Početna / Front Page Slide Show / Odumiranje države
Odumiranje države

Odumiranje države

PIŠE: Violeta Živkov

Na ružičastoj TV uhvatim vest da je Aleksandru Vučiću i SNS poverenje dalo novih 100.000 članova u poslednjih mesec (ili više, nebitno) dana. A tek sam se vratila iz Šumadije, posedela sa nekom familijom tamo i onako uz ručak, popričasmo malo o životu.

Jedna rođaka kaže više od 30 godina sad ima kako radi u fabrici, koja je nekad bila društvena, pa kako-tako uspešno privatizovana i sreća pa ima još posla. Gazde se menjaju, poslednji je neki što nosi nadimak Motka ili Batina, tako nekako. Korektno isplaćuje zarade. Korektno, znači redovno. Ona, kao radnik na pakovanju ima platu 25 hiljada dinara. Malo, ali sreća da radi, ponavlja. A kako je?  Kao i svuda, priča.

„Sve su zaposlene učlanili u SNS. Za izbore smo svi morali da skupljamo potpise, da obilazimo kuće i dovodimo još nekog inače bi dobili otkaz!“ Ona to priča kao da je najnormalnija stvar  da neko raspolaže i tvojim  ličnim odlukama i privatnim vremenom kao što raspolaže tobom kao radnom snagom. Preko puta sedi komšinica, penzionerka i ubacuje se:

„Svi su oni lopovi! I oni Tadićevi su bili i ovi sad kradu i oni što dođu će da kradu“.

Momak do mene u pola glasa dobacuje: „Ako budu imali šta da ukradu!“ Ali, samo u pola glasa, šapatom.

Penzionisana apotekarka se ne zaustavlja. Jeste da svi kradu, ali njoj nije žao što joj je Vučić uzeo penziju:

„Ako sam time nekom pomogla, neka je uzeo!“

U čudu pitam, kome misli da je pomogla? Zar ne misli da je to isto kao da je neko došao i uzeo joj deo stana? Prostreli me ljutitim pogledom. „Još jedna provokatorka iz one Vojvodine koju je žuta vlast pokrala“, kao da sam joj pročitala misli. Shvatim da sam se našla usred tipičnog  biračkog tela kome imam da zahvalim što mi „ni pakao neće teško pasti“ posle sistema koji sistematski uništava sve vrednosti i zemlju daje na doboš.

I umesto besa, osetih neko čudno sažaljenje prema tim ljudima, koji se mire sa svakom vlašću, taman i da je najgora. To je naučilo da trpi, da se pokorava, da sluša i radi kako mu se kaže. Za bolje zna, pamti, ali se od goreg i sve goreg pribojava. Zato je bolje poslušno slušati, pokoravati se, pustiti da ti uzmu ono što je tvoje i nadati se da ako svima drugima i bude gore, tebi neće, jer tebe čuva Vučić i članska knjižica.

Sprovodioci politike jednog čoveka

Pre nekoliko dana SANU je saopštio da je Srbija prva na listi po odlivu mozgova. U isto vreme Čučković – jedan od omiljenih premijerovih gradonačelnika, sav ushićen  tvitnuo je kako je posao našlo 150.000 ljudi.  Ono najpametnije odlazi, a ono što se jedva iškolovalo “pod obavezno” zapošljava se?! U tim vajnim novim fabrikama za koje država plaća da bi primili radnike?! Da li ih baš ima 150 hiljada, teško je reći. Mada, znajući da niko ne zasniva radni odnos na neodređeno vreme, verovatno da se smenjuju kao aktivisti sa SNS spiska, pa tu i prođe veliki broj. Ko će ga znati?! Oni ionako kriju podatke kao zmija noge. Kriju i svoje aktivnosti, ne bi li prikrili sve mahinacije, laži i nesposobnost. U mojoj opštini vlast mudro ćuti i novinare koji nisu baš podobni, ne pozivaju na „događaje“. Medijsku promociju sprovode preko lokalne televizije iz susednog grada, za koju je sasvim sigurno da je u službi vlasti. Vlasnik joj je jedan od biznismena s juga Srbije.

Ono što zabrinjava više od ćutanja lokalnih zvaničnika je činjenica da i kad nešto “procuri”, a procuri vrlo često, jer čaršija je čudo,  uopšte nikog ne dotiče. Imam nekada utisak da se uz  kaficu slatko i ironično smeju, u fazonu “pričajte vi šta hoćete, mi i dalje držimo vlast!”.

