Početna / Front Page Slide Show / Otvoreno pismo gospodarima života i smrti
Otvoreno pismo gospodarima života i smrti

Otvoreno pismo gospodarima života i smrti

PIŠE: Davor Marušić

Ovo pismo je adresirano Međunarodnim mirotvorcima; Visokim predstavnicima; Stranim obaveštajnim službama, Balkanskim špijunima; Uticajnim međunarodnim organizacijama; Plavim šlemovima (modrim kacigama) 

Poštovani,

Obraćam vam se sa molbom da mi date savet i uputite me na koga da pucam u eventualnom ratu. Kako nisam uzeo učešća u davno održanom (za ljude na Balkanu apstinencija od svega 20 godina od rata je suviše dug period), iz istog razloga, ovaj put nemam nameru da propustim priliku, koju mi nudite. Ali vas molim da me ipak posavetujete, što vi, koliko vidim svuda po svetu, nesebično činite. Štaviše, pomažete dezorijentisanim ljudima, koji imaju sličan problem kao i ja: U koga pucati?

Da ne biste zamarali ceo volumen mozga, pomoći ću vam da mi pomognete: Ako bi bio međudržavni sukob ja vam nudim podvarijante kao potencijane ciljeve.

Moju tetka Olgu, koju jako volim, u Zenici (BiH). Ona bi bila idealan cilj za odstrel. Već je vremešna i ne bi pružala nikakav otpor. Kako nemam šta da krijem, podatak da imam familiju i u Splitu (RH), verujem da je od neprocenjivog značaja. Moja braća od tetke (rođaci) najstarije mamine sestre, Bobo i Željka verujem da ne bi imali ništa protiv da mi se nađu na nišanu, ukoliko bi to bilo neophodno. U Hercegovini nas nema mnogo, al’ smo dobro raspoređeni: Ostalo je još nešto moje familije pa bih i njih, da izvinite, po kratkom postupku. Njih su toliko trebili u 20. veku da je samo moj pradeda, od muških glava, u stotinu godina umro prirodnom smrću 1923. godine. Verujem da ćete biti zadovoljni ako vam kažem da su mi, fala dragom Bogu, živi roditelji u Sarajevu, pa bih kao znak odanosti činjenici da ste nam pomagali uvek kad je trebalo i kad nije trebalo, mogao za primer baš njih da pobijem.

Ali, ako bi sukob bio međunacionalni, molim vas da mi kažete da li da likvidiram oca ili majku, s obzirom da nisu iste nacionalnosti?

Tako biste bili dvostruko zadovoljni.

Da, da ne zaboravim, imam familiju sa ženine strane i u Makedoniji, konkretno u Skoplju i u Sloveniji, „po babine linije“. Imam ja još rođaka i po svetu, Evropi, SAD, prijatelja na svim meridijanima, koji su napustili ove prostore kad ste nam prošli put pomagali.

Tako bih mogao, mirne duše, da okrećem oružje, kao pijanac kad, da prostite piša, levo – desno. Pa koga dohvatim.

Ali, i na kraju, imam nerešiv problem, čak i za vas, čini mi se: Rekoh da sam dete koje je rođeno iz ljubavi u mešovitom braku, koji je sklopljen 1953. godine. Mojim roditeljima, pre više od 60 godina, nije smetalo što nisu niti iste vere ni nacije. Bilo im je važno da se vole. Sa druge strane, Srbija je moja domovina, ali mi je Bosna i Hercegovina otadžbina. Tamo mi je, kao što rekoh, otac i sve moje uspomene iz mladosti.

Zato sam u dilemi, u slučaju međudržavnog i međunacionalnog sukoba (dupli dekung), koji deo sebe najpre da odstrelim. Koju polovinu da ubijem. Koju krv prvo da si pustim. Samo vas upozoravam na jednu veoma važnu činjenicu, koju često prenebregavate i o kojoj, po svetu koliko vidim, vodite računa kao o lanjskom snegu. Jedan organizam ne može da živi ako uništite njegovu polovinu.

Ako bih se i mogao pomiriti sa tim da nemam jednu ruku i jednu nogu, jedno oko, jedno uho, jedan bureg, polovinu krvi, (Bože kakva bih nakaza tek tada bio), šta da radim kad imam samo jedan mozak i jedno jedino srce?  Njega ne mogu da delim na pola.

To još nikom nije pošlo za rukom, pa neće ni vama.

PS: Ukoliko ipak ne budete imali odgovor na ove moje trileme, biću prepušten sam sebi. Konačno!!!

NAPOMENA: Tekst je prenet uz dozvolu autora. 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Gost Kolumnista

Gost kolumnista ponekad ima biografiju. A ponekad nema. Gost kolumnista može da se ponaša kako hoće. Gost kolumnista svoju sliku čuva za sebe. I Ti možeš biti Gost kolumnista.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top