Početna / KOLUMNE / Dnevnik šumadinke / Prodaja magle
Prodaja magle

Prodaja magle

PIŠE: Jelena Maksimović

Prenemaganje civilizacije i “zapadnih“ aršina ogleda se i u zabrani pušenja. Da se razumemo, ne kažem ja da su cigarete zdrave ali, opet, ruku na srce, kakva je to kafana, pozorišni bife ili novinarska redakcija, na primer, ako nije zadimljena i zagušena “prljavom “ atmosferom i smradnim mirisom duvana?
Ne spadam u vatrene pušače, ali me užasno nerviraju oni koji danas sa gađenjem pričaju o duvanu, ne zato što je on zaista štetan, već zato što je “in“ biti nepušač. Nekada su se ljudi prepoznavali po cigaretama koje puše. Današnji pušači su potpuno izgubili identitet. Morava bez filtera! Beograd! Sarajevska Drina… A tek Žitan bez filtera… Kakva su to vremena bila!
Stvarno se klonim tog otrcanog žala za prošlim vremenima, ali je još jadnije što je Većina, na svakom ćošku, počela da ustuče pred (nekadašnjom) Manjinom. Pred zlim, a udruženim! Polako su se uvlačili u sve pore, i niko tačno ne zna da kaže kako se Manjina “uvalila“ i zavladala, a još manje kako je to, uopšte, moglo da se dogodi.
Ali se pouzdano zna da je Većina izgubila rat, ne sanjajući da će se to ikad desiti. Teror Manjine nad Većinom je nenormalno uzeo maha. U početku je izgledalo prilično bezazleno. Recimo, teško da je svojevremeno iko mogao da predpostavi da će “poklonička“ putovanja do tršćanske luke iz koje se vraćalo sa novim farmerkama i bar jednim parom čizama, jednog dana zameniti kočoperni “kajlaši“ u raznobojnim trenerkama. I da će na mesto dugonogih plavuša doći silikonske pevaljke sa malo tekstila i mnogo mesa, kao savremeni prototip “dobre ribe“.
Istina, neko vreme nam je čak padalo na pamet da se zgražavamo nad onim što nas je zadesilo. Onda su došli ratovi, oskudice, redovi, ponižavanja, bežanija… Sve glasnije se tresla muzika o kojoj nikada nismo ni raspravljali, jer je u našoj zbilji nismo ni registrovali. Nekadašnja Većina je upala u sopstvenu zamku. Otprilike tako je i cigareta bivalo sve manje i manje. Sad puši svako kako ume i koliko ima. Dok nam dozvoljavaju i ovoliko. Ili, dok nam ne zabrane, kako hoćete. Istina, neki su davno ispušili svoje, a neki su kao ispušene muštikle. U svakom slučaju, vreme dobrog pušenja je završeno!
Početak zabrane pušenja kod nas pamtim po tome što su istog dana, na mom poslu, u skoro svim prostorijama, osvanuli aparati za vodu. Do danas mi je ostalo nejasno zašto je baš voda tekućina koja bi bila pandan pušenju. Ali smo se navukli. Naročito na toplu vodu.
U međuvremenu, marketinška podvala sa vodom je uzela poprilično maha, ne samo kod nas. Kako su afere svuda moguće, pa čak i u Americi, jedna tamošnja kompanija je morala da prizna da njena flaširana voda nije ništa drugo nego voda iz česme. A, baš im je krenulo: odličan marketing, etiketa sa naslikanim izvorom, ekološke flaše… Paradoks sa flaširanom vodom, koja je u poslednjoj deceniji postala ne samo najreklamiraniji, već i najprodavaniji proizvod! Artikal bez koga se ne može zamisliti savremeni život! Flašica vode u ruci, sinonim je bez koga bi današnji klinac teško prošetao centrom Beograda. O ženama koje se besomučno nalivaju vodurinom ne bi li doakale celulitu, i da ne govorim.
Znam: zagađenja, zapušenja, zasićenja… ali i prodaja “londonske magle“. U početku, oni koji su imali novca, mogli su da se odreknu česme i priušte sebi flašicu sa nalepnicom na kojoj su se smestili izvori i planine. Slavina je bila za sirotinju. Moć reklame je učinila svoje, pa danas svi znamo da je voda iz flašice ekološka i zdrava. I da česmovaču više niko u svetu ne pije, jer je flaširana voda isprala mozgove. Sve u ime zdravlja! Ova civilizacijska je, pak, postala zatrpana i kontaminirana plastičnim flašama. Od vode, naravno.
U pojedinim kafanama, brendiranu vodu služe u posebnim, lepim čašama. Česmovača se, uz prekoran pogled kelnera, dobija “kao od bede“. I marka vode koju današnji pomodari piju, bitna je. To, kakvu nam vodu nude komapnije koje se uz nju bave još proizvodnjom nezdravih gaziranih pića, nameštajem ili kafom, nikoga ne zanima.
S druge strane, ideja da se voda, a voda je život, upakuje u plastičnu ambalažu i prodaje i u zemljama sa modernim i tehnički opremljenim vodovodima, ropstvo je kome se više ne može odupreti. Sve je stvar novca i zarade. A, od prodaje vode, do prodaje vazduha, jedan je korak. Vazduha, naravno, bez duvanskog dima.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Jelena Maksimović

Pametna Šumadinka. Neodoljiva. Nekad išla u Petnicu. Sad u Petnicu ide njen sin. Ona je novinar i filolog. Ili filološkinja. Čita i čuva knjige u jednoj biblioteci. Vodi dobru emisiju na radiju u Kragujevcu.

Jedan komentar

  1. Dobar tekst, ali mislim da je pušačima mesto u WC kada puše.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top