Početna / Front Page Slide Show / Rusiji s ljubavlju
Rusiji s ljubavlju

Rusiji s ljubavlju

Svi mi znamo u kako krvavim ratovima su nastajale zemlje iznikle iz SFRJ. Svi mi znamo kakvu smo astronomsku inflaciju imali. A bilo je još takvih zemalja. Pridnjestrovlje je jedna od njih. Ovu zemlju koje nema priznale su tri države. A i one su upitne.

PIŠE: Viktor Lazić

mapa pridnjestrovljaМалена Молдавија се још не беше прибрала од проглашења независности Гагаузије, а после свега месец дана, у септембру 1991, то је учинило и Придњестровље, уска и дугачка, змијолика територија уз реку Дњепар, са око седамсто хиљада становника.
Већинско руско становништво није желело да трпи наметање молдавског језика нити антируску политику централних власти. Уз то, овде се налази више од четрдесет одсто целокупне молдавске индустрије, укључујући другу по величини фабрику текстила на свету, па је од почетка било јасно да за независност имају и воље и средстава.
Молдавија је покушала да сепаратисте умири силом. „Завођење реда“ свело се на насумична бомбардовања и разарење насеља. Румунска помоћ Молдавији била је недовољна, али је зато руска Четрнаеста армија, која је тада још била стационирана на овом подручју, подржала побуњенике.
Кључну улогу у одбијању молдавских напада одиграо је генерал Лебед. На то је поносан, мада није био одушевљен понашањем ни једне ни друге стране. Његова најпознатија изјава током рата била је: „Ви хулигани (сепаратистима) у Тираспољу и ви, молдавски фашисти, или престаните да се међусобно убијате, или ћу вас ја све скупа побити својим тенковима!“ Тако су Руси окончали још један у низу крвавих сукоба на тетиротији бившег Совјетског Савеза.

SIROMAŠNI MILIJARDERI
Данас је Придњестровље  де факто  независна држава, коју признају Абхазија, Јужна Осетија и Нагорни Карабах; има што и свака друга држава: војску, полицију, државне службе…
krvavi rat 2Иако су борбе одавно окончане, овде се и даље осећа неизвесност и напетост. Из своје коже се не може, а мајка Русија је далеко. Понекад, мада ретко, догађају се терористички напади, падне покоји молотовљев коктел, убијајући недужне: случајне пролазнике и путнике градских аутобуса.
Придњестровље има све одлике државности, па и свој новац, придњестровску рубљу. Поред српског динара и долара Зимбабвеа, то је била валута са највећом инфлацијом на свету, па су грађани у једном периоду били сиромашни милијардери!
večiti predsednikДржаву је дуго водио председник Игор Смирнов, на власти још од 1990. године, иначе родом са далеке Камчатке. Веселог осмеха и са малом брадицом, грађане подсећа на Лењина.
Обећао је да ће сићи с власти чим цео свет призна њихову независност. Како су за то изгледи већ деценијама мали, када сам им био у посети чинило се да ће Смирнов морати још дуго да се злопати на председничкој функцији. Његове фотографије налазиле су се на сваком ћошку Придњестровља, док се он сам често по селима возио у својој шкоди, без обезбеђења. Нема разлога за бригу, јер председник ужива потпуну подршку народа – на изборима 2001. године у једној општини добио је чак 103,6 одсто гласова!
Међутим, само неколико месеци после моје посете, на свеопште изненађење, на изборима је под притиском Москве, која је подржала другог кандидата, морао да допусти неком другом да броји гласове и, убрзо, и да призна пораз. Уз сву медијску пропаганду, једва је био на трећем месту на изборима.

KNJIGE KAO GRANATE
krvavi rat 3Више у Придњестровљу нема новчаница са бескрајним низом нула, али су дошли нови проблеми. Европска унија, Молдавија и Украјина изазвале су кризу око граничних прелаза, захтевајући да сва роба која пролази границу Придњестровља и Украјине буде регистрована код молдавских царинских органа.
Народ Придњестровља који, према референдуму из 2006, у огромној већини жели независност и неку врсту савеза са Русијом, није хтео да прихвати ове услове. Међутим, после праве хуманитарне катастрофе изазване блокадом граница, отцепљена провинција ипак је морала да заигра по европским правилима.
Када сам, на путу ка Придњестровљу, свратио у једну молдавску књижару да купим неколико књига, једна продавачица ми је шапнула: „Свака књига је као граната, пази да те не разнесе!“
Морам да бирам наслове, да се опет не нађем невин иза решетака. Некад је опасније читати проблематично штиво, него проблематично живети.
Власти Придњестровља строго контролишу шта се код њих чита и какве се књиге уносе у земљу.
За убиство се добија до четрдесет година робије, али за читање погрешне књиге у неким деловима света следи и смртна казна! Зато сам одлучио да у ову државицу, за сваки случај, одем пешице, а да све што носим са собом оставим закључано у лади на неком безбедном месту у Молдавији.

