Početna / Front Page Slide Show / Podrška muškim čarapama
Podrška muškim čarapama

Podrška muškim čarapama

PIŠE: Svetlana Živanović 

Društvenim mrežama јe, ne tako davno, kružilo pismo o čarapama. Jedno od onih koja iziskuju upotrebu protivpožarnih aparata, a od kojih meni pripadne muka, „pismo koje je zapalilo internet“. Tobože ga je pisala neka majka, blogerka, koja je (opet tobože), ostavila kao zbirku kojekakvih saveta svojoj deci.

U stvari, kladim se da je „pismo“ smislio neki lukavac kako bi bljutavim i patetičnim izjavama, za koje sam veruje da su beskrajno originalne i duhovite, izazvao pomenuti virtuelni i metaforički požar, za slučaj da „joj“ se „nešto desi“, tj. da pandrkne naprečac (pa da ne može usmeno da im popuje).

Između ostalog (i dobrog, i usiljenog, i preteranog…), sinu je ta pomenuta naložila: „Skidaj čarape kad jebeš“ (citirala sam, da mi ne bude neprijatno ako ja sama to napišem ili da ne moram, radi izbegavanja neprijatnosti, da pojedina slova nadomeštam tačkicama, odnosno da tražim neki eufemistički, perifrazni izraz za pomenuti glagol od ŽIVOTNE važnosti: odbijemo li da uz njega stanemo kao subjekat ili objekat (kako se već kome zalomilo) – nesta života), kao da je taj modni prekršaj, ili nemar, u ložnici od ključnog značaja za opstanak. Skidaj čarape dok jebeš (ako ne jebe nogom i čarape mu nisu do kur.., pa ga upasuje, možda ima običaj da ih koristi kao improvizovano kontraceptivno sredstvo; još ako ih retko menja, zaštita od trudnoće je zagarantovana – sve će mu bežati glavom bez obzira i zatisnutog nosa)!

Ženo, ako čovek već jebe (posrećilo mu se; šta bi neki dali da su na njegovom mestu), nalog ti je izlišan; stoga, odstupi, ne ometaj i ne kvari zadovoljstvo. Uostalom, ne priliči majci da nadgleda sina na takvom zadatku (i,  dok je on u seksualnom zanosu, obleće okolo kao bokserski sudija po ringu). Mogla si spremiti i šire uputstvo (neke majke su ko mirođije): ne, ne tako, niže ruku, drugu pod zadnjicu… silnije to, jače upri kukovima, drži je za kosu… udri iz petnih žila, ne ko pile neko, jesi l’ jeo leba… i švargle… čarapeee, jao, skini čarape, od njih tvoj libido ne dolazi do izražaja… ‘ajde sad, cepaj, tako, sine, ljubi te majka, muški….

I mnogo puta pre toga na internetu i u štampi sretala sam te muške  čarape (ženske niko ne pominje, sem kao poželjne, one do butina i haltera), u koje se prezrivo i s podsmehom upire prstom, dok one stoje u nekom ćošku, pokunjene, povređene i (na brzinu) odbačene (da partnerka ne prsne u smeh i ne splasne uzbuđenje).

Neko je, iz nekog razloga, jebače (ups) u čarapama (naročito belim) proglasio za glupe, smušene i nepoželjne i to se godinama provlači kao stereotip. A odelo ne čini čoveka, pa pretpostavljam da ni čarape ne umanjuju nečiju spretnost i nadarenost, nečija osećanja ili tek seksualni nagon. Kao što rđavom ….. (da izvinite zbog probirljivog subjekta) svaka dlaka smeta (jeste, brazilska depilacija, ali omakne se koja), izgleda da neke žene traže dlaku u jajetu (ne, pobogu, nisam na to mislila) i bosonoge ljubavnike (mesto da budu zahvalne i ne traže hleba preko pogače, kad su do juče skapavale od gladi, a ko zna šta ih čeka sutra, kad mladost mine iza krivine). Kao da nijednoj nikad ne izviri dlaka (ne daj bože slina) iz nosa, ne desi se da slučajno glasno podrigne, ne daj bože prdne (pa u zemlju da propadne)…

Odnos ljubavnika ujedno je i romantičan i parodičan, kao i sve u životu. Uostalom, zna se da čizma glavu čuva. E pa kad se ta čizma izuje, noga mora da ima drugog čuvara. Zašto čarape (koje predupređuju zle posledice slabe cirkulacije) ne mogu da učestvuju u tom, uzvišenom i banalnom (u isti mah), činu? Nije li od posteljnog „stajlinga“ ljubavnika za telesnu ljubav bitnija pametna (i po mogućstvu lepa) glavica? Bi li koja žena zamerila Apolonu što ne skida sokne kad bi (na krevet dakako) da se popne?! I što svi, protivno vlastitom iskustvu, žele da veruju da se stvarni seks odvija ko na filmu, spontano, perfektno, bez greške, da svako tačno zna kad šta da uradi i da nikad ništa nije smešno, nezgodno, trapavo?

Pa šta ako neko ne izuva čarape, nek ima i priglavke, patofne… samo nek mu (jedino one) spadnu od zanosa kad me (i do grla zakopčanu) pogleda i nek mu poskoči srce (i ne samo ono; slobodno ga zamenite tačkicama, jer ovde ima dvojaku ulogu – da bude to što jeste i da kamuflira drugog aktera, čije se imenovanje izbegava da ne ciknu žene, što od strave, a što strašću ponesene).

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Svetlana Živanović

Čitav život ratuje s vetrenjačama (pomno uči, na sopstvenim greškama, jednu te istu lekciju). Vrlo rano odala se kocki: Proćerdala decenije, čekajući svojih pet minuta. Piše kao što (mora da) diše. Tek što nije završila Srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top