Početna / Front Page Slide Show / Populizam i ostale pošasti
Populizam i ostale pošasti

Populizam i ostale pošasti

PIŠE: Peđa B. Đurović

Populizam je, bar tako definicija kaže, politička doktrina koja se zasniva na prikazivanju bliskosti narodu, i koja instrumentalizuje nezadovoljstvo, strahove i aktuelne sukobe za vlastite potrebe. Populizam, takođe, apeluje na instinkte i nudi jednostavna rešenja, pri čemu se aspekti praktične izvodljivosti u potpunosti zanemaruju.

Blaćenje političkih protivnika, stanja u državi i kritike bez konstruktivnih elemenata neki su od elemenata klasičnog populizma. Verovatno je svakom čitaocu sada već uveliko jasan naslov ove kolumne. Skloni smo idolopoklonstvu, o čemu sam već pisao u kolumni na ovom portalu, ali i gutanju lažnih obećanja i šarenih laža, sve u nadi da će se jednom zaista pojaviti neko ko će se žrtvovati za dobro svih nas i ko će, kao u kakvoj bajci, čarobnim štapićem rešiti sve probleme sa kojima se suočavamo.

SVE NAŠE LAŽI

Ne želim da se vraćam u daleku prošlost i da taksativno nabrajam sve šarene laže u koje smo prosto želeli da verujemo. Morao bih u tom slučaju da se podsećam i Dafine i Jezde, i Zajma za preporod Srbije, i Srba kao nebeskog naroda, i svih Srba u jednoj državi, i Kosova srpske svetinje koju nikada nećemo dati… Previše bi vremena oduzelo, a svako ko ne pati od amnezije svakako pamti sva obećanja koja su se pokazala kao prazna. Radi se, doduše, na kolektivnoj amneziji, ali srećom po nas još uvek nisu pronašli stoprocentno efikasan način da se ona sprovede u delo, a i ne postoji nijedan način da se sadržaji sa Interneta, koji moramo posmatrati (i koristiti) kao podsetnik, uklone. Fokusirao bih se na mašineriju laži koju punim kapacitetom koristi aktuelni srpski premijer, Aleksandar Vučić. U tome mu zdušno pomažu brojni savetnici, a pre svih dvojac Tony Blaire i Beba Popović. Ovaj potonji pokazao se kao odličan poznavalac psihologije naroda na ovim prostorima i kao velemajstor spina, a podjednako je veliki majstor ostajanja u senci.

ON JE IŠAO U ŠKOLU I BIO DOBAR ĐAK

Ne može se, a i ne sme, nikako umanjiti značaj Vučićevog znanja iz oblasti političkog marketinga. Učio je on marljivo od najvećih manipulatora na ovim prostorima, i strpljivo je punih 15 godina dobijao čvrge i bio mali koji trčkara po burek i pivo. Verovao je u sebe i u svoju svetlu budućnost, i znao je da će kad tad doći u situaciju da zavlada ovom nesrećnom državom i da naučeno primeni u praksi i umeće prevare podigne do vrhunskog nivoa.

A sve što je u svom političkom životu Vučić zagovarao pusta je izmišljotina: Kao što nikada nije verovao u projekat Velike Srbije, tako i sada ne veruje u projekat Srbije u EU, ali sa podjednakom strašću zagovara tu opciju, baš kao što je strastveno zagovarao klanje zarđalim kašikama i već čuvene granice Srbije koje se prostiru preko teritorije nezavisne države Hrvatske.

Osluškuje mudro reciklirani radikal glas naroda, i prodaje mu ono što plebs želi da čuje. Malo koketira sa EU i Nemcima, ulagujući se tako „demokratskoj Srbiji“, a onda padne ničice pred Putina, ljubeći mu skute, i šaljući poruku „patriotskoj Srbiji“ da je nas i Rusa i dalje 300 miliona. U međuvremenu se bavi maketama, i predstavlja lakovernom narodu tobožnje projekte, oko kojih će se okupiti najbogatiji i najmoćniji ljudi iz celog sveta, a to sve zbog toga što su to njegovi lični prijatelji. Nijedan političar u skorijoj istoriji sveta nije uradio toliko na sopstvenoj promociji, i teško da će u skorije vreme ikome poći za rukom da u samoreklamerstvu (zasnovanom na lažima i praznim obećanjima) nadmaši aktuelnog premijera Srbije.

