Početna / Front Page Slide Show / Taksim, Tahrir, Konj… A Kneza nigde!
Taksim, Tahrir, Konj… A Kneza nigde!

Taksim, Tahrir, Konj… A Kneza nigde!

PIŠE: Aleksandar Bećić

Beše po kiši i suncu u petak u Beogradu neki protest. Protiv svega što se moglo zamisliti. I protiv BusPlusa i protiv GMO i protiv propalih privatizacija i partijskih oligarhija i protiv kralja i protiv komunista i protiv nasilja nad ženama i protiv trgovine decom i protiv bahatih ministara i protiv nasilja u porodici i protiv nenamenskog trošenja sredstava i nemanja para u budžetu za kulturu i nauku… Ma – protiv čega god! Verovatno je to bio i protest protiv protesta!
Organizovao ga izvesni Lazar Veljković preko Fejsbuka. I prosto se iznenadio što je toliko ljudi bilo na Trgu Republike na kom još uvek (evo, danas sam proverio) i dalje stoji spomenik Knezu Mihailu.
„Sklonite zastave, jer je ovo protest koji sam ja organizovao, a ne bilo koja partija. Prezirem partije“, reče momak zaslužan za okupljanje u petak, u vreme kada je Nole Nacionale bio odlučnu bitku za ulazak u finale Vimbldona.
Anarhisti ukloniše svoju zastavu. Komunisti još malo mahaše svojim barjacima, a onda, ugledavši popreke poglede, zaustaviše se.
Držao je taj momak govor. Dugo i ne previše nadahnuto. Trema ga je drmnula. Pa se pojavio doajen borbe protiv BusPlusa. I on je nešto pričao i objašnjavao kako je dobro što se protest održava.
Prozivao je mladi Lazar BusPlus (zvižduk) ukidanje budžeta za kulturu i nauku (slabiji zvižduk) zabranu prodaje alkohola posle 22 (jak zvižduk, baš jak), bedu u narodu (osrednji zvižduk)…
A meni neka gorčina u ustima.
Gorčina zato što se okupilo jedva 500 ljudi.
Gorčina zato što u stvari svako od tih 500 ljudi vuče na svoju stranu.
Što niko ne zna šta hoće.
IMG-20130705-00071Na transparentima koje su mnogi držali u rukama piše (između ostalog) Taksim, Tahrir, Konj… I zbog toga gorčina. Jer – Trg je Trg Republike, a spomenik nije konju, već Knezu Mihailu.
Njega niko ne pominje.
A mogao bi.
Jer da njega nije bilo – tog Trga u suštini – ne bi bilo.
A i – kako porediti Trgove na kojima su ovih dana ljudi gubili živote, sa Trgom na kom su poslednje velike demonstracije održane… Auh… Pa, onda kad ih je organizovala stranka koja se u međuvremenu pocepala, pa je onda ono otcepljeno krilo došlo na vlast…
Hajde da se vratimo protestu:
Osim što se neko oprobao da preko socijalne mreže sakupi ljude koje ne poznaje (što je pozitivno) više ništa pozitivnog se ne može reći o „petkovnom dešavanju naroda“:
Govornici se nisu čuli zbog lošeg razglasa (a možda i zato što nisu hteli da se čuju).
Policija je ozbiljno precenila kapacitet okupljanja pa je poslala po jednog policajca na svakih 20 „demonstranata“ – govorim o uniformisanim pripadnicima. Onih u civilu je bilo još više.
Masa je bila totalno šarolika, a čini mi se da su prednjačile feministkinje. I pripadnici NKPJ s jedne, a anarhisti s druge strane. I jedni s drugima odnosno trećima nije pričao.
Nedostajao je fokus. Potpuno. I nedostajala je odlučnost. Još više.
Ne možete organizovati proteste protiv svega i svačega.
I ne zavaravajte se: ne možete ih organizovati ovako kako ste danas radili. Osim ako vam je želja bila da nekome zamažete oči i skrenete pažnu s pravih problema. Jer, ako mi neko kaže da je zabrana prodaje alkohola u beogradskim prodavnicama od 22 do 06 veći problem od, recimo, bahatosti srpskih ministara, onda mi ne živimo u istom sistemu.
Protiv problema u društvu se bori na tri načina: jedan je – ustankom. Drugi je – infiltracijom. Treći je – organizovanjem oko ideologije.
Odaberite jedan od tih načina, pa se opet pojavite na Trgu. I budite ozbiljniji. Ili priznajte da je sve ovo – šega, šala, štos i komika.
Jer, jedno je Taksim, drugo je Tahrir… A treće je Trg na kom je spomenik Knezu Mihailu. A ne konju.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

4 komentara

  1. Reče jedan deda danas „ma motkom bi ja njih“… a onda vide zastavu SFRJ i komunističku… I poče da plače. Onom narodu ništa nije bilo jasno. Nemože onako da se ozbiljno protestvuje.

  2. Moze ovaj protest tumaciti i pozitivno,npr.kao jednu malu ali pozitivnu stvar.

  3. Samo neka je protesta. Procistice se vremenom, ali se mora poceti od necega. Puna podrska za momka. Kolumnisti, savetujte ga! Dosta je bilo! Ali, neka se protestuje protiv ozbiljnih stvari, a ne svakojakih gluposti

  4. Debeli Posmatrac

    Iako smatram da je to sto je ovaj mladi student pokrenuo pozitivno, bojim se domino efekta na kom ce se izgubiti, razvuci, ponistiti, uniziti sama ideja protesta. Nazalost, na tom protestu nisam cuo ni rec podrske onima koji su na Kosovu o(p)stali. Ako se secate uopste vise sta ja to Kosovo.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top