Početna / Front Page Slide Show / Odloženi prenos opšteg ludila
Odloženi prenos opšteg ludila

Odloženi prenos opšteg ludila

PIŠE: Aleksandar Bećić

Hteo sam da pišem kako me nije strah odluke Vlade Srbije da ne potpiše nepostojeći papir iz Brisela. A Vučića jeste.
Potpuno je jasno da zapravo nema čega da me bude strah jer sam već jednom, pod nekim drugim režimom, sve to preživeo: i izolaciju, i besparicu, i nezaposlenost, i nezadovoljstvo, pasoš koji ne vredi ni koliko vredi papir na kom je dokument odštampan.
Hteo sam da pišem o licemerju političke vrhuške, kojoj je jasno da sad predstoji jedan (istorijski gledano) kratak period dodatnog izolovanja odavno gladne zemlje, pre nego što „pod neviđenim pritiscima pristane na ono na šta pristala ne bi“.
Hteo sam da pišem i o licemerju (Bože, oprosti) verske vrhuške SPC koja je poručila da se ne može duša ostavljati, iako je pre gotovo četiri veka preselila svoje sedište sa prostora koje ne smemo ostaviti.
Ipak, ne mogu. Ovo je jedan od onih dana kada su naslovne strane novina potpuno nepotrebne. Zasenila ih je vest o masovnom masakru u blizini Šapić Varoši. Pardon, Mladenovca.
U trenutku dok ovaj tekst nastaje, ime čoveka koji je ubio bebu, šest žena i šest muškaraca, a potom pucao u svoju ženu i sebe, nije poznato. Kažu da se zove Ljubiša (ili Ljubomir) B. Kakav paradoks. Čovek koji ljubi, koji voli, ugasio je najmanje 13 života. Onda je pucao ženi u glavu i vrat. I sebi u glavu.
U zemlji koja je „bezbedna za svoje građane“. U zemlji koja garantuje sigurnost svim svojim građanima. Bez obzira na njihovo poreklo, rasu, veru, političko ubeđenje.
Sećam se kako su mi prijatelji, pre nekoliko godina, kada sam se skrasio u ovoj beogradskoj opštini, govorili kako sam napravio pravu stvar time što sam se sklonio od „ludila prestonice“. I pitam se šta da im kažem danas, kada jedna za drugom informacije prestižu medije. Kada evo, za stolom do mene, dok čekam autobus, slušam kako je taj (ne)čovek koji je ugasio 13 duša upadao redom u komšijske kuće i ubijao.“Kao psihijatar nisam sklon da verujem da je u pitanju postratni traumatski sindrom“, kaže jedan profesor Medicinskog fakulteta. Neki drugi kažu da je razlog u tome i u informaciji da su on i njegov sin nedavno ostali bez posla. „Prema našim saznanjima Ljubomir B. nije bio psihički bolesnik“, saopštava portparolka Hitne pomoći.
Šta li bi se desilo da jeste?
Razmišljam o svim onim masovnim ubistvima koja se dešavaju širom Amerike. I o tome kako su se mnogi neljudi radovali „kazni s neba, za sva zla što su nam sa Zapada načinili“.
Razmišljam o onim ratnim godinama, kada su mnogi gubili život – eto, onako – zato što su izgovorili pogrešnu reč. Ili pogrešno pogledali nekoga.
Razmišljam o tome šta je čoveku koji je navodno bio miran, moglo da kvrcne u glavi pa je rešio da krene u masakr.
Poštovani građani Srbije, dobro došli u odloženi prenos opšteg ludila. Predlažemo vam da osobama mlađim od osam godina ne dozvolite da gledaju slike sveta oko sebe. Barem njih od tog ludila da sačuvamo. Za nas je kasno. Samo treba da preživimo.
Dobro jutro. Ili je bolje da umesto toga, kažem „srpsko vam jutro, poštovani građani ove zemlje“.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Jedan komentar

  1. Kanarsko, Sejselsko, ali svakako izbeglicko! Ko tuli lampu – zna se.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top