I imaju apsolutno pravo.

Kad pod kontrolom drže sve insititucije, pa i one nezavisne kao sudstvo, zašto bi se potresali?!  Tu nedavno, predsednik jednog suda na zahtev o informaciji o krivičnoj presudi protiv jednog javnog funkcionera, odgovorio je da su to podaci od državnog značaja i da ih ne može dati!

Jedan od uslova da neko uopšte bude direktor bilo gde je da nije krivično gonjen ili da nema presude protiv njega. Sudija smatra da javnost ne treba da zna da li je ovaj direktor krivično gonjen i ima li presude protiv njega. A čaršija priča! A kad priča ima i istine.

Recimo kao u slučaju kada je nedavno jedan visoki lokalni partijski funkcioner optužen od strane meštana da krade  košnice pčelarima. Oštećeni pčelari o tome su javno govorili, iznoseći dokaze, no, kao što rekoh, niti je ko od prozvanih reagovao na taj tekst niti se iko nasekirao što je nazvan lopovom. Časni ljudi će se boriti da operu obraz ako im ga neko uprlja. Časno i SNS kadrovi nikako ne ide jedno s drugim, to je odavno jasno.

Copy – paste Srbija

Svako od nas može u svom malom okruženju da prepozna ove modele ponašanja i da nađe slične primere. Samo, ćuti se.  Nas konkretno do kraja godine ili na proleće čekaju lokalni izbori. U kontekstu te priče nedavno mi reče jedan do skoro opoziciono nastrojen čovek, da je besmisleno boriti se protiv njih.

-Ovde će se sjatiti cela Srbija pred izbore, pregaziće nas! –rekao je to misleći na sam vrh SNS-a koji će sasvim izvesno doći da podrži svoje lokalne čelnike da im slučajno neko ne ugrozi aspolutnu vlast. A mi smo već videli kako to izgleda. Crni džipovi, nabildovani momci, bahati i osioni. Pa, ministri, državni sekretari, retorika od koje se kosti naježe… Mitinzi u radno vreme na koje izlaze svi službenici i zaposleni i najzad glasanje pod prisilom i jakom kontrolom.  Opozicija  se povukla, ćuti, strahuje od moguće torture i gubitka posla i realno je očekivati da će se većina rukovoditi onom sintagmom Patka Dače :” Kad ne možeš da ih pobediš, pridruži im  se!”

Iz moje su se lokalne sredine već odlili mozgovi. Prirodnom selekcijom u kojoj  godišnje umre 500 ljudi a rodi se 250 beba, broj stanovnika se dodatno smanjuje. Jedna nekada  veoma živa opština dočekala je da od oko 33 hiljade stanovnika, ima čak bezmalo 30 hiljada onih sa pravom glasa.

Iz nekih poljočuvarskih uniformi isplivali su sadašnji najviši opštinski funkcioneri. I oni ne kreiraju politiku, oni je samo sprovode, rekla je javno prilikom svog izbora predsednica opštine. A čiju i kakvu, to nije teško pogoditi.

Uzmite copy-paste i videćete podudarnost na čitavoj teritoriji Srbije i to je ono što plaši svakog zdravorazumskog građanina.

To plaši i onih 100 hiljada koji su se, ničim prisiljeni, skupili na Tašu da slušaju koncert malih filharmoničara.

To plaši i one koji su učili iz starih knjiga svoje braće i sestara, a sada ih hapse na ulici jer takve iste knjige prodaju onima koji nemaju da kupe nove.

To plaši i samohranu majku koja za samo jedan komplet knjiga od tri koliko joj treba, mora da stvori skoro 20 hiljada dinara, od svoje minimalne plate.

To sve plaši osim onih koji veruju da je vlast večna i da su bezbedni tu na dnu piramide straha na čijem je vrhu Aleksandar Vučić.

A šta je sa onim: Samo da bude bolje?! Stvarno svima bolje! Ne statistički, ne zato što to tvrdi jedan čovek, nego zato što to osećamo!  U ovom veku, bar!

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Violeta Živkov

Novinar i bloger bez stalnog zaposlenja iz Kovina. Zanat "ispekla" u Radio Kovinu i Kovinskim novinama. Za svoje emisije dobijala nagrade Radio difuznih stanica Vojvodine, a onda napustila novinarstvo i obrela se u turizmu. Završila FPN u Beogradu, smer Međunarodna politika.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top