Početna / Front Page Slide Show / POBEDA ili PORAZ Srbije?
POBEDA ili PORAZ Srbije?

POBEDA ili PORAZ Srbije?

PIŠE: Aleksandar Bećić
ILUSTRACIJA: izglave.com

Za lečenje Teodore Vranješević, kćerke jednog sjajnog čoveka, mog kolege, drugara, prijatelja, Bogdana Vranješevića, Srbija je za 24 časa sakupila 350.000 evra šaljući SMS poruke. 

„Pobeda! Bravo Srbijo! Ima  nade! Zajedno možemo sve“, „orilo“ se po društvenim mrežama.

Ali… Da li je to bila pobeda ili – poraz ove zemlje?

Meni se, nažalost, čini da je to – poraz.

Znate – taj novac koji smo sakupljali za malu Teodoru – biće porodici Vranješević dostupan tek krajem juna. A maloj Teodori do kraja meseca moraju da obave transplantaciju. Nemci bez para – ne rade. Dakle – mora da se sakuplja još para, ali uplaćivanjem na račune u banci…

Da, ponosan sam što je za čoveka kog lično poznajem cela Srbija ustala i pomogla njegovom detetu. Baš kao što ću biti ponosan kada sakupimo novac za Nedine prve korake. Baš kao što ću biti ponosan zbog dana kada ćemo sakupiti novac za…

Čekajte malo: Dokle ćemo da mi sakupljamo novac za lečenje dece? Pa zar ga mi ne sakupljamo svakog meseca plaćanjem zdravstvenog osiguranja državi Srbiji? Zar te firme u kojima radimo mi, predstavnici naroda koji živi u „Balkanskom ekonomskom tigru“ ne obezbeđuju dovoljno novca za lečenje naše dece?

Kako bi bilo da za promenu, umesto nas, SMS-ovima i prilozima, država sakupi novac?

SAZNAJTE KAKO DA UPLATITE NOVAC NA RAČUNE ZA LEČENJE TEODORE VRANJEŠEVIĆ

Da, znam: Odmah će dežurni botovi početi sa pričom kako je za tragično stanje u zdravstvu kriv bivši režim (a urušavanje sistema zdravstva je počelo u post-Miloševićevskoj Srbiji za vreme Tomice Milosavljevića).

Ima tu „samo“ jedan veliki problem: Ova vlast je zasela u Nemanjinu pre pet godina. I ne mrda iz nje.

Osim kad su izbori na kojima svake godine spička (da, namerno sam vulgaran, spička) desetine i stotine miliona evra da bi se tek malo promešale karte.

Dve vanredne izborne šarade i bahaćenje razbacivanjem novca na predsedničku kampanju bile su pravi dokaz nedostatka želje ovog sistema da promeni stvari u Srbiji.

U međuvremenu?

U međuvremenu smo skupljali pare za obolelu decu, nastradale u zemljotresu, poplavljenu Srbiju… I opet ćemo. Jer smo takvi: Dobri u dubini duše.

U tom međuvremenu, u trenutku dok je Srbija slavila što je sakupila novac za lečenje nesrećne Tijane Ognjanović (koja je umrla u julu 2013), na ovom portalu je Ivan Điković u tekstu Za sve naše Dolores napisao:

„Želim… Ne, zato zahtevam, da zdravstveno osiguranje za maloletnike bude apsolutno. Da pokriva sve od običnog sistematskog pregleda, do lečenja na najskupljim svetskim klinikama. I neću da čujem „nema“. Ako nema, svaki put prodajte koliko god treba državnih Audija i Oktavija. Snađite se. Leka može i mora da bude.“

Da vas podsetim: 15. decembra 2014. tadašnjih 157 poslanika vladajuće koalicije (koju čine manje-više stranke koje su i danas na vlasti) nisu glasala za Zojin zakon koji je uređivao lečenje dece. Razlog? Pa zakon je predložio neki tamo žuti ološ (izvinjavam se, profesore, ali tako su Vas nazivali tih dana). Tek na strahovit pritisak javnosti ubacili su kartice i rekli „da“.

Da vas podsetim, Srbija osnovala fond za lečenje dece u inostranstvu, ali je više para preko svog fonda do danas, čini mi se, obrnula Dragica Nikolić, nego što je država Srbija uložila u zdravlje svoje dece… 

Da vas podsetim, dok mi sakupljamo novac za lečenje dece; Dok mi sakupljamo novac da Nurdor plati PDV za završetak novog hemato-onkološkog centra u Nišu; Dok naši lekari svakodnevno pakuju kofere i odlaze negde bez razmišljanja za nas… Dotle državu – boli dupe. I opet – neću da se izvinjavam na prostakluku.

Više puta sam budio gnev onih koji su veliki „vernici“ zahtevom da se svim verskim zajednicama u Srbiji razreže da budu obveznici PDV-a. I da taj novac ide ciljano – u fond za lečenje dece. 

Nikad više ne bismo slali humanitarni SMS za neko nesrećno dete.

A sad, da vidimo: Telefone u ruke i proverite – kome treba pomoći danas.

Share Button

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir. Autor je nekoliko romana (Svi naši razvodi i ostale porodične priče, Prvi čin, Treća komanda, Evo zašto te volim), drama (Sin domaćeg izdajnika, Telefon, Dan kada se nisam probudio, Partija bivših). Razvija scenario za originalnu sitcom seriju...

3 komentara

  1. Možemo samo da slutimo kolike pare odlaze na mešanje karata,a gde je sve ostalo.Možemo da krivimo sve odreda i da izmišljamo razne teorije zavere,ali ovu našu državu najviše je ojadio domaći ološ i lopov.Zato umesto telefone u ruke, motke u ruke pa razjuriti bagru.

  2. Gde je novac od zdravstveno osiguranja nema za lečenje, a nepofnošljivi dugovi i reprogrami za zdravstveno osiguranje ubija ljude iako nisu koristili usluge lekara jer nisu imali zdravstvene overene knjižice

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

5 + seven =

Scroll To Top