Početna / Front Page Slide Show / Nismo idioti i ne verujemo vam!
Nismo idioti i ne verujemo vam!

Nismo idioti i ne verujemo vam!

U Atinskoj demokratiji, idiotom su nazivali građanina koji je, preokupiran ličnim, bio potpuno nezainteresovan za javne poslove.

PIŠE: Ivan Điković

Svi smo mi pomalo selektori, kaže reklama. Pametuje „masa“, kazaće kritičari. A zašto da ne pametuje? Zar ovo nije država svih nas? Zar problemi koj nas tište nisu zajednički i takvi da većinu „običnih“ ne pogađaju identično? Zar, na kraju, nismo mi kostur i meso ove zemlje? Ko je tu stariji? Postojimo li mi zbog Srbije, ili Srbija postoji zbog nas?
Uzrok ne leži u nama, koji žustro u kafani, relativnoj sigurnosti svog doma ili kafe-cigaret pauzi na poslu branimo, napadamo, pametujemo i prevrćemo i prebiramo probleme koji, kao crn oblak, lebde nad našim glavama. Problem je u onima kojima smo poverili u ruke naše interese. Problem je u idiotima, koji su pare uzeli avansno, a posao za koji smo ih platili, ne rade.
VEŠTINA LAGANJA
Srbija je gradilište, a mi smo ništa drugo do vlasnici zemlje, na kojoj bi trebalo da se pod krov stavi naša kuća. Građevinci, sa kojima već par decenija, pogađamo posao, nisu mrdnuli od temelja. Dok traje ta agonija, mi nemoćni stojimo i gledamo kako nam porodice kisnu bez krova nad glavom. Za to vreme, „građevinci“ nas besomučno pljačkaju, odnose cement, kradu armaturu, raznose crep.
Lažu nas, dragi moji sunarodnici, i u toj laži čine sve da nas podele, razdvoje, rasloje. Zavadi pa vladaj, eto to nam rade. U toj strašnoj obmani skovan je i termin „dve Srbije.“ Koje dve? Da li leva i desna, napredna i nazadna, građanska i seljačka?
Ja ne vidim dve Srbije. Svakoga dana,svuda, vidim samo obične ljude. Vas, moje sunarodnike. Tebe koji ovo čitaš i radnicu u prodavnici. More vas iste brige. Ugostitelja u mom kraju i mog kolegu na poslu takođe. Na istim su mukama i malinar iz zapadne Srbije i svinjar iz donjeg Srema. Isti hleb sa devet kora jedva zarađuju i lekar, i pekar, i inženjer. Bez obzira na boga kojem se molimo, školu koju smo završili, posao koji imamo, svi smo mi jednako prevareni.
Umesto te njihove „dve“, svakoga dana vidim jednu Srbiju. Ne poniženu, uvređenu i lišenu dostojanstva, kako to vešto definišu naši političari. Vidim siromašnu Srbiju. Vidim ljude koji se, kao beduini, bore oko ono malo prljave vode, grčevito preživljavajući. Znam samo da u ovoj zelenoj zemlji, ispresecanoj rekama, ne bi trebalo da živimo kao u sred pustinje.
A od nas se i dalje očekuje da verujemo na reč onima koji nas decenijama lažu.

ZA BAHATO NORMALAN ŽIVOT
Moramo da prestanemo da verujemo političarima. Jer vera je ništa drugo nego zahtev da uložimo sve naše nade u nekoga, a da nemamo  ni jedan jedini dokaz. Građani ove države moraju da prestanu da se nadaju da će „Murta“ da promeni nešto kada uzjaši posle „Kurte“. Umesto toga, moramo da tražimo. Da naše predizborno „Ja verujem“ nestane pregaženo našim „Ja hoću“. Moramo da tražimo dokaze.
Hoćemo da državu organizuju tako da možemo da radimo i ne budemo siromašni.
Hajde da bahato tražimo javni prevoz kao u Norveškoj, poštovanje zakona kao u Švajcarskoj, besplatno zdravstveno osiguranje i za najteže bolesti, besplatno školovanje za dobre studente, penzioni sistem koji niko ne može da opljačka, visok stepen zaposlenosti. Ma kakvi  visok. Najviši mogući!
Pa ako ti idioti mogu bahato da nameštaju jedni drugima državne tendere, da voze najskuplja kola, da obitavaju u hiljadama kvadrata stambenog prostora, neka mi niko ne kaže kako smo mi mala i bedna država, koja ne može nama koji smo je stvorili da odgovori na zahteve. Jer ako smo stvarno mali i bedni, onda niko nema pravo da se bahati. A ako idioti misle da imaju prava da budu bahati, onda to pravo pripada i nama „ostalima“.
A njima koji upravljaju, i koje smo zato zaposlili,ostaje muka i teret da sve naše zahteve ostvare. Zna se šta od njih zahtevamo, i ako se ne uverimo da posao obavljaju na našu korist, neka lete s položaja. Pa ako treba da biramo na pola godine, hajde da biramo. To je i tako naš novac,pa bolje da ga potrošimo na platu nekom sirotom štamparskom radniku, nego da ga idioti proćerdaju na novi vozni park prepun skupocenih automobila.