KAPITALIZAM POMAŽE KOMUNIZMU
lenjin 2Чим сам први пут препешачио мост на реци Дњепар, нашао сам се у чуду. Нисам био сигуран да ли сањам, или сам се неким чудом нашао на небу, у необичном, комунистичком рају.  Јер, овде је Лењин и даље бог, а (тада актуелни) вечни председник његов директни наследник.
На застави и грбу Придњестровља и даље доминирају срп и чекић, а комунистичка идеологија је на врхунцу. На главном тргу Лењин у зимском капуту као да диктира ритам живота. Мрког лица, гледа у прохујалу будућност.
Иако је остатак Молдавије надохват руке, када се пређе граница осети се огромна разлика. Придњестровље је организованије, богатије и озбиљније, са војском и комунистичким идеологијом у пуном јеку. Већ увелико теку припреме за обележавање стогодишњице Октобарске револуције, 2017, иако до тада има још подоста година!
Пракса се стално устремљује на теорију. Чак ни овде није било могуће у потпуности задржати планску економију и комунистичку привреду, па жестоку лењиновску реторику прати постепено увођење капитализма.

ŠVEĐANI POD KONTROLOM RUSA
benderТираспољ и Бендер су невелики градови, али спадају међу највеће у Молдавији.
Најпре сам посетио Бендер; налази се на самој граници, чим се пређе река. Ту су се одвијале најкрвавије борбе, а чак и данас, после скоро двадесет година, могу се видети оштећене куће и рупе од гелера…
Градови Бендер и Тираспољ одувек су били важна војна упоришта. У Бендеру су војну тврђаву основали још стари Римљани. Сам назив града је турска реч која значи „припада Турцима”; то име му је дао Сулејман Величанствени, када га је напокон освојио.
У шведско-руском рату, када је Петар Велики до ногу потукао војску Карла XII, овај се са својом свитом повукао у, тада турски, Бендер. Чак су основали и малу шведску заједницу, а потомци тих Швеђана и данас живе у неколико шведских села, мало са једне, мало са друге стране реке Дњепар! Тако сам обишао једно молдавско село које контролишу Руси, а у којем живе – Швеђани!
Главни град Придњестровља, Тираспољ, са двеста хиљада становника, други је по величини у Молдавији. Основао га је руски генерал Александар Суворов, који је 1792. године дошао до обала Дњепра и овде основао јако утврђење. Зато његова статуа, која га приказује како у бојној слави, терајући коња, јуриша на неприајтеља, стоји на главном тргу, недалеко од Лењина. Покрај та два споменика широким булеваром крстаре тролејбуси офарбани у зелено и црвено – боје заставе.
Упитах младог војника где им је главни музеј. „Ооо, много далеко, не можете пешке, компликовано за објаснити“, каже. У ствари, музеј је свега педесетак метара даље; било га је срамота да призна своје незнање.
У музејима је улазница за странце чак двадесет седам пута скупља него за становнике Придњестровља – у које спадају и сви Руси, чак и они из Владивостока! Слично је и са ценама смештаја. Мрмљао сам руски, правећи се да сам управо долетео, као и њихов председник, са Камчатке.

ЦРКВА ИЗА ЛЕЊИНА
tenakНајважнији споменици Придњестровља посвећени су минулим ратовима. У центру Тираспоља је више тенкова и другог артиљеријског оруђа претворено у спомен-парк. Чини се као да су спремни да припуцају на пролазнике. Ту је и велики споменик Незнаном јунаку, са вечном ватром упаљеном у част палих хероја претходног рата.
У Тираспољу, иза леђа Лењину (ваљда да је не гледа) никла је и нова православна црква. Све више људи, све отвореније, залази за њене двери. Жене у православним марамама пролазе поред Лењина у тишини. Комунизам се овде званично спанђао са православљем.
Одлазим даље, ка новим непризнатим пространствима. Док ми цариници са комунистичким ознакама на реверима детаљно претресају џепове, размишљам се ко ће још признати њихову независност и да ли ће се неко, можда, и од њих отцепити?

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Gost Kolumnista

Gost kolumnista ponekad ima biografiju. A ponekad nema. Gost kolumnista može da se ponaša kako hoće. Gost kolumnista svoju sliku čuva za sebe. I Ti možeš biti Gost kolumnista.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top