Početna / DOBRI LJUDI / Pobedimo: za Zojin zakon!
Pobedimo: za Zojin zakon!

Pobedimo: za Zojin zakon!

PIŠE: Aleksandar Bećić
Vama, gospodo (ili „drugovi“) iz vlasti (ali i iz opozicije) zapravo nije jasno da mi počinjemo da pobeđujemo. Naše su pobede za sada male, građanske, ali su utoliko slađe. Zato što mi pokazuju da je ovo zemlja u kojoj još uvek žive ljudi koji iskreno i bez ikakve primisli – vole  Srbiju.
To što ste vi iz vlasti oduševljeni „uspesima“ Heroja od Feketića u svetu, gde smo, navodno, sada popularniji nego za vreme Tita – mene raduje. Jer mi pokazuje da ste uspavani i usporeni. 
To što ste vi iz vlasti slepo uz svog Vođu i njegove reforme, takođe me raduje. Zato što mi to pokazuje da ste prestali da razmišljate svojom glavom. 
To što ste vi iz vlasti (ali i iz opozicije) oduševljeni otvaranjem Pupinovog mosta me raduje. Jer verujete da ste jednim mostom (koji su na kraju, pokrenuli oni – vama omraženi žuti) završili sve probleme ove zemlje.
A nije vam jasno da taj most nije vaša pobeda. Ni vaša, ni onih iz opozicije. To je pobeda građana ove zemlje.
Građani su u poslednjih godinu dana tri puta pobedili onu zvaničnu Srbiju, koju predstavljate vi na vlasti. 
Prvi put – kada su bivša ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović i bivši direktor RFZO Momčilo Babić rekli bolesnoj deci da nemaju prava na život i da država ne da pare za njihovo lečenje.
Tada je Srbija koju volim ustala na noge i poslala decu na lečenje. Na žalost, na kraju je naša pobeda bila jednim delom zakasnela.
Drugi put je Srbija koju volim pobedila vas na vlasti u maju, kada se digla na noge, da pomogne svima koji su poplavljeni. Tada smo otkidali od usta zato što je država rekla – ti nemamo para da pomognemo svima.
Treći put je Srbija koju volim pobedila vas, uspavane, na vlasti, pre par dana. Onda kada vas je naterala da sa Pupinovog mosta, kog je trebalo otvoriti, sklonite onu sramotnu ploču, onaj nadgrobni spomenik sa pozlaćenim slovima i gomilom pravopisnih grešaka.
Sve to pokazuje i dokazuje svakom ko iole misli svojom glavom da se ova vlast može pobediti. 
Bez postojećih partija.
Pitanje je samo da li će ta ohola i bahata vlast reagovati na pritisak u parlamentu, preko društvenih mreža, ili će čekati da narod izađe na ulice. 
Vreme je da Srbija koju volim pobedi vas na vlasti po četvrti put. 
Vreme je da se svi dignemo, baš kao što smo se digli kada je trebalo sakupljati pare za poplavljenu zemlju. Vreme je da se svi dignemo, baš kao što smo se digli kada je trebalo sprečiti sramotu kojoj je bilo mesto na nekom groblju. Vreme je, ljudi, da se svi, kao jedan dignemo kao onda kada smo sakupljali novac za bolesnu decu.
Vreme je da svi, na svaki način podržimo donošenje Zojinog zakona. 
Ako ne znate, taj zakon su inicirali roditelji male Zoje Mirosavljević, koja je umrla od Batenove bolesti. U osmoj godini života. I njoj je ova država svojevremeno rekla – ti nemaš pravo na život, jer za tebe država nema para.
To – jednostavno – nikad više ne može da se desi.
Taj problem jednom zauvek – mora da se reši sistemski.
Zato je obaveza svakog poslanika u Skupštini Srbije da glasa za donošenje tog zakona. Bez obzira što taj zakon predlaže poslanik iz redova opozicije, doktor Dušan Milosavljević, član Demokratske stranke. Što se mene lično tiče, on je u tom slučaju samo građanin. Koga podržavam kao građanin ove zemlje. Kao što sam podržao i ministra Zlatibora Lončara kada je najavio osnivanje Fonda za lečenje dece od retkih bolesti. Uostalom, upravo na ovom portalu, još 19. juna 2013. smo u tekstu Za sve naše Dolores jasno i glasno, među prvima rekli, da naša deca ne smeju da umiru zato što ne mogu da odu na lečenje.
Bando poslanička, vi koji ste upravo sada u skupštinskom restoranu, gde se razbijate od hrane i pića na račun ovog naroda i pravite svoje privatne talove za dobrobit sopstvenog džepa, snaja i šurnjaja, ne terajte narod da vam izlazi na ulice.
Reagujte na zahtev onih koji su vas birali.
Glasajte za Zojin zakon.
Nemojte da vam Srbija koju volim sedne na kičmu. Nemojte nas terati da vam pokažemo kolika je snaga onih koji sede iza računara. I ne, apsolutno ne govorim o nasilju. Govorim o tome da nam je beskrajno lako da talas narodnog nezadovoljstva pretvorimo u cunami. Zbog zakona na koji sva deca ove Srbije imaju pravo. Pa i vaša. 
Vas 157, koji ste u ponedeljak, 15. novembra propustili da glasate da se nacrt Zojinog zakona stavi u dnevni red rada parlamenta treba dobro da razmislite da li zaslužujete da se nazivate narodnim poslanicima. I da li većina vas ima pravo da se naziva dobrim roditeljima. Dobar roditelj bi mislio ne samo na svoju, nego i na tuđu decu.
Zato, u pamet se! Pritisnite to dugme. Glasajte da Zojin zakon uđe u parlament. Jer, ne bi me čudilo da kampanja protiv „nadgrobnog spomenika“ za Pupinov most bude samo dečja igra.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top