BEZ MILOSTI
Opravdanja za neuspeh ne sme da bude.Posle svake njihove laži, dobri moj sunarodniče, umesto da nastaviš da gledaš zatupljujući TV program, samo baci pogled u svoj novčanik, i zapitaj se da li iz tih stopa, bez sabiranja i oduzimanja, možeš da izvedeš voljenu osobu na večeru i u bioskop, i da se posle izlaska vratiš kući i svoju decu obraduješ igračkom i čokoladom.
Reci im, nisam idiot, ne verujem vam.
Ako ne, idioti će ostati idioti. A idioti niti razumeju niti su sposobni da rukovode našom zemljom.
Red je da im se zahvalimo na saradnji i da ih otpustimo bez pisma preporuke.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Ivan Djikovic

5 komentara

  1. Sve je ovo lepo sročeno, ideja prepoznata kao dobra. Treba ovoj zemlji promena, ali ne ona od pre 13 godina. Naša politička scena se realno, ne menja decenijama unazad. Kako ih se rešiti? Kako im dati to pismo bez preporuke? Ne bih da zvučim ni da budem pesimista, ali zaista ne vidim kako je moguće te ljude zameniti drugim, boljim, pravednijim, pametnijim, iskrenim? Oko nas je i dalje problem korupcije ogroman, sve se rešava “preko veze“, znate sigurno o čemu pričam i u kojim situacijama. A to je po mom mišljenju jedna od ključnih stvari koja treba da se menja. Nažalost, moć nije varijabilna vrednost u našem društvu. Bilo ko, ko bude poželeo da menja nešto ovde, moraće da ima podršku većine, samo je pitanje je naći u ovom moru ispranih mozgova?

  2. Zoran Ostojic

    Bojim se da je autor teksta previse optimistican. Strajkovi su kratkotrajni i sve sem masovni. Ljudi su uplaseni za svoje golo prezivljavanje. Studenti u Srbiji izigravaju demonstracije na jedan dan. IN je biti SrbIN, zabranjen. Gledamo u EU i 28. jun kao u ikonu. Promene bih voleo da vidim, ali ne znam s kim. Moj matori penzioner, mislim na caleta, stalno ponavlja OVO NIJE NISTA KAKO CE NAM TEK BITI i naravno, kao i svi koji su ziveli u staroj Yugi mrmlja TITO RODITELJU VRATI SE. Ne verujem ja da je taj Tito bas bio toliko dobar za nas, ali ovi ne valjaju, pa da ga j..eš. Ali, ko da povede neko novo kolo ispred skupstine?

  3. Brate, svaka ti je k’o Njegoševa! 😉 Stvarno ovi građevinari kasne s rokovima preko svake granice!!!!!!!!!!!!!! Nego, kad govoriš o građevinarima, da ne misliš možd ana masone? Javna je tajna da su i Koštunicu i Tadića i sad ove (ne zna im se broj) na vlast doveli masoni. Nego, ajde ti da napraviš svoju stranku pa da mi polako pripremamo neke aktivnosti. Levica in my heart…

  4. Vuk Branković

    HOĆU I JA BAHATO NORMALAN ŽIVOOOOT! DOSTA MI JE DA BUDEM IZDAJNIKKKKK!

  5. Debeli posmatrač

    Pih sram vas bilo baš je nama super napredno u ovoj zemlji na brdovitom Balkanu. Još samo da nam dođu Arapi pa ćemo onda ko nesvrstani nekad da ubiremo od svih. Što ste nestrpljivi? Dinkić je u vladi, nema šta da brinemo, biće para kao pleve. Hehehe. Ja sam svoj pasoš spremio. Ne verujem da ću se vratiti s letovanja. I baš me briga za onu pesmu od onog Šantića „ostajte ovde“. E, neću. Odh da živim u nekoj maloj normalnoj zemlji gde se zna šta se može a šta ne može.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top