Početna / Front Page Slide Show / Od Slobinog malog do Nobelovca
Od Slobinog malog do Nobelovca

Od Slobinog malog do Nobelovca

PIŠE: Aleksandar Bećić
Hajde, za početak da vidimo da li među vama ima neko ko je pre 13 godina verovao da će Socijalistička partija Srbije biti ikad više u vlasti? Dobro, ako ste (i tad bili) socijalista, ne čudi me. Ali, režim Slobodana Miloševića je u tom trenutku bio toliko omražen, da su posle 5. oktobra ljudi spaljivali svoje partijske knjižice. Znaju to dobro mnogi.
A sad?
Sad je Slobin mali, kako su nekadašnjeg portparola SPS-a zvali novinari po opozicionim redakcijama – predsednik vlade Srbije. Rado viđen gost u Evropi i Sjedinjenim Državama. Pre samo 14 godina bio je na listi nepoželjnih i u zemljama EU ali i u SAD. Sada je Slobin mali – zgleda – kandidat za Nobelovu nagradu. Dobro, sve je to još na nivou inicijative, ali, od nečega se mora krenuti: Eliot Engel, vođa albanskog kokusa lobira da dobije podršku kako bi Dačića, Tačija i Eštonku predložio za Nobelovu nagradu. Za mir, naravno.
„Ta priča mi deluje toliko neverovatno, da ne bih da je komentarišem“, rekao je Dačić.

ZAŠTO, IVICE?
dacic eston taciZato što si uradio ono za šta „Demokrate“ nisu imale petlje? Zato što si se rukovao sa Tačijem? Zato što si, po mišljenju mnogih, prodao Kosovo? Zato što si potpisao kapitulaciju kao što su to uradili socijalisti pre 14 godina? Ili zato što ti baš ne prija da sa Tačijem deliš nagradu? Mislim, Eštonka nije faca, daleko od toga, ali, ipak, ti si džentlmen… A Zmija, pardon, tvoj partner u pregovorima jeste faca (tako kažu žene) ali ti nije prijatno da budeš u istom košu s njim?
Ivice, da ti iskreno kažem, mene ne bi začudilo da ti 2014. godine – dodele Nobelovu nagradu. Kad su mogli da nagradu daju Martiju Ahtisariju, koji nije uspeo da odradi posao do kraja (a bio je plaćen za njega nekih 40 miliona evra, koliko sam uspeo da ispratim), zašto ne bi i tebi dali barem jednu trećinu jedne nagrade?
Znam… Zasuzi tebi oko kad se pomene Nobel… Setiš se kako si pre 14 godina, skoro na isti dan (23. decembra) izjavio:
„Ne verujem da će predsednik Milošević dobiti zasluženu Nobelovu nagradu. Tu nagradu, iako je zaslužio, neće dobiti, iz prostog razloga što voli svoj narod i državu. Sve dok Nobelovu nagradu dobija najsramnija organizacija, „Lekari bez granica“, a Pulicerovu nagradu najveći tvorci laži, ne verujem da će je dobiti oni koji su branili svoju zemlju i narod… Ako se sve to zna, onda je pitanje da li je predlog za Nobelovu nagradu čast ili uvreda. Danas su se vrednosti skroz poremetile. Možda će, kako već sila sve diktira, danas da se dodeljuju i Hitlerova ili Klintonova nagrada“ (Glas javnosti).
Ne znam da li se dodeljivala Hitlerova ili Klintonova nagrada, ali, u svakom slučaju, posle 13 godina, Dačić se sastao sa Klintonkom. I najnormalnije pričao. I još se na kraju ponadao da će nam opet doći.

Ova Eštonka nam i nije smetala toliko. Ali Klin(g)tonka… E ona nam je bila prst u oku. Naročito. Još da je došla u pratnji muža, kakvo bi to veselje bilo… Ali, nije smela, znamo mi to. A možda se Bilu nije dolazilo. Verovatno su mu preneli da si neki mesec ranije, u junu, da budemo precizni, za Nin izjavio da je „Klinton rekao da su Srbi izazvali i Prvi i Drugi svetski rat. Pa kako on to voli srpski narod, a ne voli našu vlast kad kaže da je to genocidan narod? Svako ima pravo da voli ili ne voli vlast, ali niko nema prava da bude opozicija sopstvenom narodu i sopstvenoj zemlji.“

IVICINI RANI RADOVI
Imao je naš Prvi Predsednik Vlade u davna vremena interesantnih izjava. Da li ih je tada sam pisao ili drugima puštao da to urade za njega, manje je bitno. Verovao je u to da je njegova stranka – najbolja, najmoćnija, najprodornija, najispravnija, a da je Vođa – naravno najveći.