Tan2014-2-14_193017893_1-620x350

NAPAD NA VLADU I DRŽAVNI UDAR PO PORUDŽBINI

Ništa to ne bi bilo toliko strašno da njegove laži i manipulacije nemaju plodno tle u narodu, i da glasačko telo ne guta te laži kao najveće istine. Pojavi se tu i tamo tračak sumnje, ali onda brzinski sevne i neka vanredna konferencija za novinare, ili se preko medija najavi kakav državni udar ili druga opasnost po državu i narod, i ono u šta se sumnjalo padne u zaborav istog trena. Sve to koren ima u srpskoj lenjosti, koju smo tako rado pripisivali braći Crnogorcima.

Zašto bismo se potrudili da poradimo na sebi i da postanemo bolji, čineći tako i društvo u kome živimo za mrvicu lepšim, kada je mnogo komotnije verovati u obećanja nekoga koga smo na tron podigli kao svemogućeg vožda, koji će sve naše brige oterati jednim zamahom ruke?

Taman posla da se trgnemo i da shvatimo da su naši životi samo u našim rukama, i taman posla da počnemo da razmišljamo kako treba da živimo u državi u kojoj je običnom čoveku omogućeno da poštenim radom zaradi za egzistenciju.

Lakše je očekivati dolazak stranih investitora, koji će iz nikom poznatih razloga skrcati u našu privredu milijarde dolara, a Dunavom će poteći med dok će Savom teći mleko. Svi ti potencijalni investitori su moćni i najistaknutiji predstavnici globalnog imperijalnog kapitalizma, i mi kao takvi možemo da im budemo zanimljivi samo u dva slučaja: kao jeftina radna snaga ili kao potrošači. Kina je i dalje raj za kapitaliste, jer je cena radnog sata najniža na svetu, a potrošačka moć srpskog kupca je odavno dobila negativni predznak. U prevodu: strane investitore zanimamo koliko i lanjski sneg. Možemo biti zanimljivi samo mešetarima i prevarantima, koji uz pomoć režima pljačkaju banana države poput Srbije (ali i ostalih državica nastalih raspadom SFRJ).

VERUJMO U DELA, NE U OBEĆANJA

U Deda Mraza sam prestao da verujem još pre osnovne škole, kao i u bajke. A živeo sam u mnogo srećnije vreme nego što žive današnja deca. Ne želim ni kao muškarac u zrelim godinama da verujem u priče koje mi prodaju politikanti koji se greškom nazivaju državnicima. Želim da verujem u ljudska prava i slobode, u stabilnu državu zasnovanu na ta dva elementa, i želim da verujem da ćemo u najskorije vreme stvoriti društvenu klimu povoljnu za promenu sistema u kome živimo. Želim da verujem u dela, ne u obećanja. I ostaje mi samo da se nadam da će činjenica da je aktuelni srpski vožd u lažima dotakao neslućene visine samo pomoći da njegov politički pad bude što strmoglaviji i brži. Sinusoide su čudo, a život nikad nije bio ravna linija, uvek se kretao gore dole. I kolo sreće se oduvek okretalo. Ko bi gori, sad je doli. I obrnuto.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Peđa B. Đurović

Rođen sam daleke i varljive 1968. godine u Beogradu, i to me je opredelilo za ceo život. Beograđanin sam u srcu i duši, što nikako ne znači da se odričem svojih korena, koji po očevoj liniji vuku sa Romanije, a po majčinoj sa tromeđe Bosne, Like i Dalmacije. Odrastao sam i školovao sam se u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Rumunija, Poljska, Italija), da bih se 1992. godine skrasio u rodnom gradu, a 1995. godine sam se preselio u Batajnicu, gde i danas živim. Pišem jer volim i jer ne želim da ćutim.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top