti, živa.

JOVANKA
jovanka broz100I na kraju, među svima njima prva dama ili drugarica, Jovanka Broz. Sudbina joj je podarila dug život. Rođena u bedi i siromaštvu, učesnica rata iz kog je izašla kao potpukovnik, a kasnije i supruga maršala i doživotnog predsednika SFRJ. Družila se se sa slavnim ličnostima iz sveta umetnosti, politike, kulture… Drugarica koja je primala u goste najmoćnije državnike sveta ostala je usled političkih intriga – zaboravljena i usamljena. Mnogi kažu, ostala je dama do kraja. Tvrdoglava i borbena Ličanka. Mnogi daju sebi za prava da komentarišu njen brak, da li je imala uticaj na svog supruga. Verujem da je bila žrtva spletki. Tito je bio čovek velike moći i uticaja i mnogi su u njoj videlu prepreku ka ostvarenju svojih ličnih ambicija. Možda je bila ona ta koja je svom suprugu mogla da iznese samostalno mišljenje i realnu sliku stvari i događaja koji mnogi nisu mogli, a ni hteli. Jedno je sigurno, oko moćnih ličnosti postoji velik krug laskavaca koji svojim “zlatnim rečima i pohvalama” uljuljkavaju državnike u lažni osećaj sigurenosti.
Jovanka Broz je bila borac, antifašista. Neću da ulazim u to kojoj partiji je pripadala i čija je bila supruga. Prema njoj je učinjena velika nepravda. Mnogo pre nego što su tu nepravdu osetili narodi u državi u kojoj je nekad ona bila prva drugarica. Ona će postati još jedan simbol i još jedna priča u nizu nepravednosti od strane države i narode. Obespravljena i ostavljena. Zaboravljena i razbaštinjena. Ali ipak, borac do kraja.
Na kraju, kažu da ljude primaju u društvo prema odelu koje nose, a da ga ispraćaju prema duhu koji je pokazao. Isto tako kažu da će njena sahrana ponovo okupiti ljude sa prostora nekadašnje države, a i iz sveta. Istorija je učiteljica života. Naučimo neke njene lekcije,cenimo ljude za života, a ne samo kada napuste ovaj svet.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Gost Kolumnista

Gost kolumnista ponekad ima biografiju. A ponekad nema. Gost kolumnista može da se ponaša kako hoće. Gost kolumnista svoju sliku čuva za sebe. I Ti možeš biti Gost kolumnista.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top