Zli jezici i pokvareni umovi su nedavno na internetu poistovetili frizuru Dačića iz tih vremena (dok je bio Slobin mali) sa jednim drugim „malim“. Samo što je ovaj drugi mali u poslednjih nekoliko dana pokazao kako ume da likvidira nepoželjne.
A Ivica? Ne, on nije bio tako ratoborno raspoložen. Nikad. Za razliku od njegovog prvog političkog mentora, Slobodana Miloševića.
Umeo je Ivica da zazvecka oružjem, iako je ne tako davno proglašen naj-Evropljaninom. Pre dve godine (u novembru 2011, kada je još uvek bio samo ministar policije i potpredsednik vlade) rekao je da „niko u Srbiji ne sme da saopšti da je Kosovo izgubljeno“, kao i da smo ga mi „više putagubili i ponovo vraćali u istoriji „. A onda?

Pa čekaj, Ivice, majka mu stara, rekao si ti i da „ne treba odustajati“ od pretnje silom na Kosovu zbog „ravnoteže straha“? Rekao si ti i da je crvena linija – oružani napad Tačijevih snaga na Srbe? Pa samo nam još to treba… Umeo je Ivica da pokazuje zube, da se ljuti, ali samo na regionalnom nivou. Kod velikih igrača nema šale. Sa ovim našim pilićarima sa Balkana možeš redom da igraš „zuce“ i udaraš ih u glavu! Naročito kad postaneš Prvi Predsednik Vlade. Tad je održao i lekciju iz pristojnosti predsednicima susednih država, koji nisu došli na inauguraciju master Tome Ordenskog. Naravno, da Toma sad zakaže novu inauguraciju, svi bi pohrlili, sve misleći da će i poneki orden možda da dobiju. Ali tada, tada im nije palo na pamet da dođu.

Uvek u takvim situacijama Dačić govori o izborima.
I uvek kaže kako se SPS ne plaši izbora.
Tako govori sad, a tako je govorio i u već pomenutom intervjuu Ninu, koji je dao Luki Mičeti:
„Socijalitička partija Srbije nema razloga da se plaši izbora. Većina političkih stranaka i lidera su protiv izbora jer su oni uvek za njih bili priča s tužnim krajem. Priče o njihovoj političkoj snazi su obične fatamorgane i to naš narod dobro zna. Što se nas tiče, mi smatramo da u ovom trenutku ima mnogo važnijih stvari od izbora“.
Te davne 1999. važnija je bila obnova zemlje. U njihovoj režiji – nije dugo potrajala.
Sada Socijalisti smatraju opet da ima važnijih poslova. Priključenje Evropskoj uniji, na primer.
A da bismo se mi zaista priključili toj porodici čije je sedište u Briselu, Slobinim naslednicima je potrebna – apostolska perestrojka. Tako kaže Dačić.

A TIKVA JE PUKLA
Za razliku od Naprednjaka, koji su i pored očajnih kadrova i duboke podeljenosti stranke na dva dela, uspeli da stisnu zube i konačno, sa dosta zakašnjenja smene svoje gradonačelnike i najave smenu „onih koji nisu dobro radili svoj posao“ u deset gradova i opština, socijalisti se tim igrama ne bave, što će im se obiti o glavu. Ovim potezom, Naprednjaci prave teren za vanredne izbore koji bi trebalo da se održe u martu.
Na kraju će iza Ivice ostati poneka gljivica, zaključio je cinično jedan moj kolega, čitajući izveštaje sa sednice predsedništva stranke kojom rukovodi Aleksandar Vučić.
Nije dovoljno, Dačiću, zameniti dva ministra. I to ona koja su sami otišli.
Neverovatno mi je da politikolog koji je na uistinu sjajan, školski način vratio sopstvenu partiju u vlast ne vidi da je njegova partija spremljena za „puštanje niz vodu“. Nije mi jasno da neko ko je u politici već 25 godina, neko ko je uspeo da savlada afere poput koferčeta, gole skrivene kamere, banane, ne vidi da će pući zbog suštinski sitnih stvari.
Izgubićete vlast, Dačiću, zbog bahatog i prebogatog Dušana Bajatovića, koji se toliko ogrešio o zakon da bi ga u pola evropskih zemalja u teške bukagije zatvorili. Izgubićete vlast zbog onog direktora Puteva Srbije, Zorana Drobnjaka, koji dve godine nije plaćao PDV državi jer „nije znao da to treba“? Izbubićete vlast zbog onog bahaćenja u Simpu i plaćanja preko grbače naroda. Izgubićete vlast jer niko, ali baš niko u Srbiji ne veruje u dobar rad policije, naročito posebnih jedinica.
I na kraju (ali najviše zbog toga) izgubićete vlast zbog Slavice Đukić Dejanović. I kasno je da je menjate. Baš kasno.Neće biti dovoljno ni da nam Miljacku još koji put otpevate. 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top