Početna / Front Page Slide Show / Otimanje bogatstava: Ko preuzima rezerve litijuma u Srbiji?
Otimanje bogatstava: Ko preuzima rezerve litijuma u Srbiji?

Otimanje bogatstava: Ko preuzima rezerve litijuma u Srbiji?

Rio Tinto, Britansko-australijska rudarska kompanija preuzela je eksploataciju Litijuma u Srbiji. Zainteresovanost ove kompanije za litijum u našoj zemlji poklapa se sa angažovanjem Tonija Blera kao specijalnog savetnika tadašnjeg predsednika vlade, a sadašnjeg predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Zainteresovanost strane kompanije i političkih ličnosti za litijum u Srbiji nije slučajna. Litijum je hemijski elemet tražen u industriji punjivih baterija. Visoke cene i potražnja litijuma dovele su do toga da cene ovog elemeta budu u porastu. Litijum se ne koristi samo u industriji baterija. Njegova jedinjenja se koriste za maziva za motore, u industriji čelika, aluminijuma, keramike i stakla. Tako je metrička tona litijuma do kraja 2015. vredela 6500 dolara, prošle godine je vredela 7.646 doalra, dok je danas ona 9100 dolara, što joj daje prosečan godišnji rast od oko 15 odsto dok je u odnosu na prošlu godinu cena skočila za 18 procenata.

Peti po rezervama 

Nalazišta litijuma su locirana u dolini Jadra. Tamo je odavno otkriven mineral jadarit, uzalihama od oko 200 miliona tona. U jadaritu se, između ostalog, nalaze litijum i boron.

Na svetu je ukupno otkriveno 14 miliona tona litijuma. Geolozi procenjuju da u nalazištima u dolini Jadra leži oko 2.5 miliona tona litijum oksida, u kojem je elementarni litijum zastupljen sa 55 odsto. To Srbiju stavlja na mapu sveta kao zemlju koja je na petom mestu po količinama litijuma. Kako je cena litijuma u konstantnom porastu, to bi Srbija mogla da računa na prihod od eksploatacije u desetinama milijardi. Samo eksploatacija litijuma, kada bi bila u rukama države i naroda Srbije, bi mogla da otplati polovinu ukupnog duga Srbije.

Zbog svega navedenog litijum je ruda od strategijskog značaja, a kako se svi drugi igrači na svetu odnose prema litijumu na taj način, zanimljivo je kako naša vlada tako olako predaje kontrolu nad ovim resursom stranoj kompaniji.

Ili je u pitanju mračnija pozadina?

Mutan odnos vlasti i kartela 

Za kompaniju Rio Tinto je čuo malo ko u Srbiji, čak ni kada je dobila prava za eksploataciju u dolini Jadra i pokrenulo projekat „Jadar“. Radi se o Britansko-australijskoj kompaniji sa sedištem u Londonu, koja je predmet mnogih kontroverzi vezanih za gušenje sindikalnih prava radnika, bezbednost na radu, izazivanje ekološke štete, i koje mogu, same za sebe, da budu predmet opširne novinarske analize.

Ali, u slučaju „Jadar“, neke druge činjenice i ličnosti su značajnije da bi se shvatila povezanost kompanije Rio Tinto, vlasti Aleksandra Vučića i međunarodne politike.

Na prvom mestu pojavljuje se ime Toni Bler, kojeg je kompanija Rio Tinto, sredinom 2014. godine angažovala kao savetnika, a što je u tekstu potvrdio i britanski Daily Telegraph. Istovremeno, u domaćim medijima počinje da se provlači priča o Toniju Bleru kao savetniku Aleksandra Vučića. Vlada je ovo demantovala, ali su se Vučić i Bler više puta sastajali, što je kasnije objašnjeno da je Blerova konsultantska kuća donela u rad vlade „Delivery Unit“ programe, ili sistem „radnih grupa“ kako bi se ubrzao rad između ministarstava. Zgodno objašnjenje za Blerovo angažovanje baš u trenutku kada kompanija Rio Tinto aktivno kreće u osvajanje litijuma u Srbiji.

Toni Bler se posle obavljenog posla povlači iz žiže domaćih medija ali se priča tu ne završava.

Naumov otvorio posao? 

Rio Tinto je naime, još od 2004. godine zainteresovan za rezerve litijuma u Srbiji. Te godine je, po navodima sa njihovog korporativnog sajta, litijum u dolini Jadra istraživao zajednički američko-srpski geološki tim a za potrebe kompanije Rio Tinto. Na osnovu kojih je informacija Rio Tinto usmerio svoja istraživanja za litijumom u dolinu Jadra – nije navedeno.

Možda bi više svetla na početak istraživanja mogao da pruži tadašnji ministar u vladi Vojislava Koštunice za rudarstvo i enegetiku, Radomir Naumov, pogotovo na pitanje da li je u neposredno pre ili u tom periodu predstavnik kompanije Rio Tinto, ili osoba povezana na bilo koji način sa tom kompanijom imala pristup GIS-u ministarstva za rudarstvo i energetiku.

Posao se nastavlja u julu 2017. kada Vlada Republike Srbije i Rio Tinto potpisuju memorandum o razumevanju, koji bi trebalo da omogući toj korporaciji da pokrene projekat „Jadar“, to jest „istraživanje“ litijuma u okolini Loznice.

Memorandum potpisuju ministar Aleksandar Antić i izvršni direktor Rio Tinto, Sajmon Trot, kao i direktor domaćeg pipka Rio Tinta, Rio Sava eksplorejšn d.o.o. Ričard Stori. Potpisivanju prisustvuju Ana Brnabić i, baš zgodno, ambasadorka australije Džulija Fini. Vlada srbije je u zvaničnom saopštenju na svom sajtu izjavila da je projekat Jadar „novi zamajac rasta srpske ekonomije“.

Ceo posao zvuči kao da su ljudi u vlasti Srbije već odavno odlučili da litijum predaju Rio Tintu, i da sada samo odrađuju korake neophodne da Rio Tinto dovedu u posed srpskog litijuma.

Pri tom to rade u Srbiji, državi koja ima vekovnu rudarsku tradiciju, i koja od početka dvadesetog veka pa do sada ima moderne rudarske kapacitete, više nego sposobne da za račun i u interesu građana Srbije, bez uključivanja stranih partnera, sprovede istraživanja i otpočne eksploataciju litijuma i drugih strateški važnih ruda.

Međunarodna povezanost sa aromom zavere?

Povezanost ove kompanije sa svetski uticajnim ljudima je u slučaju Tonija Blera tek grebanje po površini.

Bivši direktor kompanije Rio Tinto je bio britanski lord Klitero. On je takođe bio član druge, mnogo poznatije međunarodne korporacije Halibarton, iz koje je potekao i Dik Čejni, potpredsednik SAD od 2001. do 2009. godine. Međunarodnoj povezanosti tu nije kraj. Klitero je poslovni partner lorda Pitera Karingtona, koji je takođe bio direktor korporacije Rio Tinto, ali koji je istovremeno i partner u uticajnoj konsultantskoj korporaciji Kissinger Associates, Inc, koju je Rio Tinto angažovao svojevremeno da „pegla“ odnose između korporacije i kineske vlade, u slučaju korpupcije i mooguće špijunaže, i u kojem su kineske vlasti uhapsile Sterna Hua, čoveka od poverenja koji je pokušavao da utiče da se Rio Tinto uključi u eksploataciju gvozdene rude u Kini.

Hu je osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu, a Henri Kisindžer je rešio situaciju tako što je, odvratio svog klijenta od mešanja u pravosudni sistem kine i digao ruke od svog čoveka na terenu. Od tada kompanija Rio Tinto podržava kinesko rukovodstvo u cilju „konstruktivnih odnosa“. Kisinger Associates za ovu uslugu naplaćuje pet miliona dolara a sam Kisindžer je i dalje aktivno uključen u odnose sa Kinom, što se vidi i po njegovom učešću na China Development Forumu, u martu 2015. godine.

 

PREUZETO SA PORTALA BORBA.RS

Pri izradi teksta korišćeni su sledeći izvori:

http://www.ebritic.com/?p=623074

http://www.telegraph.co.uk/news/politics/tony-blair/10917264/Tony-Blair-strikes-gold-with-a-boxing-banker.html

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/rio-tinto-haliburton-i-toni-bler-eksploatisanje-mineralnih-resursa-srbije/

https://www.metalary.com/lithium-price/

https://serbia-energy.eu/sr/srbija-rast-cena-litijuma-sansa-za-rio-titno/

The Cooperative Edge: The Internal Politics of International Cartels

http://studiob.rs/potpisan-memorandum-s-kompanijom-rio-tinto-za-projekat-jadar/

http://www.blic.rs/vesti/politika/bler-nece-biti-savetnik-vucicu

http://www.riotinto.com/energyandminerals/jadar-4643-sr.aspx

Share Button

O Ivan Djikovic

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

2 + eleven =

Scroll To Top